Sin ubijene malteške novinarke za N1: Njen život postao simbol problema novinara

0
62
Source/Author: N1

Metju Karuana Galicija, sin ubijene malteške novinarke Dafne Karuana Galicije i izvršni direktor Dafne fondacije, izjavio je u emisiji N1 Studio Live da je „život njegove majke postao simbol problema sa kojima se suočavaju novinari“.

Poznata malteška novinarka Dafne Karuana Galicija ubijena je krajem 2017. godine. Galicija je godinama izveštavala o korupciji u vrhu vlasti, nepotizmu, pranju novca i organizovanom kriminalu.

Njen sin za N1 kaže da misli da sada postoji snažnija percepcija javnosti o tome do čega korupcija može da dovede.

„Danas ljudi shvataju da korupcija može da ima direktne posledice po život ljudi, u nekim slučajevima da dovede do ubistva ili da trpi ekonomija neke zemlje. Pre toga, narod je pretpostavljao da je to nešto što može da istrpi, da je to neko nužno zlo, međutim, sada postoji zaokret u javnom mnjenju da ljud razumeju koliko štetna korupcija može da bude. Nažalost, moja majka je platila visoku cenu za to“, kaže on.

Kako je rekao, ne veruje da su novinari bezbedniji nego što je to bilo ranije.

„Sigurno da postoji veća svest o koristima novinarstva i ljudi razumeju i poštuju novinare možda malo više nego ranije. Međutim, bez moje majke, svi su manje bezbedni u našoj zemlji, ona je bila važan glas, dobar istraživački novinar, imala je puno izvora. Ljudi su na neki način bili zaštićeno kada je bila tu, sada kada je nema, nema ni te zaštite“, kaže on.

Misli da je njegova majka shvatala da su ljudi koje istražuje u stanju da je ugroze.

„Znala je da je u velikoj opasnosti, njeni čitaoci su to znali, međutim, shvatala je i potrebu da dokumentuje ono što se dešava u zemlji. Za nju je najvažnije bilo da se korupcija dokumentuje, da stvari koje ljudi u privrednim krugovima, u politici, nisu želeli da javnost otkrije, da se sve to dokumentuje, da se građani upoznaju sa tim. Znala je da će doći dan kada će biti moguće izvesti pred lice pravde ljudi koji su se bavili korupcijom, ono što nije zamišljala je da neće više biti živa da doživi taj dan, nisam ni ja mogao da zamislim, nikada, da će skloniti moju majku, posebno na taj način“, kaže.

Prema njegovim rečima, bilo je ljudi u policiji i tužilaštvu u okviru istrage njenog ubistva koji su sigurno bili opredeljeni i posvećeni da otkriju ko stoji iza toga.

„Uživali su pomoć Europola, FBI, ja sam njima večno zahvalan na tome, to je značilo da visoki službenici i oficiri policije, za koje se kasnije ustanovilo da su ruku pod ruku stajali sa ljudima odgovornim za ubistvo moje majke, bilo im je teže da sve to prikriju, dokaze u istrazi, učešće inostranih faktora je to otežalo. Moja porodica je u startu imala zadatak, morali smo da uklonimo korumpirane ljude iz istrage, kada smo se dočepali ključnih dokaza u istrazi, shvatili smo da je situacija mnogo gora nego što smo mogli da zamislimo. Oni su slali podatke ljudima koji su bili osumnjičeni. Bilo je dobrih ljudi u okviru istrage, moramo da se potrudimo da ti ljudi mogu da rade svoj posao i da privedu pravdi one koji su bili odgovorni“, kaže on.

Na pitanje da li je uključenje porodice uticalo na to, on kaže „sto odsto da“.

„U samom početku smo pogledali statistike ubistava novinara širom sveta, gde su se dešavala, videli smo da je zajednički faktor u uspešnim istragama kada je porodica bila umešana, da je učestvovala, jer je njoj u interesu da spreči bilo kakvo zataškavanje. Znali smo da moramo da učestvujemo od samog početka“, kaže.

Kako je rekao, u 96 odsto slučajeva novinara postoji potpuna nekažnjivost.

„Nikad niko nije priveden pravdi, ili barem samo neki izvršioci na nižem nivou. Mi smo se potrudili da učestvujemo koliko god možemo u istrazi, moja porodica smatra da smo zahvaljujući tome uspeli da dođemo do ovog stadijuma istrage, da se ljudi koji su odgovorni za ubistvo privode pravdi“, kaže.

