Dnevni list Informer na svom jutjub kanalu objavio je intervju sa osuđenim višestrukim silovateljem koji je nedavno izašao iz zatvora. Ovo je proizvelo burne reakcije javnosti, profesionalnih udruženja i institucija, a između ostalog, odmah po objavljivanju intervjua održan je protest građana/ki ispred redakcije Informera.
Iako su mišljenja o etičkoj opravdanosti intervjuisanja silovatelja podeljena u novinarskoj profesiji, ovaj intervju urađen je protivno svim etičkim standardima novinarstva, a tim povodom oglasio se i Savet za štampu koji je naveo da je ovim postupkom Informer “prekršio više tačaka Kodeksa novinara Srbije i – suprotno načelu odgovornosti medija – ponizio žrtve, uznemirio javnost i zastrašio svoje čitaoce.”
Ovaj intervju snimljen je bez prethodne novinarske priče i van bilo kakvog konteksta, a silovatelju je dato skoro sat vremena medijskog prostora da slobodno govori dok bez imalo kajanja, retraumatizuje žrtve seksualnog nasilja. Tokom intervjua ni u jednom trenutku se redakcija Informera ne osvrće na silovanje kao širi društveni problem, niti konsultuje stručnjake na ovu temu, već osuđeniku dopušta da opisuje svoje zločine i pokušava da uzrok pronađe u psihološkoj pozadini silovatelja slušajući njegovu životnu priču. Novinari za postavljanje ovakvih pitanja pre svega nisu stručni, a ovaj način vođenja intervjua je neetički i nije u interesu javnosti. Uzimajući sve ovo u obzir teško je utvrditi koji je bio cilj objavljivanja ovog intervjua osim senzacionalizma.
Informerov intervju sa silovateljem iako je šokirao javnost nije izolovani slučaj na srpskoj medijskoj sceni. Prema podacima iz poslednje Analize medijskog izveštavanja o nasilju prema ženama, koju sprovode Novinarke protiv nasilja, mediji i dalje vrlo retko izveštavaju o prevenciji nasilja i načinima podrške žrtvama i retko se bave nasiljem prema ženama kao društvenim fenomenom (u oko 20% slučajeva), dok mnogo češće izveštaju o pojedinačnim slučajevima nasilja (78% objava u 2019, i 69% objava u 2021. godini). Senzacionalizam i neetičko izveštavanje i dalje su prisutni, pa tako gotovo polovina medijskog izveštavanja o nasilju nad ženama otkriva identitet žrtve i članova/članica njene porodice (50% objava u 2019. godini i 40% objava u 2021). Više od trećine objava uključuje detalje nasilja čije objavljivanje nije u javnom interesu i potencijalno retraumatizuje žrtve.
Ipak, činjenica je da se u javnosti sve više govori o problemu nasilja prema ženama i da se u prethodnih nekoliko godina žene sve češće odlučuju da javno govore o seksualnom nasilju koje su proživele. Sve ovo postepeno senzibiliše javnost da iskreno govori o sistemskom nasilju nad ženama. U analizi Novinarki protiv nasilja vidimo i neke pozitivne promene u prethodne tri godine, poput toga da je smanjen broj medijskih objava o nasilju prema ženama gde se ne poštuju etički standardi, kao i korišćenje senzacionalističkih i stereotipnih izraza za nasilje, žrtvu ili nasilnika. Možda najznačajnija promena je da je broj medijskih objava gde se nasilje pravda spoljašnjim okolnostima ili ličnim osobinama nasilnika duplo manji (20% objava 2021. godine u odnosu na 11% objava 2019. godine). Takođe, smanjen je broj objava u kojima se okrivljuje žrtva, umanjuje i ismeva nasilje, ili se ne veruje žrtvi (9% objava 2021. u odnosu na 15% objava u 2019. godini).
Nakon negativne reakcije javnosti Informer je predao sav snimljen materijal Prvom osnovnom javnom tužilaštvu koje je reagovalo i uhapsilo Igora Miloševića koji je sada u pritvoru. Redakcija Informera objavila je da je”Informer definitivno dokazao da je pravi motiv objavljivanja intervjua bila zaštita žena.” Međutim, da je Informeru bila važna zaštita žena ne bi na ovaj način pristupili ovoj temi.
Objavljivanjem intervjua sa višestrukim silovateljem Informer je njegove žrtve ponovo izložio traumi, relativizovao silovanje i doprineo zastrašivanju i ponižavanju svih žena u Srbiji. Zajedno sa ostalim provladinim tabloidima, Informer često senzacionalistički izveštava o fizičkom i seksualnom zlostavljanju žena kršeći etičke standarde novinarske profesije, a bez obzira na to redovno dobija novac iz državnog budžeta. Kako izveštava CINS, Informer je dobio najmanje 18,3 miliona dinara javnog novca na konkursima za medijske projekte od 2020. do danas.
Veoma je važno reagovati na ovakve slučajeve kako ne bi došlo do normalizacije senzacionalizma i nasilja u medijima. Ono što svako može da uradi je da ne klikće i ne gleda ovaj video, da prijavi video Youtube-u, Facebook-u, Instagramu i drugim društvenim mrežama kojima kruži, kao i da ovakve slučajeve prijavljuje nadležnim institucijama kao što su Savet za štampu, Regulatorno telo za Elektronske Medije (REM), Ministarstvo kulture i informisanja, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Zaštitnik građana i Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost.