Salaj: U Srbiji vidimo nepoverenje novinara u policiju i slabost institucija

0
29
Source/Author: N1, Dušan Mlađenović

Pavol Salaj iz Reportera bez granica izjavio je za N1 da u Srbiji vidi nepoverenje novinara u policiju, slabost institucija, njihovu nemogućnost da se odupru političkom pritisku, policiji, tužiocima, konstatujući da je sve to na mnogo nižem nivou nego u zemljama članicama EU.

N1: Novi premijer Slovačke najavio je promene prema, kako je rekao, „neprijateljskim medijima“ da nisu dobrodošli u predsedništvo i izjavio je da ti otvoreno iskazuju pretnju prema njegovoj stranci. Da li smo videli bilo kakvu reakciju EU i kako sve ovo utiče na medije u Slovačkoj?

„Nažalost, slovački premijer Robert Fico je napravio politički program na napadima novinara, misli da mu to donosi političku korist. Nismo videli direktnu reakciju EU. Siguran sam da Komisija i Evropski parlament prate situaciju. Oni su se ranije oglašavali u vezi sa slobodom medija u Slovačkoj. Mi ćemo dostaviti naš doprinos izveštaju o vladavini prava u Slovačkoj i taj izveštaj će biti objavljen sledeće godine, o svim zemljama članicama. Prijavićemo pretnje novinarima kao i zabranu pristupa informacijama jer to sve predstavlja napad na njih, kao i na nezavisnost javnog servisa“.

 

N1: U Slovačkoj smo već videli slučaj ubistva jednog istraživačkog novinara. Koliko je teško nezavisnim novinarima u Slovačkoj, kada uporedite na primer sa Srbijom, jer pratite situaciju i ovde?

„Da, Jan Kučijak je ubijen još 2018. Videli smo napredak u tom slučaju. Danas imamo jednu osuđenu osobu, koja je bila mozak operacije i još jednu osobu koja je optužena da je naručila ubistvo i sad čeka odluku apelacionog suda posle osolobađajuće presude, što je bila loša vest. Optimista sam da ćemo videti pravdu u punoj snazi u ovom slučaju.

Posle ubistva, za vreme prethodnih vlada, bezbednost novinara je popravljena i policija je sprovela mere da pridobije poverenje novinara. I u tome je suštinska razlika sa Srbijom. U Srbiji imamo slučajeve nekažnjivosti, kao što je slučaj ubistva Slavka Ćuruvije. U Srbiji vidimo to nepoverenje novinara u policiju i vidimo slabost institucija, njihovu nemogućnost da se odupru političkom pritisku, policiji, tužiocima i sve je to na mnogo nižem nivou nego u zemljama članicama Unije kao što je Slovačka. Znam da policija i tužilaštvo sada sa većom pažnjom pristupaju ovim slučajevima, ali je sve to potpuno poništeno verbalnim napadima i drugim merama protiv slobode medija od strane Vlade Srbije“.

 

N1: U isto vreme sa Slovačkom videli smo promenu Vlade u Poljskoj. Da li se bilo šta promenilo u odnosu političara prema novinarima ili je još rano da vidimo promenu?

„Istina je da je stranka Pravo i Pravda izgubila vlast i jedan od razloga za to je problem vladavine prava uključujući medijske slobode kao i preuzimanje javnog servisa od kog su napravili propagandnu mašineriju. Pokušali su da utiču i na slobodu privatnih medija i jako su daleko otišli u tome. Sada je neki prelazni period. Čekamo novu Vladu koju će verovatno voditi Donald Tusk. Mi kao organizacija smo politički neutralni, ali ovo sad vidimo kao novu šansu za progresom u Poljskoj po pitanju slobode medija. Tusk je kritikovao prethodnu vladu upravo po tim pitanjima, pa imamo velika očekivanja . Mi smo tu da ih podsetimo na ta obećanja i da nadgledamo reformu, pogotovo po pitanju javnog servisa“.

