Demonstracije protiv vlade u Iranu iz 2022. nastavljeni su i u novoj godini.
Izveštavanje o jednoj od najvećih međunarodnih priča u ovom trenutku predstavlja stalni izazov za novinare persijskog servisa BBC-ja, kojima nije dozvoljen ulazak u zemlju, svakodnevno trpe uznemiravanje, a proganjaju se i članovi njihovih porodica.
Iran je u previranju još od septembra, kada je smrt u pritvoru dvadesetdvogodišnje Mahse Amini pokrenuo masovne proteste zbog obaveznog nošenja hidžaba i drugih ograničenja – dovevši do poziva na smenu režima.
To je značilo danonoćni rad za novinare BBC-ja na persijskom.
Ali izveštavanje o događajima u Iranu nije samo logistički izazov, već iima i ozbiljne lične posledice.
Predstavnici iranskih vlasti ih stalno maltretiraju što dovodi do trajnih posledica po živote novinara.
- Smrt iranske tinejdžerke: Na snimcima se vidi kako protestuje pre nestanka
- BBC identifikovao mnogo više ljudi stradalih na protestima u Iranu
- U Iranu nastavljena pogubljenja u vezi sa protestima
U oktobru 2022. godine, iransko Ministarstvo spoljnih poslova objavilo je saopštenje u kojem je novinare BBC-ja na persijskom stavilo na spisak pojedinaca i organizacija sankcionisanih zbog, kako kaže, tendenciozne podrške terorizmu i izazivanja nasilja i govora mržnje i kršenja ljudskih prava.
Novinari BBC-ja na persijskom dobijali su onlajn pretnje smrću i pretnje stravičnim nasiljem, kao i hiljade orkestriranih pretećih komentara.
Članovi njihovih porodica u Iranu takođe su prijavili porast ozbiljnih uznemiravanja, poput poziva na saslušanje i pretnje zato što njihovi članovi porodice nastavljaju da rade za BBC na persijskom.
BBC Persijski servis
- Kao deo BBC-jevog Svetskog servisa emituje sadržaj na persijskom. Kanal je zabranjen u Iranu, baš kao i njegovi novinari, ali ljudi tamo mogu da ga prate preko satelita, digitalnih platformi i radija – on svake nedelje stiže do 18,5 miliona gledalaca u Iranu i širom sveta.
- Iranski zvaničnici odbijaju da ih intervjuiše BBC na persijskom, ali servis redovno uvrštava vladinu verziju događaja u izveštavanje.
- Često se naziva „Ajatolahovim BBC-jem“ u delu iranske opozicije, koji ga optužuje da je odigrao ulogu u dovođenju kleričkog establišmenta na vlast pre 43 godine i za stajanje na stranu iranskog režima.
- Sredstva novinara u zemlji su zamrznuta od 2017. godine, a njihove porodice saslušavaju i u nekim slučajevim određuje im se pritvor.
Novinare uznemiravaju i oni koji smatraju da politika zastupanja verzije događaja iranskih vlasti u sklopu izveštavanja pruža platformu pristalicama režima.
U novom dokumentarcu BBC-ja – Izveštavanje o Iranu: U redakciji BBC-ja na persijskom – dopisnik, Džijar Gol, snimljen je kako ga maltretiraju demonstranti protiv vlasti u Berlinu vičući na njega „Ajatolahov BBC“.
„Da li znate koliko je članova moje porodice trenutno u zatvoru?“, odgovara im Džijar.
U slučaju glavne voditeljke Rane Rahimpur, kad je njen razgovor sa porodicom iz Irana bio prisluškivan, a potom izmontiran tako da izgleda kao da ona podržava vlast, kritičari su to iskoristili kao navodno dodatne dokaze da BBC-jeva nepristrasnost zapravo znači da on sarađuje sa vladom.
Pritisak koji na nju vrši iranska vlada naveo ju je čak da upozori školu u koju idu njena deca da budu dodatno oprezni kad je reč o njihovoj bezbednosti.
Novinarima BBC-ja nije dozvoljeno da rade u Iranu, tako da se oni oslanjaju na društvene mreže da bi otkrili i proverili šta se dešava na terenu.
Kad su u pitanju ovi najskoriji protesti, to se pokazalo neophodnom alatkom.
Na primer, kad novinari čuju da je neki demonstrant ubijen, prva stvar koju obično urade je da na nalogu na društvenim mrežama dotične osobe potraže pratioce sa istim prezimenom.
