Tehnologija u novinarstvu se uvek razvija. Od novinarstva na pametnim telefonima, preko izveštavanja na Tviteru i TikToku, do tzv. „data“ novinarstva, savremeni novinari se oslanjaju na novu tehnologiju kako bi svoj posao učinili lakšim, a svoje priče upečatljivijim i privlačnijim.
Danas velike redakcije uvode novu tehnologiju, veštačku inteligenciju (VI), u svoj rad. Za ovu alatku su zainteresovane i manje redakcije, čak i ako još ne mogu da je primene. Neka predviđanja kažu da će 90% vesti pisati veštačka inteligencija do 2025. godine – u stvari, verovatno ste već čitali sportsku priču ili izborni pregled čiji je autor bar delimično veštačka inteligencija.
VI se generalno može shvatiti kao bilo koja tehnologija koja simulira ljudsku inteligenciju: izdvajanje obrazaca iz podataka, predviđanje budućih događaja i/ili prilagođavanje performansi na osnovu prošlih grešaka. Nije sva veštačka inteligencija futuristička: softver za transkripciju, na primer, koristi veštačku inteligenciju da prepozna i generiše reči iz audio datoteke.
VI nije namenjen da zameni rad novinara. Umesto toga, veštačka inteligencija preuzima rad koji se ponavlja, jednostavan ili zahteva mnogo podataka, tako da se novinari mogu fokusirati na priče koje zahtevaju kreativan uvid, višeslojnu analizu i dobro rasuđivanje.
U 2019. godini, Polis, centar za medije Londonske škole ekonomije i Inicijativa Google vesti udružili su se u stvaranju inicijative JournalismAI za promovisanje upotrebe veštačke inteligencije među novinarima. Program stipendiranja novinarstva VI počeo je ove godine, sa ciljem inoviranja novih alata koji pomažu u radu novinara.
Da bih saznala više o tome kako veštačka inteligencija utiče na novinarstvo, intervjuisala sam menadžera inicijative i vođu tima Matiju Peretija i menadžera programa za stipendije Lakshmija Sivadasa o stipendiji, inicijativi i tome šta projekti JournalismAI znače za budućnost redakcija.
Globalna mreža
Stipendija potiče iz serije „Collab Challenges“ koje je osoblje JournalismAI održalo između 2020. i 2021. Prema Perettiju, Collab Challenges su nastali „organski“, bez procesa prijave ili formalne organizacije za ljude zainteresovane za učešće. Mnogo korisnih projekata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji je završeno tokom izazova, od kojih su mnogi još uvek dostupni na mreži. Sledeće godine proces je formalizovan i izmenjen da bi se stvorila stipendija.
Dok je inicijativa novinarske veštačke inteligencije fokusirana na obrazovanje novinara koji nisu upoznati sa veštačkom inteligencijom, program stipendiranja ide korak dalje tako što podstiče veštine novinara koji već koriste AI tehnologiju u redakciji.
„Ono što možemo da uradimo za njih, kroz stipendiju, jeste da ih povežemo sa globalnom mrežom ljudi na istom nivou“, rekao je Pereti. „Naterajući ih da međusobno sarađuju, možemo im pomoći da ubrzaju usvajanje i implementaciju VI i pokažu svima u našoj zajednici šta je moguće.
Za program je odabrano 46 različitih novinara. Ukupno, 16 zemalja na šest kontinenata je predstavljeno u grupi. Osoblje JournalismAI snažno je podsticalo raznolikost kada je prihvatalo kolege, zbog probelma koji su se pojavili jer VI razvija rasne i rodne predrasude.
„Naša ideja je bila da ako dovedemo ljude koji su reprezentativni za veliku populaciju širom sveta, oni bi mogli da prepoznaju vrstu pristrasnosti koja postoji u trenutnim skupovima podataka“, rekao je Sivadas. „Onda bi, u sistemima koje trenutno grade ili razvijaju sa stipendijom, mogli da shvate gde pristrasnost ulazi u proces razvoja, i da to takođe ublaže.
