Na naslovnicama pet novina skoro 1.200 manipulacija i dezinformacija prošle godine

Najviše manipulativnih vesti – dezinformacija, pristrasnih ili tvrdnji za koje nisu postojali dokazi, prošle godine imao je Informer – čak 363. Iza njega je Srpski telegraf sa najmanje 253, slede Večernje novosti sa 238 takvih vesti na naslovnicama, Alo sa 198 i Kurir sa 122 takve tvrdnje.

Rezultati analize pokazuju da je prošle godine objavljeno više manipulacija na naslovnim stranama nego godinu pre toga. Raskrikavanje je tokom 2021. godine izbrojalo manje od 1.000 spornih ili netačnih tvrdnji na naslovnim stranama i to šest tabloida (uključujući Objektiv koji je tokom prošle godine prestao da izlazi iz štampe).

Razlog ovome bi mogla biti važna dešavanja koja su obeležila prošlu godinu i za tabloide bili „riznica“ raznih manipulacija – pre svega rat u Ukrajini i njegove posledice, parlamentarni i predsednički izbori u aprilu i dešavanja na Kosovu.

Sa naslovnih strana su se u zavisnosti od perioda i dešavanja smenjivali razni akteri, ali se nekoliko njih naročito istaklo. U prvoj polovini godine imali smo prilike da nešto češće na naslovnim stranama viđamo lidera opozicije Dragana Đilasa, ali i Vladimira Putina i Vladimira Zelenskog, dok se u drugoj polovini godine učestalo pojavljivao (u negativnom kontekstu) premijer Kosova Albin Kurti. Jedini koji se u kontinuitetu pojavljivao tokom cele godine, gotovo uvek u pozitivnom, a ponekad i u neutralnom kontekstu, bio je Aleksandar Vučić, čije je lice na naslovnim stranama ovih pet listova prikazano najmanje 851 put.

Dominantan vid manipulacije, kako smo primetili, bili su neutemeljeni naslovi za koje u samom tekstu nije bilo dovoljno ili čak nikakvog potkrepljenja dokazima i argumentima. Osim toga, dominirale su i pristrasne tvrdnje u vidu komentara, uvreda ili „usklika“ na račun različitih aktera, a nauštrb argumenata, čime su se tabloidi otvoreno svrstavali na jednu stranu. Zabeležili smo i više primera manipulacija činjenicama, ali i dezinformacije i lažne vesti.

Našu metodologiju ocenjivanja možete pročitati ovde.

Nismo analizirali vesti iz šoubiznisa i sporta, sa izuzetkom dešavanja oko deportovanja Novaka Đokovića iz Australije početkom 2022. godine.

 

Ratne igre Informera

Prorežimski tabloid Informer je, kako su izbrojale novinarke Raskrikavanja, i prošle godine bio nesumnjivi šampion manipulacija na naslovnim stranama – bilo ih je najmanje 363, dakle više od jednom dnevno budući da je tokom godine izašlo 306 brojeva.

Godina je počela razračunavanjem sa liderima opozicije, s obzirom da su Srbiju na proleće očekivali izbori. Mogli smo da čitamo tekstove o „Savu CIA Manojloviću“ koji sprema „krvave nerede“, Ponošu kao „NATO kandidatu“, „lažnim ekolozima“, „hejterima“ i „bednicima“ iz opozicije. Vodeći kampanju protiv njih, ovaj tabloid je često tvrdio da su rekli nešto što nisu – „izvrtanje“ tuđih izjava je bio jedan od najčešćih vidova manipulacije prošle godine u Informeru.

Krajem februara, Informer je otvorio eru ratnih manipulacija sada već dobro poznatom naslovnom stranom na kojoj je pisalo „Ukrajina napala Rusiju“, a tokom narednih meseci ovaj tabloid će pisati kako je Putin „zgazio“ Ukrajinu, kako se desio njegov „munjeviti udar“ i kako Ukrajina na kolenima „moli za milost“. Slika predsednika Rusije na naslovnim stranama pojavila se 86 puta.

Kako je rat odmicao, tako je tabloid pisao o krizi sa hranom i energentima, ali u evropskim zemljama: „EU moli za gas“ ili „Švajcarska – ko zagreje stan na više od 19 stepeni ide u zatvor“, za šta smo utvrdili da je reč o čistoj dezinformaciji.

