Iako se javne nabavke i medijski zakoni formalno ne dotiču u mnogo stavki, primena ZJN u odnosu na pribavljanje medijske usluge je višestruko sporna. Pre svega, izostanak definicije usluge koje mediji mogu da pružaju naručiocima otvara mogućnost da mediji izrađuju promotivne medijske sadržaje koji uopšte ne bi trebalo da budu predmet javne nabavke, što dalje dovodi u sumnju pravu prirodu takve protivčinidbe (kupovina uticaja a ne stvarna potreba), a što posredno utiče i na projektno sufinansiranje.
