Godina bez ravnoteže u medijima

Kakav učinak su televizije s nacionalnom pokrivenošću imale na informisanje građana Srbije, na razvoj političkog pluralizma i kvalitet izborne kampanje u 2022. godini? Da li su, kao i dalje glavni izvor informacija za najveći deo javnosti, pomogle biračima da na temelju objektivnih uvida i činjenica odluče kome da daju glas ili su se više stavile u službu određene političke opcije? Cilj ovog prikaza je da odgovori na ta pitanja, služeći se podacima koje je Crta prikupila kontinuiranim monitoringom pomenutih televizija. 

Rezultati monitoringa pokazuju apsolutnu dominaciju predstavnika vlasti u centralnim informativnim emisijima, pristrasno izveštavanje i podsticanje polarizacije među političkim akterima, kao i izuzetno veliku  zastupljenost jednog aktera – predsednika Srbije. Drugim rečima, stvarana je slika u kojoj je jedna strana superiorna i nezamenljiva, jedina koja može rešiti  sva važna društvena pitanja,  a druga beznačajna i nedorasla.

Način izveštavanja se pogoršao po završetku izbora u odnosu na period pre izbora. Jedino je u toku zvanične predizborne kampanje zabeleženo da je nešto veći prostor dat predstavnicima opozicije. Ova kratkotrajna promena služila je kao privid političkog pluralizma u medijima, pokušaj lažne slike o profesionalnom i izbalansiranom tretmanu učesnika izbora.

Varijacije od 90 do 100 odsto

Po poslednjem istraživanju javnog mnjenja u Srbiji koje je Crta objavila, čak dve trećine građana se primarno informiše preko televizije. U 2022. godini, od ukupnog vremena  posvećenog aktuelnim političkim akterima, 92 odsto odnosilo se na predstavnike vlasti. Pre početka zvanične kampanje predstavnici vlasti su zauzeli 87 odsto TV vremena, a po završetku izbora čak 96 odsto.

Jedini izuzetak je zvanični period predizborne kampanje kada je opozicija dobila 38 odsto vremena. Međutim, kako se navodi u Crtinom Završnom izveštaju o izborima održanim aprila 2022. godine, taj porast opozicionog prisustva je pre svega rezultat uvođenja obaveznih izbornih blokova u centralne vesti, kojima su sve političke stranke imale jednak pristup, dok su redovni delovi emisija ostali rezervisani gotovo isključivo za predstavnike vlasti.

U prilog tezi da se ionako pristrasno izveštavanje televizija dodatno pogoršalo nakon završetka izbora govore podaci o merenju zastupljenosti u dužem periodu koji je Crta posmatrala. U periodu od oktobra 2021. godine do početka izborne kampanje, 91 odsto vremena je bilo opredeljeno za predstavnike vlasti. Podsetimo, to vreme za predstavnike vlasti iznosi 96, a za predstavnike opozicije 4 odsto nakon završenih izbora.

Nije sve u sekundama, ima nečeg i u tonu

Osim toga što je gledajući centralne vesti na televizijama s nacionalnom pokrivenošću, prosečan građanin mogao da čuje mnogo o predstavnicima vlasti i malo, ili gotovo ništa, o predstavnicima opozicije, na osnovu tona izveštavanja medija o vlasti i opoziciji  mogao je da stvori sliku o dva sveta, skoro sasvim različita.

Predstavnici vlasti su tokom čitave godine kontinuirano bili predstavljeni ili neutralno ili pozitivno (u proseku 85 odsto vremena neutralno i 15 odsto vremena pozitivno), gotovo nikada negativno (u proseku 0.4 odsto vremena). S druge strane, predstavnici opozicije su imali “uspona i padova” u načinu na koji su bili predstavljeni u centralnim vestima (u proseku u 60 odsto vremena neutralno, 37 odsto negativno i 4 odsto pozitivno), ali ono što je bila konstanta je da su oni bili predstavljeni iz meseca u mesec više negativno nego pozitivno. Jedini period koji odstupa od ovog pravila je period izborne kampanje, u kojem su, podsetimo, televizije uvele izborne blokove u svoje redovne programe i u kojima su stranke težile da se predstave u što boljem svetlu.

Televizije su stvarale među glasačima polarizovanu sliku o različitim predstavnicima opozicije. Kako se ističe u Crtinom Završnom izveštaju, predstavnici konzervativnih i tradicionalističkih stranaka od kojih neke zastupaju i ekstremističke stavove (NADA, Patriotski blok, Suverenisti, SRS i Zavetnici) su bili predstavljeni više pozitivno nego negativno, dok je situacija obrnuta kada su u pitanju stranke koje imaju progresivniju politiku (Ujedinjeni za Srbiju, Moramo i SDS). Predstavnici tih stranaka su češće bili predstavljeni negativno nego pozitivno.

 

Godina posvećena jednom čoveku

 

U javnosti se već duže govori o ogromnoj zastupljenosti predsednika Vučića u medijima. Međutim, sistematskim praćenjem i evidentiranjem vremena i broja predsednikovih pojavljivanja na televizijama dolazi se do jasne slike o razmerama njegovog prisustva u medijima, a posledično i životima građana. I golim okom je moguće zaključiti da je Aleksandar Vučić ubedljivo najzastupljeniji politički akter u Srbiji. Mereno u sekundama, njemu su televizije u centralnim informativnim emisijama  opredelile 577.079 sekundi (ili nešto više od 160 sati). U poređenju sa svim ostalim političkim akterima, predsedniku Vučiću su televizije opredelile 55 odsto ukupnog vremena namenjenog političkim akterima u 2022. godini.

Imajući u vidu da se na formiranje stavova javnog mnjenja najviše utiče izveštavanjem koje je obojeno pozitivnim ili negativnim tonom, monitoring je pokazao da je u centralnim vestima televizija publika mogla da stekne samo pozitivnu sliku o predsedniku Srbije. On je tokom čitave godine bio predstavljan ili neutralno (u proseku 81 odsto vremena) ili pozitivno (u proseku 18 odsto vremena), ali gotovo nikada negativno.

Podaci dobijeni monitoringom ipak, nisu bili dovoljni da do kraja ogole razmere prisustva Aleksandra Vučića na televizijama. Jednostavnim praćenjem i prebrojavanjem broja uključenja uživo u programe televizija, došli smo do broja od ukupno 289 događaja koji su prenošeni čak 477 puta na televizijama. Razlika između broja događaja i broja prenošenja znači da je jedan događaj mogao biti prenošen u isto vreme na više od jedne televizije ili da je gledalac prebacivanjem televizijskih kanala mogao da “uhvati” jedno te isto obraćanje predsednika na različitim kanalima. Na primer, obraćanje predsednika Srbije naciji najavljeno za 10. decembar prenosile su televizije Pink, Prva, Happy, B92, kao i javni medijski servisi RTS 1 i RTV 1. Prethodno je publika mogla da bira između različitih televizija, a potpuno identičnog programa nekih dvadesetak dana ranije, 21. novembra.

Gledano po televizijama, Aleksandra Vučića su u 2022. godini najčešće imali prilike da vide gledaoci televizije Pink (258 puta), zatim RTS 1 (80 puta), televizije Happy (34 puta), televizije Prva (33 puta), televizije B92 (22 puta).