Zaštita prava i sigurnosti novinara, kao i medijskih sloboda uopšteno, zahtevaju posvećenost i proaktivno delovanje ne samo novinarskih udruženja i medijskih sindikata, već i samih novinara, urednika, snimatelja, foto–reportera i drugih medijskih radnika. Poznavanje prava i sloboda novinara i drugih medijskih radnika, koja uživaju zaštitu zakona i pravnih dokumenata država Zapadnog Balkana, kao i niza međunarodnih pravnih akata i konvencija, temeljni je uslov za zaštitu ovih prava i stvaranje kulture poštovanja medijskih sloboda.Novinarska prava i medijske slobode izvedeni su iz člana 10. Evropske konvencije o zaštiti osnovnih ljudskih prava i osnovnih sloboda, koji glasi:
„Svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo uključuje slobodu posedovanja sopstvenog mišljenja, primanja i saopštavanja informacija i ideja bez mešanja javne vlasti i bez obzira na granice. Ovaj član ne sprečava države da zahtevaju dozvole za rad televizijskih, radio i bioskopskih preduzeća.
Pošto korišćenje ovih sloboda povlači za sobom dužnosti i odgovornosti, ono se može podvrgnuti formalnostima, uslovima, ograničenjima ili kaznama propisanim zakonom i neophodnim u demokratskom društvu u interesu nacionalne bezbednosti, teritorijalnog integriteta ili javne bezbednosti, radi sprečavanja nereda ili kriminala, zaštite zdravlja ili morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja otkrivanja obaveštenja dobijenih u poverenju, ili radi očuvanja autoriteta i nepristrasnosti sudstva.“
Zabrana ekonomskog pritiska na medije
Ekonomski opstanak i nezavisnost medija ne sme ugrožavati ni država, ni bilo koje druge javne i privatne kompanije ili organizacije. Pretnja ekonomskim sankcijama je neprihvatljiva u demokratskim društvima, a država mora da osigura zakonsku zaštitu medija u slučajevima vršenja ekonomskih prtisaka i/ili pokušaja „ucenjivanja“ medija kroz finasiranje iz javnih budžeta, marketinške aktivnosti ili plaćeno javno oglašavanje. Privatne kompanije moraju poštovati nezavisnost medija i uzdržavati se od vršenja pritisaka i pokušaja brisanja granice izmedju reklame i novinarskog sadržaja.
Sudska zaštita novinara
Sve države dužne su osigurati medijima uživanje pune zaštite nezavisnog sudstva i vlasti u obavljanju svoga posla. To se naročito odnosi na odbranu novinara i drugog redakcijskog osoblja od fizičkih napada i maltretitanja. Pravosudni organi moraju pažljivo istraživati i kažnjavati svako kršenje tih prava, kao i prijetnje uskraćivanjem tih prava.
Zabrana cenzure
Cenzura mora biti apsolutno zabranjena. Moraju da postoje garancije da je nezavisno novinarstvo u svim medijima slobodno od progona, pritisaka i političkog ili regulatornog mešanja vlasti. Štampani i onlajn mediji ne bi smeli da budu obuhvaćeni propisima o izdavanju državnih dozvola.
Sloboda satire
Korišćenje satire kao novinarskog izražajnog sredstva je potpuno legitimno. Humoristički i satirični žanr, zaštićen Članom 10. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, dozvoljava viši stepen preterivanja, čak i provokacije u medijskim sadržajima, sve dok javnost nije obmanuta o činjenicama.
Isto tako, zadatak medija nije ograničena samo na informisanje javnosti – pluralistička demokratija i sloboda političke debate zahtevaju da javnost bude informisana o pitanjima od javnog značaja, što podrazumeva pravo medija na prenošenje negativnih informacija, kritičkih mišljenja o političkim ličnostima i javnim službenicima, kao i pravo javnosti da ta mišljenja sazna. U tom kontekstu važno je istaći da je legitimno pravo novinara i medija da objavljivanjem informacija o javnim ličnostima i zvaničnicima „šokiraju“, „uznemire“, pa čak i „uvrede“, sve dok za to postoji javni interes i pravo javnosti da bude obaveštena o svim, pa i kontraverznim pitanjima.
