Cilj ovog vodiča jeste da se novinarima, odnosno, licima koja se bave poslovima od značaja za javno informisanje (npr. snimateljima, fotografima i dr.)1 predstave procedure koje im stoje na raspolaganju u slučaju kada osećaju da im je bezbednost ugrožena i žele da potraže zaštitu.
Bezbednost novinara, naročito fizička, u uređenim demokratskim društvima najčešće predstavlja temu koja je u velikoj meri duboko inkorporirarana u pravni i medijski sistem. Sa razvojem slobode izražavanja javna reč je postala simbol demokratije, a novinari, uz zaista retke izuzetke, uživali su stepen zaštite koji im je omogućavao da se bave svojim poslom ne razmišljajući o bezbednosti. Sasvim je jasno da bezbednost novinara predstavlja samo deo korpusa ljudskih prava, i ne može se posmatrati izvan šireg društvenog konteksta.
Zapravo, položaj novinara u jednom društvu ujedno pokazuje i nivo demokratskih sloboda. Gledano iz tog ugla, sama činjenica da su u Srbiji ne tako davno ubijeni novinari Slavko Ćuruvija, Dada Vujasinović i Milan Pantić, postavljane bombe na prozor Dejana Anastasijevića, te da je već decenijama evidentiranje fizičkih napada jedna od redovnih aktivnosti novinarskih udruženja i drugih organizacija, te da su formirane tri radne grupe koje se bave bezbednošću novinara, pokazuje da novinari i medijski radnici i dalje s pravom strahuju za svoj fizički integritet kao najekstremniji način ugrožavanja njihove bezbednosti.
Pritom, naravno, ne treba zaboravati verbalnu presiju, pretnje preko društvenih mreža i druge načine kojima se vrši pritisak na novinare i medijske radnike.
Ovaj vodič nema pretenzija da može rešiti nagomilane probleme u sferi bezbednosti novinara, niti je to moguće. Cilj nam je da, pre svega, da pokušamo da podignemo svest i kod novinara i medijskih radnika, ali i u društvu, da je neophodno suočiti se sa ovim problemom i to na način i sredstvima koji su im na raspolaganju.
Sistem zaštite bezbednosti novinara i medijskih radnika daleko je od savršenog, nekažnjivost, kada su u pitanju napadi na novinare, u pravosudnom sistemu predstavlja ozbiljan problem, a država često inertna i neefikasna.
Sve to često odvraća novinare i medijske radnike od insistiranja na pitanjima koja se tiču njihove bezbednosti i na taj način, svesno ili nesvesno, i sami doprinose stvaranju atmosfere u kojoj upravo oni postaju meta onih koji bi silom da utišaju javnu reč.
Vodič treba da ohrabri novinare i medijske radnike da raspoloživim sredstvima štite svoj položaj u društvu i koriste mehanizme koji mogu da, ako ništa drugo, ugrožavanje njihove bezbednosti učine vidljivijim za širu društvenu zajednicu, ali i državu, koja i dalje ima najveću odgovornost u sistemu bezbednosti novinara. Ukoliko u tome makar malo uspemo, ovaj vodič će ispuniti svoju ulogu.
