Ako vas političari nazivaju “takozvanim istraživačkim medijem”, “lažnim istraživačima”, ili vas u zvaničnom saopštenju politička partija u vlasti nazove narkomanima, neprijateljima države, stranim plaćenicima, često su mediji i “žuti”, “đilasovski”, “tajkunski”…
Koja god od tih lažnih etiketa nam se prilepi, ona dođe do dela javnosti koji nije dovoljno informisan i koji poveruje u tu etiketu. Mi to vrlo dobro osetimo na svojoj koži, jer tog dana kada o nama pričaju nosioci vlasti ili kada je na delu kampanja blaćenja po tabloidima, nas zovu građani i prete, psuju. Osećate da to nisu botovi ili naručeni komentari stranačkih članova ili simpatizera. Vidite da je to građanin koga je neka tema zaista uzbudila i zabrinula i on zove jer misli da vi zaista hoćete da naudite predsedniku. Nekad su to pretnje, nekada izlivi besa, psovke, ali do nas bukvalno dođe talas negativnih emocija koji je pokrenuo neko od funkcionera ili neki tabloid. I to nije jedina posledica, navodi Jelena Vasić, menadžerka portala KRIK.
Komentarisanje i etiketiranje nezavisnih medija i novinara od strane javnih funkcionera pre svega je negativna reakcija na istraživanja, kada je portal KRIK u pitanju, navodi Vasić.
– Takvo ponašanje političara ima dvojak uticaj na svaki medij. Ukoliko je u pitanju neka mlada, neiskusna redakcija, ona bi možda pod takvom vrstom komentara funkcionera počela da sprovodi autocenzuru. To nije naš slučaj, mi smo od osnivanja navikli da dobijamo, nažalost negativne komentare od vršilaca vlasti. Međutim, nas to pogađa indirektno. Sve što funkcioneri kažu za vas, obeleži vas u jednom delu javnosti, onako kako oni žele da to bude prezentovano.
Ona nastavlja da takvo negativno mišljenje može da ima posledice u ugrožavanju bezbednosti novinara.
– Mi ne znamo šta je sve u glavama ljudi koji, na žalost, sa punim poverenjem čitaju tabloide i poveruju u njihove lažne narative. I kada vas ti ljudi prepoznaju na ulici, kako će se oni ophoditi prema vama ako zaista veruju da ste vi neprijatelj države. Mi do sada nismo imali fizičke posledice u tom smislu, ali ne znači da ne može da dođe do toga. Ali to je nešto što ne bi smelo da se dešava, funkcioneri zaista ne bi smeli na taj način da etiketiraju i targetiraju medije, jer svojim komentarima, napadima na medije, označavaju sebe kao nekoga ko ne podržava slobodan rad medija, navodi Vasić.
Ona podseća da je KRIK prošle godine bio usred kampanje u kojoj su tabloidi pisali da sarađuje sa Belivukom i njegovim kriminalnim klanom.
Ona navodi i da uporedne kampanje tabloida koje prate izjave političara nikako nisu slučajne i nepovezane.
– Iz iskustva koje KRIK ima, iz svih kampanja u tabloidima vođenim protiv našeg portala, tačno se vidi kako su takvi napadi sinhronizovani. Kada nekoliko najprodavanijih tabloida, režimskih glasila, baš tog dana odabere da na isti način targetiraju KRIK, njegovog urednika, njihovog sagovornika, bukvalno koristeći slične izraze, slične sagovornike u svojim člancima, možemo da pretpostavimo i odakle je to dirigovano, iako oni tvrde da su svi nezavisni i da imaju svog urednika, dodaje Vasić.
Komentarišući poslednji slučaj koji je odjeknuo u javnosti, svedočenje koje je KRIK objavio a koje bi moglo da donese nove detalje u istragu oko ubistva Olivera Ivanovića, a koje su demantovali i pokušali da diskredituju, predsednik, premijerka i ministar policije, kao i tabloidi, Vasić kaže da reakcije vrha vlasti mogu da se ocene i kao protivzakonite.
– Ne deluje mi dozvoljeno i logično da na takav način, unapred, već diskreditujete potencijalno važnog svedoka u nekom postupku. Ujedno i pogrdni nazivi koje su tabloidi koristili za sagovornika našeg portala, sve to nikako ne može da ima pozitivan uticaj na samu instituciju koja kasnije treba da se bavi tim slučajem. Dakle, vi označite ili osobu ili ceo slučaj ili istraživanje kao nešto što je vrlo upitno i negativno, i onda će neki tužilac dvaput da razmisli kako će tome da pristupi, ako od najviših predstavnika vlasti u zemlji čuo da je to neki Pacov. KRIK će da prati taj slučaj iz ugla interesa javnosti. Ono što je važno je da upravo ukažemo na to koji je interes samih funkcionera da na taj način komentarišu taj slučaj. Zašto bi oni to radili i zašto su se osetili pozvanim da na takav način iskomentarišu taj slučaj. A sa druge strane, iz ugla medija, nama je posebno problematična činjenica da su funkcioneri javno lagali i govorili da je KRIK intervju snimio pre šest meseci. Verujem da im je bilo potrebno zbog kampanje da imaju tako jednostavan spin, ali su zaista javno obmanjivali građane, da navodno KRIK radi dirigovano i da je namerno pustio intervju u toku kampanje. Iz ugla institucija, ponavljam, to zaista ne bi smelo da se dešava. Iz prethodnih slučajeva se jasno vidi da kada niz funkcionera iskomentariše neki slučaj, tužilaštvo ćuti ili se pravi mrtvo, jasno je da je to imalo neku funkciju, navodi Vasić.
Ona dodaje da je KRIK reagovao nakon svake kampanje blaćenja i lažnih etiketa.
– U većini slučajeva smo reagovali javno, tako što se obratimo čitaocima, međunarodnoj zajednici, obznanimo javnosti da smo pod napadom režimskih tabloida ili funkcionera, a koristili smo i pravo da se obratimo sudu. U nekoliko slučajeva smo tužili tabloide, pre svega naš urednik i novinari. Većinu slučajeva smo dobili na sudu, a neki slučajevi su još u toku. Jedina tužba protiv predstavnika vlasti je slučaj kada je naš urednik tužio Pokret socijalista, partiju ministra Vulina, jer je u zvaničnom saopštenu njega nazvao narkomanom. Ta tužba je i dalje u toku, navodi Vasić.
Stanovi Siniše Malog
Naša sagovornica podseća na slučaj 24 stana Siniše Malog i trenutak kada je KRIK izneo nove dokaze o tom slučaju, koji “crno na belo” pokazuju da je Mali bio vlasnik svih stanova.
– Tada smo imali jednu uniformisanu reakciju od strane predsednika, premijerke i samog ministra Malog, koji su rekli da tu nema ništa novo, da je to sve već objašnjeno kao lažno. Posle toga je nastupilo tužilaštvo sa istom konstatacijom, da tu ne vidi ništa novo, podseća Vasić.