Za oko nam je zapao i naslov: „Svetu preti velika glad“, u čijem je nastavku odmah i tvrdnja da „Srbija ima dovoljno hrane“. Ovo je, inače, bio uobičajeni narativ prorežimskih medija kada je reč o ekonomskim posledicama rata – u svetu skoro pa gladuju, u Srbiji je sve pod kontrolom – o čemu je Raskrikavanje pisalo i prošle godine u velikoj analizi o izveštavanju medija o rusko-ukrajinskom sukobu.

Dok je u prvoj polovini godine glavni negativac, kao i godinu dana pre toga, bio Dragan Đilas čija je slika objavljena najmanje 32 puta u negativnom kontekstu, od druge polovine godine – sa pogoršanjem krize na Kosovu – „štafetu“ je preuzeo premijer Kosova Albin Kurti. Njegovo lice se na naslovnicama Informera pojavilo najmanje 49 puta, a svaki od tih puta Informer nije štedeo reči – nazivali su ga, između ostalog, „tempiranom bombom“, „šiptarskim ološem“ i „psihopatom iz Prištine“.

Izveštavanje o Kosovu pratile su i česte najave rata, naročito u vreme kada je kosovska vlast pokušala da uvede RKS tablice. Tada je i Raskrikavanje analiziralo kako izgleda medijsko-propagandno potpirivanje vatre iz Beograda ali i Prištine.

Reč „rat“ je upravo bila jedna od najčešćih na naslovnim stranama ovog tabloida.

Istovremeno je brižljivo održavan kult ličnosti predsednika Aleksandra Vučića koji se na naslovnim stranama pojavio 142 puta, gotovo isključivo u pozitivnom kontekstu – sprečavao je najavljivane ratove i smirivao tenzije, „branio Srbiju“ i „razbijao“ protivnike.

 

Srpski telegraf „izdominirao“ s Vučićevim fotografijama

Srpski telegraf je na naslovnim stranama objavio najmanje 253 neutemeljene, pristrasne i druge manipulativne tvrdnje.

Glavni pozitivac i u ovom tabloidu je, očekivano, bio Aleksandar Vučić, čija se fotografija samo na naslovnicama pojavila najmanje 242 puta – ubedljivo najviše od ostalih novina. Njegovo lice smo gledali kada bi ga citirali, kada bi izveštavali o nekoj državničkoj poseti, kada su tema bile investicije ali i kada bi neko (neuspešno) pokušavao da ga „slomi“.

Srpski telegraf je podršku predsedniku pokazivao i opisujući njegovu politiku kao „mudru“, njega kao čoveka koji vodi „lavovsku borbu“, „ne zna za poraz“ i „svaki pritisak odbija kao zid“. U finišu izborne kampanje nazvali su ga „Aleksandar Veliki“, a dan kasnije je na naslovnoj objavljena i ilustracija Vučića kao Terminatora, u čijoj pozadini su prikazana obeležja Beograda, kranovi i dizalice na gradilištima, uz napis „MAŠINA“.

Narativ koji prorežimski tabloidi „pletu“ oko Vučića treba da ubedi čitaoce ne samo u njegovu snagu, već i njegovu ugroženost. Tako ga je i Srpski telegraf predstavljao veoma često tokom prošle godine – kao žrtvu, čoveka koga „lome i Istok i Zapad“, koji „trpi neviđene pritiske“ i koji je „dežurni krivac svima“.

Drugi rekorder po broju pojavljivanja je Vladimir Putin – najmanje 162 puta je objavljena njegova fotografija u ovom tabloidu, značajno češće nego u drugim novinama. Srpski telegraf je, za razliku od ostalih, izveštavanju prema Rusiji i Putinu tokom rata menjao pristup, o čemu možete čitati u zasebnoj analizi.

Osim pozitivca, svakoj priči je potreban i negativac. I Srpskom telegrafu to je prošle godine bio Albin Kurti čije se lice na naslovnim stranama pojavilo najmanje 32 puta. Za njega su tvrdili da je „primitivac“ i „zlo“, a više puta je optužen da „želi rat“ i „da hoće krv“.

Onda kada bi izveštavali o susretu dvojice državnika za pregovaračkim stolom u Briselu, Vučić je, bez argumenata, predstavljan kao dominantan. Recimo, krajem novembra su objavili tekst o tome da „Kurti ne sme Vučića da pogleda u oči“ – na osnovu „analize“ govora tela, utvrdili su da je „demonstrirao izuzetan strah i nelagodu u direktnim razgovorima sa Aleksandrom Vučićem, za razliku od Vučića koji deluje izuzetno čvrsto, rešeno, pripremljeno“. Kao dokaz priložili su nekoliko fotografija na kojima Kurti gleda u papire na stolu ili u Žozepa Borelja i Miroslava Lajčaka koji su takođe bili na sastanku. Ipak, na sajtu Evropskog saveta postoji i fotografija sa istog sastanka na kojoj Kurti gleda Vučića u oči.