Autorska prava
Od odgovornih medija i novinara očekuje se da poštuju i prava autora čija su dela koristili, bilo da se radi o autorskim pravima ili o srodnim pravima. To su osnovna prava na ljudsko stvaralaštvo. Ona pružaju autorima podsticaj u obliku priznanja i novčanih naknada, s jedne strane, a s druge strane pružaju im i određenu sigurnost da se njihova dela mogu distribuirati bez bojazni od neovlašćenog umnožavanja. Osnov za zaštitu autorskih prava nalazi se u zakonu o autorskom pravu i srodnim pravima, ali i u kodeksu novinarske etike i profesionalnog postupanja medija i novinara. On daje pravo vlasniku, koje je imovinske prirode, da odobri ili zabrani korišćenje svog dela na bilo koji način.
U praksi ova dela još uvek nisu zaštićena na odgovarajući način, jer se prava njihove distribucije, korišćenja i pokazivanja javnosti zloupotrebljavaju u medijima. Mediji mogu da koriste razumne sažetke s ograničenim citatima, materijale iz drugih publikacija ili nosilaca autorskih prava bez izričite dozvole za to, sve dok je izvor naznačen na odgovarajući način. Značajna upotreba ili reprodukcija materijala zaštićenog autorskim pravima zahtevaju izričitu dozvolu nositelja autorskoga prava, osim ako takva dozvola nije navedena u samom materijalu.
Uplitanje u privatni život radi javnog interesa
U skladu sa Članom 8. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda privatni i porodični život političkih ličnosti i javnih službenika treba da bude zaštićen od medijskog izveštavanja. Ipak, informacija o njihovom privatnom životu može biti iznesena kada je od direktnog javnog značaja za način na koji su obavljali ili obavljaju svoje funkcije, nastojeći da se izbegne nepotrebna šteta za treća lica (deca javnih i političkih ličnosti, drugi članovi njihovih porodica…).
U korišćenju prava na uplitanje u privatni život političkih i javnih osoba radi javnog interesa, „interes javnosti“ treba razumeti onako kako je on definisan profesionalnim standardima novinarske etike odnosno kao postupak i/ili informacija kojima je namera da pomognu javnosti u formiranju ličnog mišljenja i donošenju odluka o pitanjima i događajima, uključujući i napore otkrivanja krivičnog djela ili prekršaja, te sprečiti zavođenje javnosti nekom izjavom ili postupkom pojedinca ili organizacije. Interes javnosti, u smislu objavljivanja informacija iz privatnog života javnih ličnosti, novinari i urednici treba da procene i utvrde u svakom pojedinačom slučaju.
Isto tako, kada političke ili javne ličnosti privlače pažnju javnosti na delove svog privatnog života, mediji imaju pravo da te segmente „izlože nadziranju“ odnosno koriste u medijskim sadržajima i o tome obaveštavaju javnost. Obrade tema, koje uključuju lične tragedije, biće obzirno tretirane, a pogođenim ličnostima će se prići diskretno i sa saosećanjem.
Zaštita novinarskih izvora informacija i novinarskog materijala
Zaštita novinarskih izvora i pravo novinara na korišćenje neimenovanih izvora informacija moraju se strogo poštovati. Pretres redakcija i drugih prostora kojima se novinari služe, kao i prisluškivanje i presretanje novinarskih razgovora sa ciljem da se idetifikuju novinarski izvori ili da se naruši poverljivost uredjivačkog procesa u medijima, su neprihvatljivi u demokratskim društvima.
Čak i u situacijama kada želi da se osigura posebna zaštita novinara, agencije ili pravosudne institucije koje sprovode zakon ne bi trebalo da zahtevaju od medijskih profesionalaca da im ustupe informacije ili materijal (npr. beleške, fotografije, audio ili video zapise) koji su sakupljeni u kontekstu pokrivanja kriznih situacija, niti bi takav materijal smeo biti zaplenjen kako bi se koristio u pravnim procedurama. Svaki izuzetak kod ovih načela bio bi protivan Članu 10. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i praksi Evropskog suda za ljudska prava.
Sloboda kritike javnih zvaničnika
Sloboda kritike javnih zvanični daje novinarima i medijima mogućnost javnog nadzora nad radom javnih službenika i javnih ličnosti generalno. Političke ličnosti, javni zvaničnici i druge javne ličnosti „dobrovoljno“ su odlučile da steknu poverenje javnosti i prihvatile su da budu izložene javnoj i/ili političkoj debati. Stoga su predmet neposrednog javog nadzora i potencijalno velike i značajne kritike u medijima zbog načina na koji su obavljali ili obavljaju svoje dužnosti. Na taj način mediji doprinose transparentnosti i odgovornom obavljanju javnih funkcija, te zaštiti slobode političke debate i javnog preispitivanja tema od značaja za život građana.