 

N1: Ima čitav niz populističkih lidera koji vladaju istočnom i jugoistočnom Evropom, Mađarskom, BiH, Hrvatskom… Kako je njihov dolazak na vlast uticao na slobodu medija? Rekli ste da ste politički neutralni, ali to je nešto što je primetno…

„Naravno i to nije slučaj samo u ovim zemljama već i u SAD i drugim delovima sveta. Imamo te populističke političare koji napadaju novinare i to je deo njihove političke agende. Kad vidimo kako se ponašaju primećujemo da su prve žrtve javni mediji jer su oni lak plen u odnosu na privatne medije. Dakle, to je za nas uvek lakmus test kako se neka vlada odnosi prema javnim servisima.

Ujedno ti političari koriste društvene mreže, Fejsbuk, mrežu X da napadaju novinare i tamo iznose vrlo opasne izjave, jer tamo neka te uživo, lične konfrotacije s novinarima. Niko tu ne može da im iznese činjenice. Način na koji rade društvene mreže im olakšava posao i oni to koriste i ne žele da menjaju.

Digitalni prostor danas je veoma opasan za novinare jer političari mogu da koriste lažne vesti, propagandu, to isto koriste i pojedini mediji bliski političarima. Političarima misle da im to odgovara, ali napadajući profesionalne medije oni štete svojim građanima jer oni onda nemaju pristup informacijama, jer su neki mediji ili sprečeni da uopšte dođu do tih političara i suočavaju se sa neravnopravnom borbom – na društvenim mrežama. Sve to gura one najvažnije vesti na margine“.

U Bosni smo videli nešto veoma slično kao u Slovačkoj, sad ćemo videti kako je Milorad Dodik napao novinarku TV N1 .

Dakle videli smo kako je Dodik napao novinarku N1, rekao kako će razmisliti da li N1 može u državne institucije. Rekao je i da službe prate novinare. Kako vi sve to vidite, kao pretnju, kao trend pogoršanja situacije i dokle sve to može da ide.

Želim da osudim Dodikov napad na Snežanu Mitrović, želim da joj pružim podršku i N1. To je užasan napad na profesionalan medij. Cilj je da gurne nju i njene kolege u autocenzuru. Ne treba da podlegnu pritisku i ovome razgovaramo i sa novinarima u Slovačkoj. Kada Dodik ili Fico napadnu jednog novinara, oni u stavri napadaju sve novinare. Zanimljivo je da se Fico susreo sa Dodikom u septembru i čine se inspirišu jedan drugog, nažalost na štetu slobode medija i demokratije. Ono što oni rade je da se sudaraju s demokratijom. Evropske institucije moraju tu da uskoče i da brane nezavisno novinarstvo. Nadam se da Komisija prati sve ovo i da će vrlo dobro razmisliti o slobodi medija u Bosni tokom pristupa EU“.

 

N1: I u Holandiji je ojačala desnica, dobili su novu Vladu. I tamo smo videli ubistva novinara, kakva je perspektiva tamo?

„Znate, monopol nad napadima na novinare nemaju ni desnica ni levica. To je nešto što vidimo na eksteremima političkog spektra. Hert Vilders je poznat po verbalnim napadima na novinare za koje se nikad nije izvinio. Često je pisao vrlo zabrinjavajuće tvitove. Ono što nas još brine je da u programu njegove stranke piše da će prekinuti finansirajne javnih medija.

Dakle mediji u javnom vlasništvu su prve žrtve političara koji imaju neprijateljski stav prema slobodi medija. Ali situacija je ovde mnogo drugačija. Institucije u Holandiji, način na koji policija sarađuje sa novinarima, sudovi, parlament onemogućava da se utiče na slobodu medija, za razliku od Srbije, Bosne koje imaju slabe institucije. Dakle, moramo da podsećamo druge stranke koje će ući u Vladu sa Vildersom, kao i evropske institucije na obaveze zemlje prema slobodi medija. Situacija u Holadiji je dakle neuporediva sa Srbijom i Bosnom. Holandija je šesta po indeksu slobode medija“.

Izvor: N1