Benefiti veštačke inteligencije
Glavni cilj stipendije je kreiranje softvera koji uključuje veštačku inteligenciju da bi koristio redakcijama i redakcijama timova na globalnom nivou. Za razliku od OpenAI ili Google-ovog DeepMind-a, čije se istraživanje fokusira na stvaranje veštačke opšte inteligencije – softvera koji funkcioniše kao nezavisni ljudski mozak – projekti JournalismAI-a su svi alati koji zahtevaju unos ili nadzor ljudskih novinara.
Većina ovih projekata ima za cilj da pomogne u jednoj od tri oblasti u vestima koje je izneo izveštaj JournalismAI za 2019.: prikupljanje informacija, proizvodnja sadržaja ili distribucija gotovog sadržaja publici.
Svaka od ovih oblasti ima uzbudljive potencijale za novinarstvo. VI za prikupljanje vesti može da identifikuje trendove i da prati pominjanje problema ili događaja, kao i izvor informacija, na primer prikupljanjem i citiranjem članaka iz različitih novinskih kuća koje sve raspravljaju o istom pitanju. VI za proizvodnju vesti, koji rade na kreiranju sadržaja, mogu da napišu hitre članke ili preformatiraju priče za različitu publiku za delić vremena koje bi čoveku trebalo da to uradi. Konačno, veštačka inteligencija za distribuciju vesti uzima doprinos od potrošača kako bi vesti učinile uticajnijim: pronalaženje verovatne publike za sadržaj organizacije, praćenje ponašanja čitalaca i personalizovanje toka vesti kako bi čitaoci videli šta ih najviše zanima.
„Ne postoji nijedan student novinarstva koji je odlučio da krene ovim putem karijere jer su umirali od želje da iz dana u dan pregledavaju PDF dokumente“, rekao je Peretti. „To je nešto što mašinsko učenje radi veoma dobro, i mislim da bi trebalo da budemo uzbuđeni što možemo imati podršku softvera koji radi sve ove stvari umesto nas.
Neki od mentora timova ove godine su Ines Montani, suosnivač i izvršni direktor softverske kompanije Ekplosion; David Casvell, bivši menadžer proizvoda BBC Nevs Labs; i razni članovi Knight Lab-a na Univerzitetu Northvestern. Mentori ispunjavaju potrebe za proverom činjenica, naprednim tehničkim veštinama i još mnogo toga.
„Nismo pripremili spisak mentora i rekli [kolegama], ‘Ovo su vaši mentori, radite sa njima’, jer ne bi bilo svrhe kada još nismo znali na čemu bi timovi želeli da rade . Zato smo pokušali da pronađemo stručnjake za predmet koji bi im mogli pomoći u konkretnom slučaju koji istražuju“, rekao je Peretti. „Polazimo od potreba naših timova.
Osiguranje odgovornosti
Ove godine iz stipendije izlazi deset projekata. Među njima su Attack Detector, koji ima za cilj da otkrije govor mržnje prema novinarima i ekološkim aktivistima na španskom i portugalskom jeziku, i Parrot, koji identifikuje i meri širenje državnih medija. Ova dva, zajedno sa svim ostalim projektima, biće predstavljena na festivalu JournalismAI početkom decembra.
Peretti je rekao da su svi ovi projekti napravljeni imajući na umu etičku upotrebu veštačke inteligencije. Nijedan od njih ne treba da radi bez ljudskog nadzora, dodajući da bi bilo „izuzetno opasno“ dozvoliti nekontrolisanu upotrebu u ovom trenutku.
„Reč koju koristimo iznova i iznova je ’odgovorno‘“, rekao je Pereti. „Ohrabruje me ono što vidim u industriji i želim da pretpostavim da je malo toga posledica posla koji obavljamo. Ali moramo da nastavimo da naglašavamo [odgovornu upotrebu veštačke inteligencije] ako zaista želimo da VI bude snaga dobra za novinarstvo.
Sivadas veruje da veštačka inteligencija postaje sve prisutnija u globalnim redakcijama i da će uskoro biti neizbežna. Ona je citirala prethodnog učesnika Collab Challenge-a 2020 Michaela Cancela u izjavi: „Možete ili izabrati da budete deo ljudi koji donose odluke o tome kako će se koristiti, ili možete sediti i gledati kako uništava sisteme i etičke prakse na kojem je izgrađeno novinarstvo“.
Izvor: IJNET/MEDIA INNOVATION, AMARAH ENNIS