Sloboda medija u Srbiji: Ubistva novinara nerešena i dalje, a političari i moćnici ne prestaju da napadaju kritičke medije

0
73
Source/Author: Cenzolovka/Danica Đokić

Političari, moćnici i prorežimski mediji neprestano vode kampanje protiv kritičkih novinara i medija, zastrašuju ih i proglašavaju državnim neprijateljima, ubistva novinara i dalje nemaju epilog na sudu, dok  država medije kontroliše i kroz finansiranje iz budžeta, a lokalnim medijima uskraćuje informacije, neki su od zaključaka razgovora o rastućoj krizi u oblasti bezbednosti novinara u Srbiji u organizaciji Media Freedom Rapid Response.

„Kontrola medija u Srbiji je ogromna. Kampanje protiv njih inspirišu političari, vlada i prorežimski mediji. Nezavisni mediji su diskriminisani, kontrolišu se i kroz finansiranje iz budžeta, a lokalni mediji nemaju pristup informacijama, zbog čega gube na relevantnosti”, rekla je izvršna direktorka Slavko Ćuruvija fondacije Ivana Stevanović, jedna od učesnica ove konferencije, koja je istakla i da je sve manje mladih koji žele da budu novinari, dok kapaciteti medija slabe jer mnogi beže iz profesije.

O rastućoj krizi za bezbednost novinara u Srbiji, povodom Svetskog dana slobode medija, govorili su i novinarka BIRN-a i Vremena Jelena Zorić i istraživač i pravnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Rade Đurić. Razgovor je vodila Roberta Taveri iz organizacije Article 19.

Jelena Zorić je istakla da je prva loša vest koju je danas pročitala ta da je Srbija nazadovala sa 79. na 91. mesto u Svetskom indeksu slobode medija, koji je danas objavila međunarodna organizacija Reporteri bez granica – što je najveći pad među zemljama Evropske unije i na Balkanu.

„Nisi jedino neprijatelj kriminalaca, već te režim tretira kao neprijatelja države. Premijerka lično napada nezavisne medije više nego iko drugi. Zove ih lažovima i neprijateljima države. Novinari Junajted medije –  televizija N1 i Nove S, njihovih portala, novina Nova i Danas – najviše su pod napadima zato što je Junajted medija najveći konkurent državnog Telekoma”, rekla je Jelena Zorić i dodala:

„Često se napadaju KRIK, CINS, BIRN, nedeljnici Vreme, NIN, portal Cenzolovka, ali ti centri su mali i nisu toliko vidljivi. Ako država uništi N1, ostaće samo nezavisni mali portali na internetu, koji dobar deo sredovečne i starije publike neće moći da prati. Potreban je pritisak na vlasti da napadi na Junajted mediju prestanu odmah.”

 

STEVANOVIĆ: ODMAH PRESTATI SA KAMPANJAMA PROTIV KRTIČKIH MEDIJA

„Treba nam jak pritisak na političare koji napadaju kritičke novinare. Urgentno se mora prestati sa kampanjama protiv kritičkih medija, jer one šalju snažnu poruku ne samo novinarima, već i čitavom sistemu – policiji, tužilaštvu, sudstvu – da postoje novinari koji ne treba da budu zaštićeni”, istakla je Ivana Stevanović iz SĆF.

Tri ubistva novinara u Srbiji još uvek nisu dobila sudski epilog, rekla je Stevanović, podsetivši na to da očekujemo pravosnažnu presudu za ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije iz 1999. godine, nakon osam godina procesa koji je pokrenut tek 16 godina posle ubistva:

„Suđenje za ubistvo Ćuruvije je paradigma za sve slučajeve fizičkog nasilja nad novinarima u Srbiji.”

Veliki problem novinara u Srbiji su napadi i pritisci koji dolaze od predstavnika vladajuće stranke, saglasni su učesnici konferencije.

Napadi na novinare i medije, osim od političara, dolaze i od tabloida koji, prema monitoringu Slavko Ćuruvija fondacije, u proseku jednom dnevno objavljuju tekst kojim napadaju kritičke novinare.

Kao jedan od metoda pritisaka na medije koji kritički izveštavaju, učesnici konferencije istakli su i SLAPP tužbe, koje su od 2021. godine sve rasprostranjenije u Srbiji.

„Pojedini političari i moćni ljudi reaguju posle gotovo svake važne priče, posebno posle onih koje objave istraživački novinari”, rekao je Rade Đurić.

On smatra da lokalni mediji ne pišu o tužbama koje se protiv njih podnose, zbog „ogromnog straha” i „jer misle da je bolje da prestanu da pišu o tim stvarima”.

„Moćni ljudi tuže medije, ali je problem to što sudije ne prepoznaju da su njihove tužbe način na koji se vrši pritisak na medije. Naš tradicionalni sudski sistem ne prepoznaje SLAPP kao način pritiska”, smatra Đurić.

On objašnjava da novinari i u situaciji kada su u pravu, kada imaju dokaze pred sudom za korupciju ili kriminal o kojima pišu, ipak moraju da plate advokate i troškove suđenja… „To utiče na njihov budući rad zato što neće imati novac da plate sve ove troškove. Ovo sa tužbama predstavlja ogroman pritisak i nemamo način kako da na njih reagujemo, a zakoni se ne menjaju”, zaključio je Đurić.