Dok je sedeo za stolom sa suprugom i kolegom u Leskovcu, Dragan Marinković se radovao obroku u svom omiljenom restoranu.
Tada je prišao stranac i počeo da preti Marinkoviću, uredniku srpskog informativnog porala Rešetka.
Razlog pretnji, kako je sam Marinković objasnio za Glas Amerike (VOA) u Srbiji, jeste priča koju je Rešetka objavila o smrti telohranitelja koji je bio dodeljen jednom gradskom zvaničniku.
Pretnje novinarima u Srbiji nisu retka pojava.
„Svako može da ti priđe na ulici, ili gde god, da te ošamari par puta, i da se izvuče (čak i) dok si u društvu prijatelja ili porodice“, rekao je Marinković.
Platforma Saveta Evrope (COE) za promovisanje zaštite novinarstva uvrstila je Marinkovićev slučaj i slučaj dvojice drugih srpskih novinara kojima su upućivane pretnje poslednjih meseci.
Dragojlu Blagojeviću, uredniku časopisa DrvoTehnika, u julu su upućene pretnje smrću anonimnim telefonskim pozivom, nakon što je izveštavao o drvnoj industriji; a huligani su pretili Brankici Stanković sa televizije Insajder tokom košarkaške utakmice u maju.
Organizacije i koalcijije koje se bave slobodom izražavanja i medijskim pravima takođe su ukazivale na pogoršanje klime za novinarstvo u zemlji.
U Marinkovićevom slučaju iz marta, novinar kaže da ga je muškarac verbalno napao i pretio mu smrću.
Marinković je prvo pokušao da urazumi nepoznatog čoveka.
„Pokušali smo da razgovaramo sa osobom koja nam je prišla. Počeo je da preti i pominje uticajnog lokalnog političara“, rekao je Marinković, ne želeći da navede ime političara. „Pozvao sam lokalnog političara da pitam zašto nas taj čovek uznemirava.
U tom trenutku, rekao je Marinković, napadač je novinaru zgrabio telefon i izašao iz restorana.
„Vratio se posle nekoliko minuta i nastavio sa pretnjama, pa smo se mi pokupili i otišli“, naglasio je.
Marinković je uspeo da povrati svoj telefon, a kasnije je napisao i uvodnik o tom susretu.
Sve to dovelo do istrage policije i lokalnog tužioca. Ali do sada, rekao je, nije bilo novih informacija.
Pretnje su redovan izazov novinare na lokalu u Srbiji, rekao je Marinković. On je do sada doživeo tri slična incidenta.
U skoro svim slučajevima, vlasti nisu u mogućnosti da identifikuju osumnjičene, „pa istraga ide stoji u mestu“.
U Bazi podataka Nezavisnog udruženja novinara Srbije zabeleženo je 60 slučajeva napada, pretnji ili zastrašivanja od početka godine.
I dok je Srbija poboljšala svoju poziciju na listi Indeksa slobode medija za 2022. i poznata je po nagrađivanom istraživačkom novinarstvu, organizacija Reporteri bez granica navela je izazove koji uključuju politički pritisak i nekažnjivost u napadima na medije.
Ministarstvo kulture i informisanja saopštilo je za Glas Amerike da je posvećeno integritetu novinarstva i navelo je platforme i usluge koje su uspostavljene da se pomogne onima koji su napadnuti.
U okviru svog „predanog, transparentnog rada na unapređenju okruženja“, Vlada je osnovala radnu grupu fokusiranu na bezbednost i zaštitu medija, koja se sastaje jednom mesečno, saopštilo je ministarstvo. Tim sastancima prisustvuju predsednik, potpredsednik i drugi predstavnici.
Suptilno upozorenje
Jelena Zorić, nagrađivana istraživačka reporterka koja radi za Balkansku istraživačku mrežu (BIRN) i nedeljnik Vreme, dobila je pretnje po svoju porodicu.
Počelo je kada je Zorić prijavila navodne veze službenika državne bezbednosti sa takozvanim slučajem Jovanjica, u kojem je organska farma očigledno korišćena kao paravan za gajenje marihuane.