Kad im rodbina odgovori, informacije koje im oni prenesu mogu dodatno da se provere na drugoj strani, kao što su umrlice i izveštaji islednika.
Tokom krupnih priča kao što je ova, posao BBC-ja nije samo da izveštava o događajima, već i da razdvoji dezinformacije od pravih dokaza.
Alatke za onlajn mapiranje koriste se za geolociranje snimaka koji su poslati, kadar po kadar, kako bi se proverilo da li je snimak stvarno potekao iz grada u kojem je novinarima rečeno da je nastao.
Oni traže prodavnice koje su za to vreme mogle da se promene, na primer, ili možda čak vremenske prilike koje ne odgovaraju onome što znamo o vremenskoj prognozi za taj dan.
Novinari moraju da primenjuju iste metode provere i na izveštaje sa iranske državne televizije.
Jedna reportaža iz poslednjih meseci pokušala je da dokaže da je šesnaestogodišnja demonstrantkinja Nika Šakarami pala sa krova zgrade a da je nisu, kako tvrdi njena porodica, ubile bezbednosne snage.
U reportaži je prikazana žena, čije se lice ne vidi ali je obučena u sličnu crnu odeću kao Nika, ulazi u zgradu za koju vlasti tvrde da je Nika pala s nje.
U ovom slučaju, isticale su se dve stvari.
Ne samo da je ova žena hodala smireno, dok je Nika navodno rekla prijateljici da je jure bezbednosne snage, već je primećeno i da mačka u pozadini snimka takođe hoda mirno.
Da je ovo bila Nika, koja je učestvovala u glasnim i bučnim protestima na kojim se ispaljivao suzavac, očekivali biste da vidite mačku kako beži od svog tog haosa.
Jednom prilikom, žena koja mi je služila kao izvor i slala mi informacije bila je uhapšena, a potom su je iranske bezbednosne snage pustile.
Kad je ponovo stupila u kontakt sa mnom preko aplikacije za poruke, kako sam mogao da znam da ovo sada nisu zapravo vlasti koje razgovaraju sa mnom predstavljajući se kao ona?
I zato sam je zamolio da mi pošalje glasovnu poruku da bih mogao da budem siguran.
Zbog toga što su ovi izvori tokom sopstvenog iskustva doživeli traumu, oni danonoćno komuniciraju sa novinarima i zato novinari moraju uvek da budu spremni da im odgovore.
I sve to dok pokušavaju da izađu na kraj sa vlastitim narušenim porodičnim vezama.
U BBC-jevom dokumentarcu o persijskom servisu, novinarka Farnaz Gazizadeh govori o skorašnjoj smrti posle iznenadne bolesti oca u Iranu i kako je njena tuga bila pojačana osećanjem krivice zato što nije mogla da provodi mnogo vremena s njim u poslednjih 18 godina.
„Najteže nije izaći na kraj sa budućnošću, već izaći na kraj sa prošlošću dok je bio živ.
„Kad sam odlučila da radim za BBC, nisam shvatala da donosim odluku ne samo za sebe, već i za mnoge druge ljude. A sada se uporno pitam: ‘Jesam li imala prava da donesem tu odluku? Da li je vredelo?’“, kaže ona.
Ona takođe prošle godine nije mogla da poseti brata na samrtnoj postelji.
I istovremeno je morala da istrpi trolovanje protivnika režima pošto je ponovo isplivao članak koji je bila angažovana da napiše o ajatolahu Rukolahu Homeiniju za jedan iranski list pre 22 godine dok je još radila tamo.
„Moj 45-godišnji brat bio je na samrtnoj postelji, a ja nisam mogla da budem tamo da se nađem njemu i mojim roditeljima. A sve to vreme su me na internetu zvali režimskim apologetom“, kaže Farnaz.
Životi mogu zauvek da se izmene kao posledica toga što ste naprosto u krvnom srodstvu s nekim ko radi za BBC na persijskom.
U mom slučaju, moj brat je bio udaljen sa odličnog posla za iransko ministarstvo za naftu.
Za mog kolegu Džijara Gola, to znači da nikad neće imati priliku da upozna malu ćerku sa svojom rodbinom.
A što se tiče same redakcije, nezavisni eksperti UN-a za Iran prošle godine su izrazili „ozbiljnu zabrinutost“ zbog režimskog „uznemiravanja i zastrašivanja“ onih koji rade za BBC na persijskom.