Srpski telegraf se razračunavao i sa doskorašnjim saradnicima Aleksandra Vučića. Tako su za bivšu ministarku eneretike Zoranu Mihajlović tvrdili da „šuruje sa opozicijom“, da „ucenjuje i napada jer gubi fotelju“ i da „udara direktno na Vučića“. Bez dokaza su je u više navrata optuživali da daje informacije listu Nova jer joj je „prpa za fotelju“, te da Šolakovim medijma „plaća promo tekstove kako je vredna, pametna i ima sređenu kuću“.

Bolje nije prošao ni bivši ministar odbrane, Nebojša Stefanović. Nakon intervjua koji je bivša državna sekretarka Dijana Hrkalović dala Objektivu optužujući Stefanovića da je štitio Veljka Belivuka, Srpski telegraf je pozivao na njegovo hapšenje: „Sad nema nazad, hapsi državo“. Gotovo svako spominjanje Stefanovića pratili su pristrasni ili senzacionalistički naslovi poput „Prpa, Nebojša“, „Ministar se sakrio u mišju rupu“, „Stefanović uterivao dugove za Šariće“…

 

Večernje novosti i Srbi kao večite žrtve regionalnih i zapadnih spletkaroša

Treće na listi po broju izbrojanih manipulacija (najmanje njih 238) su Večernje novosti.

Ovaj list je vrlo često manipulisao iznoseći sumnje i spekulacije kao činjenice, neopravdanim generalizacijama, tvrdnjama poput „nesumnjivo je“ i „bez sumnje“ za stvari koje su sumnjive i nepouzdane, suptilnim uplitanjem novinarskih, sugestivnih komentara u faktografske izveštaje poput „ucenjivački ton Vašingtona“ ili „usijane glave u Kijevu“, a dešavalo se i da u tekstu nemaju nijedan jedini izvor, odnosno da iznose decidirane tvrdnje bez ikakvog potkrepljenja.

Večernje novosti se nisu naročito bavile Vučićevom opozicijom ili ljudima iz SNS-a, već su se u odnosu na sve ostale novine tradicionalno najviše razračunavale sa „neprijateljima“ iz regiona – ističući u negativnom kontekstu pre svega Albina Kurtija, Albance i Hrvate.

Kurti se pojavljivao na naslovnim stranama Večernjih novosti uglavnom u negativnom kontekstu i uz korišćenje zapaljive retorike, često bez dokaza za napisane tvrdnje. U crno-beloj perspektivi Večernjih novosti, stvar je tokom cele godine izgledala ovako: Kurti priprema razna zlodela u saradnji sa saveznicima na Zapadu, a od njih dobija podršku protiv Srba koji su u Večernjim novostima učestalo nekritički prikazani kao pasivni i žrtve. Srbima su o glavi, kako je cele godine tvrdio ovaj list, radili mnogi – Kurti, Albanci, Milo Đukanović, Evropska unija, Hrvati, NATO…

Pozitivci su bili ruski predsednik Vladimir Putin, ali i Milorad Dodik, koji je prikazan kao jedan od retkih prekograničnih prijatelja Srbije. Ipak, i u Večernjim novostima je najzastupljeniji akter bio Aleksandar Vučić čija se fotografija pojavila na naslovnoj čak 161 put, dakle gotovo svaki drugi dan.

Večernje novosti su njegov kult ličnosti održavale slično Informeru – višednevnim građenjem tenzije teškim i neutemeljenim rečima i najavama rata, da bi tu tenziju onda u jednom danu odagnao upravo on. Tako su, na primer, desetak dana pred kraj godine praktično svaki dan na naslovnim stranama imali dramatične naslovne strane o krizi sa barikadama na Kosovu – „Kurti hoće masakr na barikadama“, „Kurtijev teror uz odobrenje Nemačke“, „Vučićev brat i sin na spisku za odstrel“, „Kurtijevi policajci rafalima na Srbe“, „Podigao vojsku da udari na Srbe“, „Hoće da nas izbace sa Kosova za sva vremena“, da bi posle te dramatične sedmice stiglo razrešenje u liku predsednika: „Dobijene garancije, sklanjaju barikade“ uz veliku Vučićevu fotografiju.

