Srbija je u 2022. bila jedna od evropskih zemalja sa najviše zabeleženih slučajeva uznemiravanja i zastrašivanja novinara, navodi se u najnovijem godišnjem izveštaju partnerskih organizacija Platforme Saveta Evrope za promociju zaštite novinarstva i bezbednosti novinara.
U izveštaju „Rat u Evropi i borba za pravo na izveštavanje“, navodi se da je u 2022. najviše slučajeva uznemiravanja i zastrašivanja novinara „zabeleženo u Rusiji, ali i u Srbiji, Italiji, Poljskoj, Hrvatskoj i Grčkoj“.
U prošloj godini u Evropi su zabeležena 94 takva slučaja, što je manje u odnosu na 2021. godinu, kada ih je bilo 110, navodi se u izveštaju 15 međunarodnih organizacija.
U izveštaju se navodi i da su uznemiravanje i zastrašivanje novinara i kampanje njihovog blaćenja „postali nova normalnost do te mere da ih pojedini novinari više ne prijavljuju“.
„Među onima koji stoje iza pretnji su privatne strane i predstavnici javnih vlasti. Počinioci često ostaju anonimni, što dodatno otežava traženje pravne zaštite“, navodi se.
Srbija je, uz Albaniju, Bugarsku, Hrvatsku, Francusku, Italiju i Poljsku, pomenuta i kao zemlja u kojoj se protiv novinara i medija sve češće podnose tužbe za klevetu.
Kao izgovor za pokretanje pravnih postupaka protiv novinara sve više se koristi borba protiv lažnih vesti, navodi se u izveštaju i dodaje da „sve veći broj pravnih pretnji usmerenih ka novinarima podstiču političari, uključujući one koji su trenutno u vladi“.
„U Srbiji, bivša državna sekretarka u Ministarstvu unutrašnjih poslova Dijana Hrkalović, kojoj se sudi za trgovinu uticajem, podnela je tužbu za klevetu protiv Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK) i njenog urednika Stevana Dojčinovića“, piše u izveštaju.
U delu izveštaja se navodi da je „2022. bila godina definisana ratom“ i da je u delovima Evrope „bilo i rata protiv novinarstva“: od kada je Rusija pokrenula invaziju Ukrajine, najmanje 12 novinara i medijskih radnika je ubijeno tokom obavljanja profesionalnih zadataka i da je 21 ranjen.
Uz ocenu da je širom Evrope nastavljena degradacija slobode medija, autori izveštaja navode da je u prošloj godini uhapšeno 127 novinara, što predstavlja rast od 60 odsto u odnosu na 2021. godinu.
Najviše novinara uhapšeno je u Turskoj (52), Belorusiji (32), Rusiji (22) i teritorijama Ukrajine okupiranim od ruskih snaga (14).
Među 15 organizacija koje su sačinile izveštaj su Evropska federacija novinara, Međunarodna federacija novinara, Asocijacija evropskih novinara, Reporteri bez granica, Komitet za zaštitu novinara, Međunarodni institut za štampu, Evropski centar za slobodu štampe i medija.