Fizička bezbednost, seksualno uznemiravanje i nasilje u online sferi su samo neki od problema sa kojima se svakodnevno suočavaju istraživačke novinarke u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji, zaključeno je na panelu „Moraš da budeš super žena“, koji je 22. februara organizovao Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).
Nakon predstavljanja glavnih nalaza istraživanja usledila je panel diskusija u kojoj su učestvovale Milka Tadić Mijović, predsednica Centra za istraživačko novinarstvo – Crna Gora, Kristina Ozimec, predsednica Platforme za istraživačko novinarstvo i analizu (PINA) iz Severne Makedonije i Dina Đorđević, novinarka CINS-a. Diskusiju je moderirala novinarka Branislava Antović Aleksić.
„I dalje su u našem društvu korupcija, politika i ekonomija teme za muškarce, dok su za žene neke „lepše teme“ – zdravlje, kuća, nega. Mislim da ni i istraživačko novinarstvo nije imuno na to“, istakla je na početku panela Dina Đorđević, novinarka CINS-a.
Iako je novinarstvo dugo percipirano kao dominantno „muška“ profesija, većinu istraživačkih redakcija u Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji čine žene. Ipak, podaci pokazuju da su žene i u ovoj sferi manje prisutne na menadžerskim pozicijama.
Milka Tadić Mijović iz Centra za istraživačko novinarstvo – Crna Gora rekla je da je jako mali broj zemalja u svetu sa dugom demokratskom tradicijom u kojima su žene potpuno ravnopravne sa muškarcima, te da je promena društva ključna.
„Prva stvar je menjati društvo jer su ovo autoritarna društva u kojima je volja jednog čoveka često je jača od institucija u kojima ne postoji vladavina prava. Vi ako ste otkrili neku zloupotrebu moći, možete da platite i glavom i da se nikad ne otkrije ko je to naložio“, kaže Tadić Mijović.
Obračunavanje sa novinarkama i novinarima vrši se kroz različite vrste pritisaka, među kojima su pritisci u online sferi najzastupljeniji. I u tim situacijama se mogu uočiti rodne razlike, objašnjava Kristina Ozimec iz PINA.
„Negativne etikete koje dobijaju novinari su da su oni bliski nekoj partiji, da su poslati ili kupljeni, a kada tekst radi novinarka tu postoji dodatni sloj, gde etikete imaju i fizičku ili seksualnu konotaciju“.
Kako su negativni komentari svakodnevica sa kojima se suočavaju mediji, novinarke često nalaze mehanizme koji mogu da ih zaštite u tom trenutku, ali se i pored toga treba aktivno boriti protiv onaljn napada objašnjava Dina Đorđević.
„Umesto da reagujemo proaktivno i podignemo galamu i oko jednog komenatara, mi nalazimo mehanizme da se zaštitimo mentalno (…) Mislim da ako se utiša i jedan negativni komentar smanjiće se hrabrost i te nekolicine koja ostavlja takve komentare“.
Ono što je bitno da znaju je da nećemo stati i da ćemo uvek pokazati snagu, navodi Tadić Mijović i podvlači da je bitno da se nastavi sa poslom, kako bi stvari ostale dokumentovane.
„Bitno je da pokažete da se ne plašite, da ćete nastaviti i da ćete se suočiti sa svim tim njihovim komentarima. Mi smo išli i na sud, nastavljali da radimo na priči koja je izazvala salvu komentara i užasnih reakcija medija koji su pod kontrolom“, zaključila je Tadić Mijović.
Celo istraživanje pročitajte OVDE.