Nacionalni avio-prevoznik „Er Srbija”, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Grad Beograd nisu dostavili informacije od javnog značaja ni posle rešenja poverenika ‒ čak 534 puta. Stotine organa i organizacija, javnih preduzeća i ustanova krši zakon ‒ kazne ionako plaćaju novcem građana
Od 17. februara 2022. do 31. jula 2023. godine 788 državnih organa i organizacija, javnih preduzeća i ustanova nije postupilo po rešenju Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Na drugom mestu po nezakonitom ponašanju je institucija od koje se upravo očekuje bezuslovno pridržavanje zakona ‒ Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje na zahteve nije odgovorilo čak 214 puta.
Nacionalni avio-prevoznik „Er Srbija”, u kome država ima vlasništvo, lider je neodgovornog postupanja kada su informacije od javnog značaja u pitanju ‒ po rešenju nije postupilo 239 puta.
Na trećem i četvrtom mestu su Telekom (63) i Ministarstvo odbrane (63).
Prvih 10 državnih organa, institucija i preduzeća čak 825 puta nije odgovorilo na rešenje poverenika, prekršilo zakon i izabralo da plate kazne, koje će ionako platiti novcem iz budžeta (pogledati listu):
TOP 10 INSTITUCIJA I PREDUZEĆA KOJI NAJVIŠE NISU ODGOVARALI NA ZAHTEVE
- Er Srbija (239 rešenja)
- Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) (214)
- Grad Beograd (81)
- Telekom Srbija (63)
- Ministarstvo odbrane (56)
- JP „Srbijagas” Novi Sad (37)
- Prekršajni sud u Vranju (37)
- Ministarstvo zaštite životne sredine (35)
- AD „Železnica Srbije” (32)
- Ministarstvo finansija (31)
Na spisku poverenika su i RTS (20 rešenja), Elektrodistribucija Beograd (17), Elektroprivreda Srbije (16), JP Gradsko saobraćajno preduzeće Beograd (14), Regulatorno telo za elektronske medije (11), Agencija za borbu protiv korupcije (9).
Neki od organa vlasti nisu odgovorili ni nakon rešenja poverenika ili o tome nisu obavestili službu poverenika.
Prema Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ukoliko organ vlasti ne odgovori u propisanom roku na zahtev za informaciju od javnog značaja, odbaci ga ili odbije ‒ povereniku se izjavljuje žalba, posle čega on donosi rešenje.
Organu vlasti koji ne ispuni obaveze iz rešenja poverenika, inače, izreče se novčana kazna od 20.000 do 100.000 dinara i može biti izrečena više puta (Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, član 28a).