Istraživač Nezavisnog udruženja novinara Srbije Rade Đurić izjavio je da postoje institucionalni pomaci u zaštiti bezbednosti novinara i bolja komunikacija novinara i nadležnih, ali da i dalje najveći broj slučajeva ostaju u evidenciji nepoznatih izvršilaca.
Đurić je rekao da u procesurianju slučajeva bezbednosti novinara ima određenih institucionalnih pomaka.
“Broj prijavljenih slučajeva je manji pojedinačno, ali su ti slučajevi veće snage i to je ono što nas brine”, rekao je Đurić na predstavljanju Indikatora za nivo slobode medija u 2022. koje NUNS objavljuje svake godine.
On je naveo da postoji efikasnost u reakciji nadležnih na pretnje novinarima, ali da se postupci zaustavljaju u fazi prikupljanja podataka.
“ Policija i tužilaštvo na višim nivoima mnogo bolje sarađuju u procesuiranju slučajeva bezbednosti novinara, ali nedostaje senzibilitet jer policajci i tužioci treba da razumeju javni interes novinarskog posla. Shvatanje ugrožavanja sigurnosti nije onakvo kakvo su medijski radnici očekivali i praksa ne daje mogućnost da se to promeni“, istakao je Đurić.
Prema njegovim rečima postoji bolje razumevanje institucija o novinarskom poslu, ali da i dalje ne postoji dovoljno razumevanje od strane policije.
On je napomenuo da i dalje postoje nerešene slučajevi u postupku unutrašnje kontrole, vezano za prebijanje i napade na novinare tokom demonstracija u julu 2020. godine.
„Uprkos napretku koji postoji u komunikaciji, pokretanju slučajeva i dalje najveći broj slučajeva ostaju u evidenciji nepoznatih izvršilaca ili se odbacuju jer nije moguće dokazati ugrožavanje sigurnosti“, rekao je Đurić.
Govoreći o regulatornim telima, Đurić je istakao da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) ni u 2022. nije samostalno obavljalo svoju funkciju i da je u toj godini regulator izrekao samo dve opomene, a da su vidljive broje neprvilnosti i prekršaji pre svega u rijaliti programima. On je ukazao da je ove godine REM bio u centru pažnje zbog dodele dozvola za nacionalnu pokrivenost i da REM nije uzimao u obzir prekršaje, kada je donosio odluke o dozvolama.
On je kao pritisak na medije izdvojio to što na lokalu mediji ne dobijaju sve informacije i da kada im se te informacije uskrate oni gube gledanost, kao i da se pritisak vidi kroz sufinansiranje sadržaja, odnosno uskraćivanja sredstava ili dodeljivanje „mizernih suma“.
Govoreći o finansiranju medija, Đurić je rekao da se u izveštaju vide veliki problemi i u sufinansiranju medijskih sadržaja i drugih oblika državnih davanja medijima, navodeći kao primer javne nabavke. On je dodao da lokalne samouprave najčešće finansiraju redovan rad medija ili neku vrstu promocije lokalnih samouprava.
Izveštaj NUNS-a u celini će uskoro biti dostupan.
Na skupu je prikazan i polučasovni film „Cena istine“, o novinarima koji su izloženi pretnjama i reakciji nadležnih institucija.