Željko Bodrožić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, rekao je da vlast svoj opstanak zasniva na potpunoj kontroli medija, da je to naročito primetno na lokalnom nivou, i da ga ne čudi da je OEBS konstatovao da je tokom predsedničkih izbora, na privatnim televizijama, Vučiću pripalo 90 odsto vremena. Bodrožić je na predstavljanju izveštaja „Stanje demokratije u Srbiji 2022“, naveo da je naročito veliki problem što ima malo nezavisnih lokalnih medija. Nekada je, prema njegovim rečima, samo Lokal press imao preko 50 članova, a ANEM još i više.
„Ne da kaskamo, nego smo regresirali. Sada postoje moćne alatke da se napravi da postoje medijske slobode“, rekao je Bodrožić.
Izveštaj koji su uradili Beogradska otvorena škola, Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije EU, uz podršku Kraljevine Švedske, simbolično je predstavljen na 5. oktobar.
Bodrožić je naveo da NUNS, kroz regionalnu mrežu Safejournalist, beleži prijave napada i pretnji novinarima. Prema njegovim rečima, mali je porast broja rešenih slučajeva jer tužilaštva, naročito na pretnje na društvenim mrežama, ne reaguju po službenoj dužnosti.
„Ne vide to kao pretnju, već novinari moraju sami da prijavljuju slučaj. Veliki broj novinara, naročito na lokalu i ne prijavljuje pretnje, jer pretpostavljaju da će prijavom samo pogoršati situaciju i znaju da se njihov slučaj neće rešiti“, rekao je Bodrožić. „ Mi ih novinare ohrabrujemo da prijave slučajeve, a slučajeve beležimo, da barem imamo dokumentaciju ko sve gazi po demokratiji. Imamo trag o ovom vremenu“, istakao je on.
Kao glavni problem Bodrožić vidi što preko kontrole medija vlast suzbija mogućnost kritičkog mišljenja i da mediji ne mogu naći sagovornike, naročito u manjim sredinama.
„Retko ko da digne glavu, jer na vreme bude opomenut. Kada vide kroz šta prolaze sagovornici, iako vide problem, neće da govore, jer su konsekvence velike“, naveo je Bodrožić.
Bojana Selaković, nova koordinatorka Nacionalnog konventa o EU, ukazala je da se Srbija ponovo našla na listi za monitoring Civicus (praćenje rada civilnog sektora). Selaković je istakla da se sada na Civicusovoj listi nalazimo u, takozvanom ometenom radu, a da će u slučaju uočenih nepravilnosti, biti stavljena oznaka regresije, kada bi se radio dodatni nadzor.
Ona je navela da država jasno šalje poruku da hoće da uvodi promene, ali ne na proceduralan način.
„Postoji mogućnost promena, ali samo putem neformalnog uticaja, putem ulice, blokade… Dugoročno to nije dobro za društvo“, navela je Selaković.
Šef političkog odeljenja u Delegaciji Evropske unije u Srbiji Dirk Lorenc istakao je da se nada da će Srbija ostati partner EU i da će biti na njenoj strani jer prisustvujemo stvaranju “novog svetskog poretka”. Prema njegovim rečima, “Zapadni Balkan je deo evropske familije” ali da mora da prođe kroz proces integracije.
“Postoje nedostaci u našim analazima u odnosu na Vaše jer mi gledamo na zakonodavni okvir, a vi na njegovu implementaciju”, istakao je Lorens.
Lorens je izrazio nadu da će nova vlast u Srbiji doneti set medijskih zakona, jer prethodna Vlada nije imala volju da to uradi.
Nikola Burazer, programski direktor Centra savremene politike, naveo je da je formalno primetan privid uspona demokratije jer se život vratio u parlament, ali da svi ostali parametri pokazuju da zapravo nema pomaka.
Vujo Ilić iz Crte je naveo da je ovoliko odugovlačenje sa formiranjem Vlade samo poruka da se može i bez Vlade i Parlamenta i da je bitan samo lider.