Drugostepeni postupak, na kom će biti ispitane žalbe na odluku Specijalnog suda, kojom su bivši šefovi Državne bezbednosti osuđeni na ukupno 100 godina zatvora zbog ubistva vlasnika „Dnevnog telegrafa” i „Evropljanina”, zakazan je za početak decembra
Apelacioni sud u Beogradu konačno je zakazao sednicu na kojoj će biti ispitane žalbe na presudu Specijalnog suda, kojom su bivši šefovi Resora državne bezbednosti osuđeni na ukupno 100 godina zbog ubistva novinara Slavka Ćuruvije, koji je tokom bombardovanja Srbije izrešetan u haustoru svoje zgrade u centru Beograda, na Uskrs, aprila 1999.
Za žalbenu sednicu predviđeno je pet termina od 5. do 9. decembra, nakon čega bi sudsko veće trebalo da donese odluku da li će doneti pravosnažnu presudu ili će, ukoliko oceni da je to neophodno, otvoriti drugostepeno suđenje i tek nakon njega doneti pravosnažnu presudu.
Specijalni sud je još u decembru prošle godine izrekao prvostepenu presudu u ponovljenom postupku, nakon što je prethodnu odluku ukinuo Apelacioni sud i naložio da se suđenje ponovi zbog proceduralnih propusta i povreda zakona. Žalbe na drugu presudu podnete su Apelacionom sudu još u martu, ali je sud imao problem da formira sudsko veće, jer se dvoje sudija izuzelo iz postupka.
Problemi s većem
Portparolka Apelacionog suda Mirjana Piljić ranije je izjavila da su sudije Milimir Lukić i Sretko Janković izuzeti jer su u ovom predmetu ranije odlučivali po pitanju pritvora za optužene, zbog čega po zakonu ne bi smeli da postupaju u samom kraju postupka zbog moguće pristrasnosti.
Upravo je ta „moguća pristrasnost“ bila povod da Vrhovni sud ukine prošle godine pravosnažnu presudu optuženom narko-bosu Darku Šariću za šverc 5,7 tona kokaina. Po ovom modelu, ukinuto je više pravosnažnih presuda, zbog čega Apelacioni sud sada strogo vodi računa da se sudije iz žalbenog veća nisu ranije, po bilo kojoj osnovi, pojavljivale u predmetu.
Optuženi bivši šefovi DB-a, kao i Tužilaštvo za organizovani krminal, iznosiće žalbe pred petočlanim većem, koje čine sudije: Nada Hadži Perić, Vesna Petrović, Dragan Ćesarović, Marko Jocić i Dušanka Đorđević.
Kontroverze
Za ubistvo Ćuruvije su, podsetimo, optuženi Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak. Optužnica protiv njih podignuta je 2015. godine, 16 godina nakon ubistva, a do prekretnice u istrazi, koja je svih tih godina tapkala u mestu došlo je godinu dana ranije. Tada je aktuelni predsednik republike Aleksandar Vučić, a u to vreme prvi potpredsednik Vlade saopštio javnosti da su policija, tužilaštvo i Radna grupa za istraživanje ubistva novinara rasvetlili ubistvo Ćuruvije, kao i da su osumnjičeni bivši čelnici DB. S obzirom na to da je Marković već služio maksimalnu kaznu zbog ubistva funkcionera SPO na Ibarskoj magistrali, tada su uhapšeni Radonjić i Romić, dok je Kurak, koji je bio označen kao neposredni izvršilac, ostao nedostupan pravosuđu jer se nalazi u bekstvu.
Upravo je rasvetljavanje ovog slučaja poslužilo Vučiću da podigne sopstveni rejting u javnosti i lansiranje u sam vrh političke scene. Mnogobrojni Ćuruvijini savremenici smatraju i da je Vučić na ovaj način pokušao sebe da abolira od ovog zločina, imajući u vidu da je u vreme ubistva on bio ministar informisanja, kao i da je novinaru više puta uputio direktne pretnje.
Ipak, planove mu je pomrsila jedina svedokinja ubistva Ćuruvije – njegova partnerka, istoričarka Branka Prpa. Ona je nedvosmisleno tvrdila da Kurak nije ubica koji je na njene oči ubio novinara, zbog čega se u sekundi našla na meti režimskih tabloida. Prpa je uprkos pritiscima ostala dosledna svom sećanju i svedočenju, što je rezultiralo time da je sud na kraju preimenovao optužnicu i kao neposrednog izvršioca označio nepoznatu osobu. Zašto to ranije nije uradio zamenik tužioca, već protivzakonito sudija Specijalnog suda u izreci svoje presude, zbog čega je presuda i ukinuta, do danas je ostala misterija.