Spoljnopolitička tema koja je po broju manipulacija dominirala u ovom prorežimskom listu bio je rat u Rusiji. Kao što smo pisali u prošlogodišnjoj analizi, Večernje novosti su o ratu izveštavale poput PR centra Kremlja – dominantnim oslanjanjem na ruske izvore i izveštavanjem u korist Rusije i iz ruske perspektive. Negirali su se i relativizovali svi mogući civilni zločini u Ukrajini, uz tvrdnje da se radi o režiranom događaju „poput Markala i Račka“.

U duhu nacionalističke retorike ovog lista, ni prošle godine Večernje novosti nisu propustile priliku da negiraju genocid u Srebrenici naslovima poput „Srebrenica, Račak, Buča, jedno lice propagande“, „Srbi napali da se osvete, NATO predao Srebrenicu“, ili „Potpis na genocid pa ulazak u Potočare“, gde su tvrdili da će svi koji žele da posete memorijalni centar u Potočarima morati na ulazu da potpišu da priznaju genocid. Kako su saopštili iz ovog centra, to nije bilo tačno.

 

Alo: Manipulacije izjavama i Đilas tamo gde ga nema

Na naslovnim stranama tabloida Alo smo za prošlu godinu zabeležili najmanje 198 pristrasnih, neutemeljenih ili na drugi način manipulativnih vesti.

Jedna od karakteristika ovog tabloida jeste da tvrdnje raznoraznih analitičara ili političara često predstavljaju na naslovnim stranama kao neupitnu istinu. Ono što na naslovnoj izgleda kao činjenica, u tekstu se ispostavlja kao nečija tvrdnja (koja ne mora biti tačna), uglavnom neargumentovana, spekulacija ili mišljenje.

Ni ovaj tabloid nije iskakao iz uobičajenog šablona izveštavanja po kome izveštavaju i ostali prorežimski mediji – postoje pozitivci (Vučić) i negativci (Albin Kurti, lideri opozicije, Hrvati).

Aleksandar Vučić se naslovnim stranama ovih novina prošle godine pojavio najmanje 122 puta, odnosno u proseku svaki treći dan, i to uglavnom u ulozi dominantnog lidera.

Tako je pred same izbore izbore pojedince koji su Vučića podržali Alo ocenio kao „tim snova“, a njegovu politiku kao „odgovornu i državničku“. Vučićev govor pred Generalnom skupštinom UN-a Alo je opisao kao „istorijski“, a u zanosu su naveli i da je njime „rasturio svetsko licemerje“ i sve „skresao u lice“. Za ilustraciju tog teksta su, kako je Raskrikavanje tada pisalo, iskoristili fotografiju pune sale koja je u stvari nastala tokom obraćanja ukrajinskog ambasadora u UN-u, dok je sala tokom Vučićevog govora bila poluprazna.

Ni Alo nije štedeo teških reči Albina Kurtija, broj 1 negativca u prethodnoj godini. Opisivali su ga kao „siledžiju“, „ludaka“, „zlotvora“, „teroristu“, „srbomrsca“ i „prištinskog klovna“. Negativna kampanja protiv Kurtija je bila najizraženija u leto kada je Kosovo najavljivalo nove mere oko ličnih dokumenata, kao i krajem godine kada su kosovski Srbi postavili barikade zbog hapšenja srpskog policajca.

Upravo jedan od naslova iz tog perioda pokazuje kako izgleda manipulativno izveštavanje, kada je osvanula tvrdnja da je „Kurti otvoreno najavio da će ubijati Srbe“ i komentar „Jezivo“. Unutar novina čitalac saznaje da je povod za tekst Kurtijeva izjava za Gardijan u kojoj je zapravo rekao da „nas brine što uklanjanje barikada neće isključiti žrtve“. Iz teksta se vidi da ne samo da nije najavio ubijanje Srba, već naprotiv – naveo je da „želimo da budemo što pažljiviji kako bismo sigurali da neće doći do destabilizacije i da će postojati relativni mir i sigurnost“. Ipak, ova rečenica se nije našla u tekstu, ali su zato izmišljene pretnje u Gardijanu komentarisali premijerka Ana Brnabić, ministar odbrane Miloš Vučević i direktor Kancelarije za KiM Petar Petković.

