Evropska federacija novinara (EFJ) u potpunosti podržava poziv komesara Saveta Evrope za ljudska prava Dunje Mijatović da se uvede moratorijum na korišćenje veoma nametljivog špijunskog softvera od strane vlada. EFJ podseća da su mnogi novinari bili žrtve ovog uvredljivog nadzora, posebno u Mađarskoj, Grčkoj, Španiji, Francuskoj, Belgiji i Azerbejdžanu.
Godine 2021., projekat Pegasus, jedan od najambicioznijih transnacionalnih istraživačkih novinarskih projekata, koji koordinira Zabranjene priče i uz pomoć forenzičke laboratorije Amnesti internešenela, razotkrio je upotrebu špijunskog softvera za potajno prodiranje u komunikaciju novinara.
U Mađarskoj su nastavljene istrage o upotrebi Pegaza od strane državnih obaveštajnih agencija za praćenje najmanje pet novinara i vlasnika medija. U januaru 2022. godine, mađarska nacionalna uprava za zaštitu podataka i slobodu informacija objavila je izveštaj u kojem zaključuje da su u svim slučajevima koje su istraživali, uključujući i one koji uključuju novinare, ispunjeni svi zakonski kriterijumi za primenu špijunskog softvera i da je špijunski softver korišćen za zaštitu nacionalna bezbednost. Nije dato nikakvo objašnjenje zašto su ovi novinari predstavljali pretnju po nacionalnu bezbednost.
Iako su evropske vlade obećale da će suzbiti ilegalni nadzor, novi slučajevi su se pojavili 2022. godine, posebno u Grčkoj gde je Nacionalna obaveštajna agencija navodno koristila novi špijunski softver Predator za špijuniranje novinara. U aprilu 2022. u Španiji je otkriveno da su četiri katalonska novinara bila među onima kojima su pametni telefoni bili ciljani ili zaraženi Pegazusom između 2017. i 2020. Drugi slučajevi su prijavljeni u Francuskoj, Belgiji i Azerbejdžanu 2021. godine.
„Postoje brojni dokazi da je špijunski softver Pegasus korišćen ilegalno iu svrhe domaće i međunarodne špijunaže, a ne zbog legitimnih zabrinutosti za javnu bezbednost“, rekla je Dunja Mijatović. „Nametanje špijunskog softvera na novinare ugrožava poverljivost njihovih izvora, a samim tim i funkcionisanje i kredibilitet jednog od najvažnijih stubova naših demokratskih društava: slobodan pristup informacijama za sve i promociju pluralističkog medijskog okruženja. Da bi sprečile teška kršenja ljudskih prava koja proizilaze iz upotrebe komercijalnog špijunskog softvera kao što je Pegasus, države članice Saveta Evrope moraju da ispoštuju svoje obaveze prema Evropskoj konvenciji kako ih tumači Sud i da obezbede zakonitost, legitimitet, neophodnost i proporcionalnost svake takve upotrebe. .”
„Krajnje je vreme da države članice Saveta Evrope priznaju da je skandal sa špijunskim softverom Pegasus više od obične sramne epizode“, dodala je ona. „Pozivam zemlje članice Saveta Evrope da nametnu strogi moratorijum na izvoz, prodaju, transfer i upotrebu veoma nametljivih špijunskih alatki bez klika kao što je Pegasus, i da uspostave precizan zakonodavni okvir u skladu sa ljudskim pravima za korišćenje savremene tehnologije nadzora. Ovaj okvir treba da obezbedi smislene proceduralne garancije, čvrste sisteme ek-ante i ek-post nadzora kroz sudsku reviziju i parlamentarnu kontrolu, kao i efikasne mehanizme obeštećenja za žrtve. (…) Države članice bi trebalo dalje da obrate veću pažnju na činjenicu da industrija špijunskog softvera kontinuirano razvija nove alate koji se, bez zaštitnih mera i nadzora, mogu iskoristiti u zle svrhe i olakšati kršenje ljudskih prava.”
„Suočen sa takvom pretnjom, EFJ poziva Evropski parlament, koji će započeti raspravu o ovom pitanju, da ojača odredbe Evropskog zakona o slobodi medija (EMFA) kako bi se borio protiv svih oblika nadzora koji ugrožavaju zaštitu novinarskih izvora. “, rekla je predsednica EFJ Maja Sever. „Predložene odredbe EMFA predstavljaju korak unazad u zaštiti novinarskih izvora jer ne odgovaraju zaštiti novinarskih izvora kako je predviđeno Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i sudskom praksom Evropskog suda za ljudska prava koja garantuje pravo novinari da zaštite svoje izvore.”