Dezinformacije ostaju globalni problem koji ne poznaje granice – to nije vest. Ključna taktika za suzbijanje njegovog štetnog širenja je saradnja među takozvanim fektčekerima.
Uzmite slučaj koji se dogodio tokom naših prvih nekoliko meseci vođenja Factchekueado-a, nove inicijative koju su pokrenuli Chekueado iz Argentine i Maldite iz Španije, kako bi se suprotstavili dezinformacijama koje kruže u Hispano i Latino zajednicama u SAD – zbog čega smo tako uzbuđeni!
U aprilu smo u Factchekueado-u objavili priču o Ani, čitateljki sa Maldite, koja se na Tinderu poklapala sa 46-godišnjim Tomasom Polom, narednikom američke vojske koji je trenutno u inostranstvu u mirovnoj misiji. Ili je bar tako tvrdio. „Počeli smo da razgovaramo na WhatsApp-u i on mi je pokazao neku vrstu ljubavi van svake logike zbog njene neposrednosti“, rekla je Ana.
Postojala je jedna velika prepreka koja ih je sprečavala da budu zajedno: Pol je rekao da ga šalju u Ukrajinu i da će mu trebati više od 6.000 evra da se vrati kući. Tada je Ana shvatila da je prevarena. U stvarnosti, Paulov profil na Tinderu sadržao je fotografije koje pripadaju američkom vojniku Tajleru Tomasu, koji ima preko 40.000 pratilaca na Instagramu.
Ovo nije prvi slučaj lažnog Tinder profila. Taktika je poznata kao catfishing: prevarant koristi lažni identitet da priđe osobi i emocionalno se poveže sa njom. Zatim traže novac da reše „hitno“ finansijsko pitanje sa kojim se susreću. Postoji Netfliks dokumentarac o jednom od ovih plodnih prevaranta.
Od lansiranja, Factchekueado je objavio provere činjenica na svojoj veb stranici, društvenim medijima i WhatsApp kanalu. Svoje nalaze ponovo objavljuje i u drugim medijima, kroz partnerstvo sa desetinama organizacija za proveru činjenica i medijskih organizacija u Hispano i Latino zajednicama širom SAD. Ovako je Enlace Latino NC, partnerska medijska kuća u Severnoj Karolini, objavila Aninu priču.
Nakon što je video članak, druga čitateljka, Alehandra, iz Venecuele, kontaktirala je Enlace Latino NC tim: saznanje o Aninoj prevari pomoglo joj je da je i sama izbegne.
Slučaj je bio skoro identičan. Čovek sa kojim je razgovarala u aplikaciji za upoznavanje MeetME rekao je Alehandri da živi u Siriji, gde je poslat u vojnu misiju. Udaljenost za nju nije bila problem: veze koje započnu na mreži to mogu izdržati. Bilo je nečega u čovekovoj priči zbog čega je zastala. Takođe tvrdio je da je narednik američke vojske po imenu Tomas, što je Alehandri izgledalo sumnjivo. Njen instikt je bio u pravu: njen par nije bio ono što je on tvrdio da jeste.
„Pošto sam sumnjala, počela sam da tražim ovog navodnog narednika na internetu. Tako sam našla članak u kojem je objašnjeno da je isti profil muškarca koji je razgovarao sa mnom pokušao da prevari drugu ženu“, objasnila je Alejandra za Enlace Latino NC. Njena priča je objavljena prošlog juna u Enlace Latino NC, Factchekueado-u i El Detector de Univision, između ostalih.
Akademski istraživački radovi dokazali su da provera činjenica funkcioniše: manje je verovatno da će ljudi deliti sadržaj koji je proveravač činjenica označio kao lažan ili obmanjujući.
Ove studije su takođe upozorile da je vreme mnogo važno. Što se pre reaguje na lažan ili obmanjujući sadržaj, veće su šanse da prestanu njegove štetne posledice.
Saradnja nije samo alternativni pristup – ona je neophodna u borbi protiv dezinformacija. Deljenje verifikovanog sadržaja između zemalja, regiona i kontinenata je korisno. Postoji vrednost u izgradnji zajednica i poverenja.
Moramo da radimo sa drugima kako bismo bolje, hitnije služili i brinuli o našim zajednicama kada su u pitanju ogromne količine pogrešnih i dezinformacija koje kruže onlajn.
Izvor: IJNET, Laura Zommer