SEEMO izveštaj: U Srbiji su najčešći institucionalni i ekonomski pritisci na novinare

0
24
Source/Author: SEEMO

Nedavni izveštaj baca svetlo na bezbroj izazova sa kojima se novinari u Srbiji susreću u svom poslu.

Novinari u Srbiji reagovanje državnih organa u slučajevima prijavljenih bezbednosnih pretnji ocenjuju neadekvatnim (90%), a 75% ispitanika kaže da je odnos državnih organa prema njima (kada su prijavili pretnje) bio manje-više negativan. Među novinarima koji su doživjeli prijetnje zbog svog rada u proteklih godinu dana, najveći broj prijetnji dolazi ili od anonimnih pošiljalaca (14,1%) ili od lica koja se izjašnjavaju kao pristalice neke političke stranke (14,1%), slede prijetnje od strane javnih funkcionera (13,1%) i običnih građana (13,1%), a 12,1% novinara kojima je prećeno primilo je ove pretnje od političara.

Među onima koji su bili izloženi pretnjama, napadima i pritiscima, svaki četvrti je potvrdio primetan uticaj na njihovo fizičko zdravlje (25%). Pored toga, 40% je prijavilo primetne modifikacije u ponašanju, koje karakterišu pojačana stanja anksioznosti, nelagodnosti i strepnje. Štaviše, 20% je priznalo da nije zadovoljno poslom usled toga.

Prema nalazima, institucionalni pritisci su najčešća pretnja, koja pogađa 46,2% novinara, a zatim slede ekonomski pritisci i nesigurnost posla sa 40,2%. Kampanje targetiranja i klevetanja pogađaju 29,9% novinara, dok se 30,5% redovno suočava sa verbalnim pretnjama. Šokantno, 17,1% novinara je iskusilo strateške tužbe protiv učešća javnosti (SLAPP). Digitalno nasilje je uticalo na 39,2% anketiranih novinara. Naime, više od polovine novinara (53,8%) se uzdržalo od izvještavanja o određenim temama zbog straha, pri čemu su novinarke izvještavale o višim instancama.

39,5% novinara je priznalo da je više puta odlučilo da ne izveštava o nekoj temi ili događaju, a još 14,3% je izjavilo da je jednom bilo u takvoj situaciji. To znači da je većina novinara (53,8%) izjavila da je bila u situaciji da o nekoj temi ili događaju nije izveštavala jednom ili više puta, a 43,7% novinara nije prijavilo takvo iskustvo. Na ovo pitanje nije odgovorilo 2,5% novinara. Žene novinarke natprosečno navode da su bile u ovoj situaciji jednom ili više puta.

Nasuprot tome, značajna većina novinara (68,7%) tvrdi da je autocenzura uticala i na njihove profesionalne poduhvate i na kvalitet informacija koje se prenose javnosti, od kojih se 28,1% uzdržava od objavljivanja nameravanih priča, 26,6% je izjavilo da je autocenzura ograničila obim i značaj priče, a za 14,1% autocenzura je rezultirala odsustvom vitalnih informacija za javnost.

Ceo izveštaj možete pročitati ovde.

Izveštaj je izrađen u okviru akcije „Zaštita slobode izražavanja i medija u Srbiji (PROFREKS)“ u okviru Odeljenja Saveta Evrope za saradnju na slobodi izražavanja i pripremljen uz podršku Saveta Evrope i Evropske Unija. Izveštaj je rađen u saradnji sa Udruženjem novinara Srbije (UNS) i Nezavisnim udruženjem novinara Srbije (NUNS). U anketi je učestvovalo 130 novinara i zaposlenih u medijima. Udubljivanjem u ovu složenu dinamiku, izveštaj nastoji da unapredi razumevanje izazova sa kojima se novinari suočavaju u medijskom okruženju Srbije. U eri u kojoj dominira digitalna komunikacija, očuvanje slobode izražavanja je najvažnije. Prepoznavanje i rešavanje prikrivenih pritisaka poput autocenzure je od suštinskog značaja za održavanje novinarskog integriteta i očuvanje demokratskih vrijednosti.

Izvor: SEEMO