Postupak nije doveden do kraja.

„Pravosudni sistem na Malti je izuzetno spor, slab, visoka je stopa nekažnjivosti generalno za ubistva. Uskoro bi trebalo da krene suđenje osobi koja je optužena da je platila i naručila ubistvo moje majke, suđenje ubicama je završeno, osuđeni su na 40 godina zatvora“, kaže.

On je i direktor Dafne fondacije.

„Naš prvi cilj je da imamo pravdu koja će biti zadovoljena za moju majku, za njeno ubistvo, da svako lice koje je učestvovalo u ubistvu bude izvedeno pred pravdu i osuđeno ako je krivo. Želimo pravdu i za korupciju koju je otkrila moja majka, prvo za onu koja je i dovela do njenog ubistva. Mi se borimo da zbog te korupcije neko bude izveden pred pravdu“, kaže.

Ističe da je život njegove majke postao simbol problema sa kojima se suočavaju novinari.

„Posebno kod SLAPP tužbi, strateških tužbi protiv novinara, to su tužbe koje su potpuno neosnovane, a jedini cilj je da se novinari diskredituju, maltretiraju, prestanu s istragama, umore se, nestane im para, dogovore se sa osobom koja je podnela tužbu. Moja majka se nikad nije predala tim tužbama, nastavila je da se bori, šokantno je da smo odmah posle njenog ubistva mi nasledili tužbe za klevetu, gotovo 40 njih, osporili smo većinu, izgubili smo samo u dve, još je šest ostalo. Sa tim tužbama, ljudi koji su ih podneli su zajedno radili, otkrili smo i mejlove da su se dogovarali“, kaže.

Kako je rekao, prema onome što pokazuju statistike u vezi sa ubistvima novinara u Evropi i drugim delovima sveta, „većina novinara biva ubijena zbog istraga o politici i korupciji, zbog izveštavanja o političarima, zbog izveštavanja o vezama između političara i organizovanog kriminala“.

„Isto je u svakoj zemlji. Za nas je jedna od najvažnijih stvari kod našeg javnog zalaganja u EU da ima više sredstava za borbu protiv korupcije, da istrfage zvanične korupcije, službene korupcije u EU i Evropi budu predmet mnogo jače kontrole, da budu efikasnije. Pre ubistva moje majke, postojalo je viđenje, percepcija da problemi sa štampom ne postoje u EU, postojala je percepcija među novinarima i u izvesnoj meri čak i međunarodnim organizacijama, njeno ubistvo je promenilo tu percepciju. Ljudi na položajima uticaja su shvatili da je to problem i u EU, korupcija je problem i tu, moramo da se borimo protiv nje, novinare zastrašuju i u EU, moramo da ih zaštitimo“, kaže.

Novinari, ističe, mogu da se obrate međunarodnim organizacijama za slobodu medija, uz uverenje da će im to biti podrška.

U Srbiji je povodom 24. godišnjice ubistva novinara Slavka Ćuruvije.

„Ovo je problem za novinare širom Evrope, organizovane kriminalne grupe uče jedna od druge, i nekažnjivost u slučaju jednog novinara, ubistvo jednog novinara generalno izaziva nekažnjivost i u svim ostalim slučajevima, između ostalog zato pravimo takvu kampanju pravde za moju majku, jer smatramo da može da inspiriše druge porodice da krenu da govore javno i da se bore za pravdu. I drugo, mislimo da bi pravda za moju majku bila faktor za druge grupe da odustanu“, kaže.

Rekao je da podržava fondaciju, porodicu i sve one koji se bore za pravdu.

„Za nas je to ista borba, svi se borimo za istu stvar. Prvi put sam u Srbiji, za mene je ova poseta način i da ustanovim kakva je svakodnevna situacija u zemlji, iz onoga što sam čuo od novinara, da je situacija daleko od sjajne, ima mnogo posla, ali sigurno ću čuti više o tome za vreme moje posete“, kaže.

Novinari su, ističe, neuporedivi s političarima.

„Nisu u sličnoj poziciji, nemaju istu zaštitu, zbog toga ne bi trebalo da budu napadani, zastrašivani, ili pod istom kontrolom kao političari. Naravno, u javnom životu svi moraju biti pod izvesnom lupom, ali novinari nisu isto što i političari“, kaže.