Savet za štampu godinama ukazuje na brutalne sadržaje u medijima, ali ih država uporno nagrađuje: Da li je njegov uticaj moguće osnažiti?

0
55
Source/Author: Cenzolovka, Dejana Cvetković i Danica Đokić

Uprkos tome što je zakonski ograničen, medijski ignorisan i široj javnosti nevidljiv, Savet za štampu dosledno, godinama reaguje na bezobzirne sadržaje koji mediji svakodnevno objavljuju. Veliki deo građana danas takve medije vidi kao promotere nasilja koje je preplavilo društvo. Savet je svetla tačka na urušenom medijskom tržištu, na čijem se popravljanju mora mnogo raditi, smatraju novi članovi Komisije za žalbe – Ana Martinoli, Sanja Pavlović i Rodoljub Šabić

„U žalosnim društvenim okolnostima”, dok mediji stvaraju kulturu nasilja, nezavisno samoregulatorno telo Savet za štampu dosad je uradilo sve što je moglo i pokazalo najviši stepen odgovornosti kad je reč o radu štampanih i onlajn medija, saglasni su novoizabrani predstavnici javnosti u Komisiji za žalbe pri ovom telu – profesorka Fakulteta dramskih umetnosti Ana Martinoli, projektna koordinatorka Autonomnog ženskog centra Sanja Pavlović i advokat Rodoljub Šabić.

I pre nego što je ogroman broj građana na protestima prepoznao medije kao neke od najodgovornijih za promociju nasilja u društvu i na ulicama zahteva da se oni upristoje i počnu da rade u skladu s novinarskim i moralnim standardima, Savet za štampu radio je svoj posao „transparentno” i u skladu s „relevanitnim propisima i procedurama”. Kako kaže Ana Martinoli, to predstavlja „primer svetle prakse na našem, dramatično urušenom, medijskom tržištu, na kom odgovornost, poverenje i pouzdanost skoro prestaju da postoje kao imperativi u svakodnevnoj praksi”.

Zakonski ograničeno – s obzirom na to da je najveća sankcija koju može da izrekne „opomena” – ali i ignorisano u mnogim medijima koji ne priznaju njegovu nadležnost, ovo telo godinama, uz neveliku pažnju šire javnosti i institucija, poziva štampane medije i portale na odgovornost i poštovanje standarda novinarske profesije.

„Iako čvrsto verujem da u uređenim zemljama odluke o kršenju Kodeksa i javne opomene takođe predstavljaju snažnu sankciju, činjenica je da se u našoj javnosti često mogu čuti kritike modela samoregulacije koji nema mogućnost izricanja težih sankcija”, kaže Sanja Pavlović.

 

Šabić: Preporuka o priznavanju nadležnosti Saveta samo „za ukras”

Uprkos upornim odlukama Saveta za štampu, koji svake godine konstatuje da isti tabloidi neumorno prave stotine prekršaja kodeksa, i uprkos pravilniku o projektnom sufinansiranju medija, koji nalaže da komisije prilikom odlučivanja o dodeli budžetskog novca medijima posebno uzimaju u obzir da li im je SZŠ izricao mere zbog kršenja profesionalnih standarda i zakona – isti prorežimski tabloidi i portali svake godine od države dobijaju milione dinara.

Ova preporuka iz pravilnika možda postane i zakonska obaveza komisija na budućim državnim konkursima ako jednom bude usvojena nova odredba Zakona o javnom informisanju i medijima (ZJIM), koju je prihvatila Radna grupa za izradu tog zakona i koji je već morao da bude usvojen.

Ako promene iz Nacrta zakona budu usvojene, medije koji žele da učestvuju na državnim konkursima Zakon bi obavezivao da priznaju nadležnost Saveta za štampu.

„Projektno finansiranje medija kod nas je praktično pretvoreno u karikaturu”, kaže Rodoljub Šabić. On smatra da su sve odredbe Zakona i pravilnika kojima se samo preporučuje njihovo sprovođenje – „pro forma” i „za ukras”.

„Rešenje po kom bi sterilna preporuka za poštovanje kodeksa bila pretvorena u obavezu trebalo bi pozdraviti… Polazeći od iskustava u vezi s nepoštovanjem i izigravanjem zakona od strane vlasti na svim nivoima, ne verujem da bi ono potpuno obezbedilo željene efekte u vezi s projektnim finansiranjem. Generalno, za sređivanje stanja u prljavoj i zapuštenoj Augijevoj štali, u koju je pretvorena naša medijska scena, potrebno je mnogo više.”

I Ana Martinoli smatra da bi „bilo naivno misliti da samo jedna intervencija ili samo jedan delić ‘slagalice’ ukupnog medijskog tržišta može da donese ključne izmene i popravi sve ono što je urušavano deceniju ili dve”, ali se „ne sme odustati od insistiranja na popravljanju postojećeg sistema, unapređivanju propisa i pojačanju kontrole praćenja poštovanja Zakona”.

„Svakako bi korak u dobrom pravcu bio obavezivanje proizvođača sadržaja da poštuju elementarne, bazične, propise koji se odnose na profesionalnu etiku i koji zagovaraju dobrobit i interes publike ako žele podršku zajednice i društva kroz sufinansiranje javnim novcem. S obzirom na dosadašnji rad Saveta za štampu, prepoznavanje i priznavanje nadležnosti ovog tela i podizanje težine odluka Saveta na viši, obavezujuć, nivo, pokazalo bi i posvećenost i odlučnost države da se medijska sfera bolje uredi”, kaže Martinoli.

Sanja Pavlović misli da usvajanje novog Nacrta ZJIM-a, s ovakvom odredbom, može dati samoregulaciji dodatnu težinu, ali da „odgovornost za poštovanje normi ostaje na svim akterima – konkretnim medijima da ne krše Kodeks, državnim telima da ne dodeljuju javni novac onima koji ga krše, te institucijama zaduženim za sprovođenje Zakona da pokreću postupke i utiču na njegovo poštovanje”.

„U našem društvu ne postoji kultura preuzimanja odgovornosti i suštinskog poštovanja vladavine prava, te na tome treba raditi, sa ili bez novih odredbi.”

 

Govor mržnje, kršenje prava žrtava, targetiranje…

Rad u Komisiji za žalbe pri Savetu za štampu, čiji članovi mogu da podnose žalbe protiv tekstova koje smatraju spornim, Ana Martinoli „doživljava kao istinsku mogućnost da se na probleme i anomalije medijskog tržišta ukazuje jasno, otvoreno i da se sve zainteresovane relevantne javnosti podstaknu na aktivnije delovanje i rešavanje nagomilanih problema”.

Novi članovi Komisije raspoloženi su da koriste priliku da i sami podnose žalbe.

„Radeći u prosveti, s mladim ljudima, moj utisak je da su mediji možda i najpogubniji uticaj, barem na taj segment publike, stvorili kreiranjem negativnih stereotipa i predrasuda o različitim manjinskim grupama, te širenjem govora mržnje i netrpeljivosti ka njima, kao i dezinformisanjem o događajima u vezi s bliskom istorijom i ratovima. To je aspekt koji će biti u fokusu mog angažovanja”, kaže Martinoli.

Rodoljub Šabić je istakao da će njegovi glavni ciljevi za reagovanje biti „govor mržnje i sve češće grube povrede privatnosti, pogotovo žrtava zločina i maloletnika”.

Sanja Pavlović kaže da je već, radeći u Autonomnom ženskom centru, koristila mogućnost podnošenja žalbi kad je reč o izveštavanju o nasilju prema ženama.

„Planiram da reagujem na kršenja Kodeksa novinara Srbije kada je reč o načinima na koje su marginalizovane društvene grupe prikazane u medijima, kao i braniteljke i branitelji ljudskih prava, koji su neretko mete neistinitih i zlonamernih informacija koje plasiraju određeni mediji.”

izvor: Cenzolovka