Lokalni mediji i mediji civilnog društva zavise od donatorske pomoći i kad ta pomoć istekne, moraju odustati od upotrebe alata veštačke inteligencije. Fokus nije na profesionalnom novinarstvu, nego na ekonomskim interesima. Algoritam i veštačka inteligencija promeniće život svih u medijskoj sferi, neki su od zaključaka konferencije „Dizajnirano društvo – veštačka inteligencije i sloboda izražavanja”
Podizanje medijske i digitalne pismenosti građana uticaće na rast kapaciteta za razumevanje i etičku primenu veštačke inteligencije, rečeno je na konferenciji „Dizajnirano društvo – veštačka inteligencije i sloboda izražavanja”.
Govoreći o veštačkoj inteligenciji (VI) u medijima, profesor na Odseku komunikologije na Univerzitetu u Ljubljani i član Upravnog odbora SĆF Marko Milosavljević istakao je da se ona javlja u svim fazama rada, ali da još uvek nije stigla do nivoa kada može raditi potpuno nezavisno.
Šta je popularno?
On kaže da VI u medijima nije samo tehnološko pitanje.
„Ne radi se samo o algoritmu kao ’nevidljivom uredniku’ u smislu gde i kako će nešto biti objavljeno, već i – šta će biti objavljeno, tj. šta je popularno.”
Lokalni mediji i mediji civilnog društva zavise od donatorske pomoći i kad ta pomoć istekne, moraju odustati od upotrebe alata veštačke inteligencije (Tanja Maksić)
Ono što je popularno među publikom i ono što mediji plasiraju, međutim, potpuno je suprotno, istakao je Norik Selimi iz Pikasa analitiksa (Pikasa Analytics), kompanije specijalizovane za medijsku analitiku.
Dok mediji najčešće plasiraju vesti o političarima i institucijama, te teme uopšte se ne nalaze među najtraženijim, pokazuju istraživanja ove kompanije. Selimi je naglasio i da publiku više zanimaju praktične vesti, s informacijama koje joj mogu koristiti.
„Posmatrali smo 200 medija u Srbiji, koji su mesečno objavljivali oko 200.000 vesti. To je zaista mnogo”, rekao je on i dodao da se vesti najčešće objavljuju tokom dana, što je u suprotnosti sa potrebama publike, koja – prema istraživanju – vesti najviše konzumira u večernjim časovima, dakle u slobodno vreme.
Selimi je istakao i da su komentari u kojima je uočen govor mržnje veliki problem medija na društvenim mrežama.
„Takvih komentara ima previše, a najčešće su upućeni ženama u politici”, kazao je.
„Veštačka inteligencija mogla bi da pomogne u administraciji korisničkih komentara, ali postoji velika skepsa među urednicima kako bi takav alat mogao da se razvije i opravda utrošena sredstva”, rekla je Nevena Ršumović iz NUNS-a.
Uređivanje predato algoritmima
Ovakvo okruženje „proizvodi ogroman medijski jaz”, smatra Tanja Maksić iz BIRN-a i dodaje da postoji nekoliko velikih medija koji su spremni da trče trku s brojkama, a na drugoj strani su svi ostali mediji koji nemaju znanja i resurse da se u takvom okruženju snađu i ostanu relevantni.
Ona ističe da lokalni mediji i mediji civilnog društva zavise od donatorske pomoći i da, kad ta pomoć istekne, moraju odustati od upotrebe alata veštačke inteligencije.
Mediji su se našli u situaciji u kojoj su uredničku funkciju predali algoritmima i platformama, kaže Maksić i postavlja pitanje da li će se oni odreći svoje suštinske uloge – da pišu o temama od javnog interesa.
„U okruženju koje ne favorizuje profesionalno informisanje u javnom interesu, ostaje nam da kao zajednica razgovaramo i dođemo do rešenja kako osmisliti model održivosti svih medija”, zaključila je ona.
Kao probleme i izazove za usvajanje korišćenja veštačke inteligencije u medijima, Ršumović je istakla finansijske resurse, manjak znanja i veština o VI, kao i kulturološki otpor među medijskim radnicima, koji se ogleda u strahu od gubitka posla, menjanju radnih navika i generalnom otporu prema novoj tehnologiji.
Ipak, veštačka inteligencija će promeniti živote svih u medijskoj sferi, ali o tome je tek potrebno razgovarati, zaključila je izvršna direktorka Slavko Ćuruvija fondacije Ivana Stevanović, moderatorka razgovora u okviru panela „VI kao nevidljivi urednik – kako algoritam utiče na razvoj medija i kvalitet informisanja”.
Konferenciju „Dizajnirano društvo – veštačka inteligencije i sloboda izražavanja” organizovali su Misija OEBS-a u Srbiji, Kancelarija OEBS-a za slobodu medija, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, BIRN, NUNS, Partneri Srbija i Slavko Ćuruvija fondacija.