Novinar i nekadašnji predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović smatra da je formiranjem Radne grupe za bezbednost novinara „država konačno učinila ono što pokušava od 2015, a to je i da bezbednost novinara stavi pod svoju šapu“. „Ovo je samo jedan igrokaz koji ima za cilj da se pokaže EU da država sarađuje na bezbednosti novinara, a ja sam ubeđen da vlast u najvećoj meri ugrožava bezbednost novinara stvarajući atmosferu u kojoj su posebno novinari koji kritički razmišljaju i rade – na meti državnih funkcionera“, dodaje.
„Ovde se radi o jednom trendu i čini mi se da je formiranjem ove radne grupe država konačno učinila ono što pokušava od 2015, a to je i da bezbednost novinara stavi pod svoju šapu. Postoji Stalna radna grupa za bezbednost novinara, postoji Radna grupa za utvrđivanje činjenica o ubistvima novinara, postoji nešto što pokušava da formira (zaštitnik građana Zoran) Pašalić, i mi imamo komisije a nemamo rezultate“, kazao je Obradović u Danu uživo na TV N1.
On ocenjuje da „maltene svakih nekoliko godina formiramo po jednu radnu grupu, a novinari su sve nebezbedniji i rade pod sve većim pritiskom“.
„Moj zaključak je da je ovo je samo jedan manevar kojim će i ovaj deo medijske scene biti pod strogom kontrolom vlasti – što nije ipak bio slučaj do sada“, ocenjuje Obradović.
On dodaje da misli da je osnivanje svih tih komisija koje bi trebalo da se bave zaštitom novinara oksimoron i pita „da li je bezbednost novinara samo to kada vas neko napadne na ulici, kad neko fizički nasrne na vas, ili je to mnogo kompleksniji pojam od toga kada je ugrožen vaš fizički integritet“.
„Dakle, potpuni je cinizam da vi na jednoj strani imate razne Kebare, Pilje i Atlagiće koji svakodnevno, tu ubrajam i tabloide i televizije sa nacionalnom frekvencijom, direktno ugrožavaju bezbednost novinara, nazivajući ih stranim plaćenicima, pogrdnim imenima, ljudima koji pripremaju ubistvo predsednika države, i dolaze iz istog centra moći, a taj centar formira još jednu komisiju koja će zaštititi novinare od onih koji govore reči njihovih političkih predstavnika“, ukazuje Obradović.
Dodaje da se „radi potpuno o jednoj farsi, i podjednaku farsu snose i novinarska udruženja koja su pristala na još jednu veštu igru vlasti koja pokušava na jednoj strani da što više zaplaši novinare, da ih dovede u podređen položaj, a na drugoj da ih štiti“.
„Poznata igra, samo se plašim da ne bude poznat i ishod“, kaže Obradović.
Na pitanje šta je potrebno da se uredi medijska sfera, on ističe da je „potrebno da svako radi svoj posao – i tužilaštvo i policija i udruženja, a pre svega da političari stvaraju atmosferu u kojoj će tolerantnošču i odnosom prema novinarima učiniti najbolje za njihovu bezbednost“.
Naveo je primer novinara TV N1 Dušana Mlađenovića koji je bio napadnut od čoveka koji je kasnije bio upućen na psihijatrijsko lečenje.
„Otkud tom čoveku ta ideja?! Da li je on žrtva propagande i od strane vlasti i provladinih medija ili je u pitanju nešto drugo?!“, upitao je Obradović.
„Ovde mora da se zna šta je posao novinarskih udruženja, šta treba da radi tužilaštvo, šta je posao suda. Sublimacija gde će predstavnici sve tri strane da se sakupe na jednom mestu ne može da donese nikakav rezultat niti je do sada do toga došlo. Mi imamo tri komisije, a broj napada (na novinare), verbalnih, fizičkih, a pre svega predstavnika državnih organa iz godinu u godinu raste“, konstatuje on.
Ističe da je osnivanje još jedne radne grupe za zaštitu novinara „samo jedan igrokaz koji ima za cilj da se pokaže EU da država sarađuje na bezbednosti novinara, a ja sam ubeđen da vlast u najvećoj meri ugrožava bezbednost novinara, stvarajući atmosferu u kojoj su posebno novinari koji kritički razmišljaju i rade na meti i državnih funkcionera i partijskih tela i poslanika u Skupštini“.
Na pitanje šta bi novinarska udruženja dobila neučestvovanjem u ovom procesu, on smatra da bi dobila „mogućnost da sa nezavisne pozicije iznose stavove o bezbednosti novinara i sa pristojne distance komentarišu ono što država donosi“.
„Šta će dobiti učestvovanjem, ne znam kakav odgovor sledi. Šta NUNS konkretno dobija time što će njegov predstavnik da sedi tamo gde će njegov glas da se utapa u većinu koju su već stvorili oni koji treba da amortizuju situaciju u društvu“, pita Obradović.
Zašto ne veruje da će Medijska strategija urediti medijsku sferu, kaže da je dijalog počeo 2013. godine, a da se do kraja 2018. ništa nije rešilo. Navodi da je jedna od glavnih tački bila da prestane govor mržnje političkih predstavnika vlasti, a „sada je 2020. i govor mržnje ne da nije prestao, nego je žešći nego ikad“.
„Ako pogledate novu Medijsku strategiju, ona se sastoji 70 posto od onog što nije sprovedeno iz prethodne medijske strategije, i to je samo štikliranje obaveze prema EU i ništa više. Vreme je da novinarska udruženja, pre svega NUNS, raščiste sa zabludama. Ova vlast neće seći granu na kojoj sedi, a ta grana je striktna kontrola medija, a tu nema ni pregovora ni dogovora, što potvrđuje i današnji izbor Olivere Zekić za predsednicu Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM)“, zaključuje Obradović.