Političke ličnosti ne treba da uživaju veću zaštitu javnog ugleda i drugih prava od ostalih pojedinaca, i stoga ne bi trebalo da postoje teže zakonske sankcije protiv novinara i medija ukoliko kritikuju i kroz medijske sadržaje izlože sudu javnosti političke i javne ličnosti. Ovaj princip se takođe primenjuje na javne službenike; izuzeci se smeju dopustiti jedino gdje su zaista neophodni kako bi omogućili javnim službenicima da obavljaju svoje funkcije na pravi način (kao na primer u pravosuđu).
Pojedinačna prava iz radnog odnosa
Novinarima i medijskim radnicima, kao i svim zaposlenim građanima, garantuju se prava koja proističu iz radnog odnosa. Pojedinačna prava iz radnog odnosa su: pravo na rad, zabrana diskriminacije, zaštita u radnoj sredini, pravo na odgovarajuće uslove rada, pravična naknada, pravo na sindikalno organizovanje i delovanje, pravo na kolektivno pregovaranje, pravo radnika na informaciju i konsultacije i na posebnu zaštitu određenih kategorija radnika: mladih, žena, pripadnika ranjivih i manjinskih grupa, radnika migranata, itd.
Pojedinačna prava iz radnog odnosa zaštićena su različitim vrstama zakona, a najdirektnije zakonom o radu koji se odnosi na obaveze poslodavca da sa novinarima i medijskim radnicima zaključe ugovor o radu, da im prema tom ugovoru vrše uplate za zdravstveno i penziono osiguranaje, da njihovo radno vreme ne sme biti duže od onog koje je predviđeno zakonom, da im se ne sme uskratiti pravo na godišnji odmor, na plaćeno odsustvo, da im se ne sme isplatiti plata manja od ugovorene, dakle, garantuju im se sva prava kao i ostalim zaposlenim građanima u jednoj državi.
Pravo na slobodan pristupu informacijama
Pravo na slobodan pristup informacijama smatra se osnovnim osloncem izgradnje demokratskog društva u kojem je pravo javnosti na informacije definisano kao vrhunski princip delovanja vlasti na svim nivoima. Ono počiva na načelu koje kaže kako je objavljivanje informacija u posedu javnih vlasti pravilo, a neobjavljivanje izuzetak. Novinari i mediji imaju pravo na neometan pristup svim informacijama i izvorima informacija, uključujući i one u inostranstvu.
Države i ustanove pod kontrolom države su se obavezale (domaćim zakonima i/ili prihvatanjem međunarodnih konvencija) da novinarima i medijima neće ograničavati sloboban pristup informacijama, te da će ih podržavati u njihovom zadatku prikupljanja i traženja informacija. Iako nije „rezervisano“ samo za novinare već i za sve druge građane, pravo na slobodan pristup informacijama je od izuzetnog značaja za novinarsku profesiju zbog toga što predstavlja osnov za slobodno društvo i slobodne medije i novinare, koji će, konzumiranjem tog prava, moći da doprinesu uspostavljanju odgovorne i transparentne vlasti, te promovisanju učešće građana u procesu donošenja odluka javnih organa.
Pravo na slobodu izražavanja
Pravo na slobodu izražavanja sadrži u sebi: pravo na slobodu mišljenja, pravo primanja informacija i ideja, pravo prenošenja/širenja informacija i ideja i pravo na slobodu novinarskog istraživanja.
Sloboda mišljenja je prvi uslov za sve druge slobode i uživa apsolutnu zaštitu. Sloboda prenošenja informacija i mišljenja ima veliki značaj za politički život svake države, kao i za život svakog njenog građanina. Sloboda primanja informacija i ideja je pravo da se informacija prikuplja i traži putem svih zakonitih izvora i reflektuje se na slobodu štampe/medija, uključujući i slobodu štampanja i distribucije novina i drugih glasila, slobodu emitovanja radio i televizijskog programa, slobodu objavljivanja medijskih sadržaja putem interneta, ali i obaveze onih koji u tim procesima učestvuju.
U skladu sa interpretacijom Evropskom sudu za ljudska prava člana 10. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, pravo na slobodu izražavanja je prošireno ne samo na slobodu objavljivanja, nego i na slobodu novinarskog istraživanja koja je jako bitna za istraživačko novinarstvo.
Pravo novinara i medija na prikupljanje, istraživanje i širenje informacija ne sme biti predmet pretnji, ograničenja ili kažnjavanja. EU standardi slobode izražavanja nalažu svim vladama da proklamuju, štite i poštuju pravo na slobodu izražavanja, kao i raznovrsnost medija u svim njihovim oblicima, kao i njihove političke, kulturne i društvene misije.