Visoka zvaničnica, koja se suočava sa optužbama u drugom slučaju, u TV intervjuu je iznela tvrdnje o izvorima novinarke i lažno pripisala izjave njenom bratu novinarke o navodnom radu Zorićeve.
„Pominjanje imena mog brata u javnosti, u televizijskoj emisiji, doživljavam kao pretnju“, istakla je Zorić.
Novinarka je takođe dobila uznemirujuće poruke od ljudi za koje veruje da su povezani sa slučajem.
Ali, rekla je, „Nije mi prijatno da opisujem svoja osećanja dok sam ugrožena i šta me najviše pogađa, jer ne želim da znaju kako mogu da dopru do mene.
Zorić je pretnje prijavila vlastima i opisala reakciju zvaničnika kao ohrabrujuću.
Ali ona ne veruje da vlasti uvek preduzimaju sve neophodne korake u rešavanju slučajeva napada ili pretnji novinarima.
A ponekad su, rekla je, pretnje manje direktne.
„Najopasnije pretnje su one koje je najteže dokazati“, navela je ona. „Dobijanje poruka na kućnu adresu kojima se lažno iskazuje zabrinutost za vas ili želje za dobro zdravlje vama i vašoj porodici.”
„Svesna sam stare tradicionalne zločinačke izreke: Mafija obično pošalje poljubac pre nego što zapuca.“
„Neprijateljsko i opasno okruženje“
Srbija je među evropskim zemljama u kojima su novinari često ugroženi, navodi bečki Međunarodni institut za štampu.
„Postoji konstantan porast napada, pretnji smrću i kampanja klevete protiv novinara“, rekao je za Glas Amerike Džejmi Vajzman iz IPI-ja ranije ove godine. „Neuspeh u rešavanju tih slučajeva stvara neprijateljsko i opasno okruženje za novinare.
Vajzman, koji je radio na izveštaju “Odbrana slobode štampe u vreme napetosti i sukoba”, koji su izradile partnerske organizacije COE, uključujući i IPI, bio je deo delegacije u Srbiji 2021.
„Videli smo primer političke volje, ali i ambivalentnosti koju su pokazala različita tela u pogledu toga koliko temeljno treba istražiti pretnje i zastrašivanja“, rekao je Vajzman.
Tereza Ribeiro, predstavnica za slobodu medija u Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju, smatra da je ključ za poboljšanje situacije puna primena Medijske strategije i akcionog plana koji su srpske vlasti usvojile 2020. godine.
Dokument, koji je izrađen u saradnji sa Evropskom unijom, OEBS-om, Ambasadom Norveške i Fondacijom Konrad Adenauer, fondacijom nemačke političke stranke, ima za cilj da zaštiti slobodu štampe u Srbiji i reguliše razvoj medijskih tržišta do 2025. godine.
Ribeiro je u julu posetila Srbiju i razgovarala sa predstavnicima vlade, medija i civilnog sektora.
„Postoje izazovi i pukotine koje treba prevazići“, rekla je ona za Glas Amerike.
Riberio je pohvalila neke vladine inicijative, uključujući radnu grupu za bezbednost novinara i 24-časovnu telefonsku liniju koja nudi pristup besplatnim pravnim savetima za medijske radnike koji su napadnuti.
Ali, rekla je, „Postoji potreba za više akcije i političke posvećenosti da se stvori sigurnije, slobodnije, funkcionalnije i pluralističko medijsko okruženje.
Ministarstvo kulture i informisanja je takođe navelo radnu grupu i telefon za pomoć. Pored toga, saopštilo je ministarstvo, javnom tužilaštvu je naređeno da „odmah reaguje“ po prijavama o krivičnim delima upućenim novinarima.
Marinković iz Rešetke veruje da novinari u Srbiji moraju da „ulože više hrabrosti u ono što rade“, navodeći za Glas Amerike: „Novinarstvo, sloboda i demokratija su ugroženi u ovoj zemlji“.
Državni mediji treba da se suprotstave nastojanjima da se novinari zastraše ili se ometa njihov rad, rekao je Marinković i dodao da novinari „treba da brane javni interes, a ne da izveštavaju u korist lokalnih političara i moćnih ljudi“.
Ova priča nastala je u Glasu Amerike u Srbiji.