Pogrdne reči upućivali su i drugim „neprijateljima“, poput Dragana Đilasa koga su nazivali „opozicionim tajkunom“ i „licemerom“, a stavljali ga na naslovnu čak i kada ga u tekstu ne bi ni spominjali. Tako smo zabeležili naslov u kome je Alo tvrdio da su „za Đilasa i Mariniku Srbi ubice“ pozivajući se na jedan tekst Danasa. U tom tekstu, međutim, nema ni Đilasa, ni Marinike Tepić, već se u njemu prenosi iskaz svedoka pred sudom u Hagu koji je tvrdio da su srpske snage ubijale civile tokom rata na Kosovu. Alo je „opravdao“ naslovnu stranu sledećim rečima: „U listu Danas koji je pod kontrolom (…) Đilasa i njegove desne ruke Marinike Tepić, nastavljeno je predstavljanje Srba kao ubica, silovatelja i zločinaca“.

 

Unapređeni etički standardi Kurira: „Ko sa Đilasom spava, popišan se budi“

Na naslovnim stranama Kurira, tokom prošle godine objavljene su najmanje 122 neutemeljene ili pristrasne tvrdnje, kao i druge vrste manipulacija.

Vučićeva slika se na naslovnicama pojavljivala u proseku svaki drugi dan – najmanje 184 puta – po čemu je ovaj tabloid na drugom mestu, iza Srpskog telegrafa. Predsednik je predstavljen ili u pozitivnom ili neutralnom kontekstu, a pozitivan stav prema njemu često su iskazivali samo jednom rečju: „Stabilno“, „Odlučno“, „Principijelno“, „Dosledno“, „Odgovorno“, „Snaga“…

Na sličan način je Kurir iskazivao pristrasnost i prema nekim drugim akterima, na primer Albinu Kurtiju, čije su političke poteze na naslovnim stranama pratili epiteti „Providno“ ili „Perfidno“, dok su potezi lidera opozicije ocenjivani sa „Neodgovorno“, „Nemoć“ i slično. O političarima i drugim akterima iz Hrvatske i Crne Gore pisali su i „Jadno“, „Potez očajnika“, „Bruka“, „Kompleksaši“…

O Draganu Šolaku su, recimo, naveli da je „alav na pare“ i da „pere biografiju“, a taj naslov je pratio komentar „Videla žaba da se konj potkiva“. Zabeležili smo još nekoliko slučajeva korišćenja narodnih izreka u sličnom kontekstu („Selo gori a Zorana se češlja“), a posebno je bila interesantna „Ko sa Đilasom spava, popišan se budi“. Ovaj naslov je najavljivao „analizu političkih likvidacija Dragana Đilasa“.

I Kurir je, kao i drugi tabloidi, ponekad „provlačio“ fotografije određenih aktera kroz filtere ukoliko se radilo o „negativcima“. Tako je Vučićevo lice na fotografijama „ispeglano“ i bez kontrasta kakvi su korišćeni za fotografije Kurtija ili političara opozicije kojima su lica na pojedinim naslovnicama izgledala umorno, bolesno i zlokobno.

Osim pristrasnih, bilo je i neutemeljenih naslova, odnosno tvrdnji za koje u samom tekstu nije bilo dokaza ili adekvatnih argumenata koji bi je „opravdali“.

Na primer, preneli su navodnu izjavu gradonačelnika Kijeva Vitalija Klička da je „Srbija okupirala Kosovo“, što je Raskrikavanje još tada ocenilo kao neutemeljeno, a i sam Kličko je ovo ubrzo demantovao. Pisali su i da Severna Koreja šalje Putinu 100 hiljada vojnika, što su fektčekeri u svetu danima pre toga ocenili kao tvrdnju za koju nema dokaza – štaviše, tako nešto su za Newsweek demantovali iz ruskog Ministarstva diplomatije.

Izdavač Kurira je, inače, kompanija Adria Media Group, koja od 2020. godine zapošljava menadžera za etičke standarde. Kako su se tada pohvalili, prva su medijska kompanija u Srbiji koja je angažovala eksperta za novinarsku etiku – na tom mestu je nekadašnji član Komisije za žalbe Saveta za štampu Petar Jeremić – sa ciljem da „unaprede poštovanje etičkih standarda“.

 

Manipulacije garant čitanosti, čitanost garant zarade

Kompanije koje stoje iza ovih listova su, istovremeno, tokom prošle godine sklapale poslovne ugovore sa državom, lokalnim samoupravama, ustanovama i institucijama.

Zarađivali su pre svega preko tendera za oglašavanje, a u manjoj meri i preko konkursa za projektno sufinansiranje. Iz javnih budžeta im je preko ovih ugovora isplaćeno više od 800 hiljada evra, o čemu možete čitati u zasebnom tekstu Raskrikavanja.

Tekst: Raskrikavanje