U nedelju 11. juna biće 22 godine od ubistva novinara Milana Pantića. Od početka je bilo jasno da se motivi za ubistvo kriju u Pantićevim novinarskim tekstovima o privatizacijama, odavno se sumnja da iza zločina stoje i pojedini političari. Jedina novost je da je predmet, posle tolikih godina, ipak stigao do Tužilaštva za organizovani kriminal, koje je prethodni put odbilo da preuzme slučaj
Tog 11. juna 2001. novinar iz Jagodine Milan Pantić krenuo je u prodavnicu da kupi hleb i mleko. Presretnut je u ulazu zgrade u kojoj je živeo i metalnom šipkom izudaran po glavi.
Prošle su 22 godine, a ubistvo dopisnika Večernjih novosti nije dobilo sudski epilog.
Od početka je bilo jasno da se motivi za ubistvo kriju u Pantićevim novinarskim tekstovima o privatizacijama u Pomoravlju. Danas znamo da ga je života koštalo ono što je pisao i što bi tek pisao o privatizaciji Cementare Novi Popovac u Paraćinu. Veruje se kako iza zločina stoji organizovana kriminalna grupa u kojoj su i pojedini političari.
Maja Sever: Novinari su smetnja i meta
„Pokojni kolega Patnić pisao je o korupciji i zloupotrebama u policiji i tamošnjim moćnicima. Ubijen je na pragu obiteljskog doma i njegovi bližnji do danas nisu dočekali pravdu. Osim patnje koju oni prolaze i suosjećam s njima, ovo je poruka cijelom društvu i svim novinarima – ne, niste sigurni i počinitelji neće odgovarati zbog zločina“, kaže za Cenzolovku Maja Sever predsednica Evropske federacije novinara (EFJ).
Ona ukazuje upravo na problem koji, kako kaže, duboko pogađa društvo – izostanak političke volje da se osigura siguran okvir za rad, za život.
„Kakva se poruka šalje novinarima i javnosti kada više od dvadeset godina nije rasvijetljeno ubojstvo jednog čovjeka, jednog novinara i nitko za taj zločin nije odgovarao? Na taj se način samo potvrđuje da država nema snage niti volje, političke volje, da se uhvati ukoštac s pitanjem sigurnosti, slobode i da se uhvati ukoštac s problemom sprege kriminala i tadašnje vlasti.“
Sagovornicu Cenzolovke u takvoj atmosferi ne iznenađuje ignorisanje činjenice da nijedan teži zločin nad novinarima nije rešen, „jer novinari su samo smetnja i samo meta“.
„Uvijek je negdje nekako netko blizak strukturama povezan sa nekim od ovih slučajeva. Novinari su svugdje i većini političara oni koji im remete miran san – jer to je naš posao – ali u većini zemalja čak i političari su svjesni da je novinarstvo važan stup svake demokracije i obrana slobode svakog pojedinca. No, mnogi vaši političari ne žele prihvatiti tu činjenicu nego sami napadaju novinare, vrijeđaju ih i stavljaju metu na njihova leđa“, ocenila je predsednica EFJ.
Odgovor na pitanje koliko smo zapravo blizu, a koliko daleko od podizanja optužnice protiv konkretnih počinilaca je složen.
Matić: Nadam se da predmet nije u TOK-u samo formalno
„Podizanje optužnice u direktnoj je vezi s odlukom Tužilaštva za organizovani kriminal, odnosno da li će preuzeti slučaj i uraditi sve što je neophodno da bi istraga bila efikasna. Izuzetno je važno da se kroz istragu učini sve što je moguće da se dođe do podizanja optužnice“, kaže za Cenzolovku Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara.
U ovom momentu, spisi su u Beogradu. Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) saopštilo je da „razmatra spise obimne dokumentacije“ Pantićevog ubistva i to „radi ocene osnova za zasnivanje nadležnosti“. Ne postoji vremensko ograničenje da donesu odluku.
Pre toga predmet je godinama bio u Višem tužilaštvu u Jagodini. Domaća i međunarodna udruženja insistirali su da se Specijalno tužilaštvo uključi u istragu.
Šta se tačno promenilo u međuvremenu što je „ubedilo“ tužilaštvo u Beogradu da reaguje – novi dokazi, drugačija interpretacija starih, pritisak javnosti?
„Ne mogu da definišem koji je razlog u pitanju. Ne bih voleo da se ispostavi da je to samo pro forme, da bi se reagovalo na veliko prisustvo u javnosti svih slučajeva ubijenih novinara, kao i snažne aktivnosti protiv nekažnjivosti nasilja nad novinarima“, ističe Matić.
Komisija za istraživanje ubistava novinara je, kako kaže, TOK-u ukazala na argumente zbog kojih je neophodno da preuzme slučaj. TOK je upoznat i s postojanjem dodatnog dokaznog materijala i svedoka koji je kao posrednik učestvovao u koruptivnim radnjama.
„Ubedljivo je argumentovano da je, kako bi se napravio novi iskorak u istrazi, neophodno otvoriti slučaj korupcije u privatizaciji Cementare Novi Popovac za koju je vezan motiv za ubistvo kolege Pantića“, smatra Matić.
„Takođe, predočena su saznanja da je istraga ove privatizacije stopirana 2010. godine, bez ikakvog obrazloženja. Čak i kada smo označili ovu privatizaciju kao motiv za ubistvo, TOK je prvi put odbio da preuzme slučaj. Ovo sada je praktično drugi put da su uzeli predmet u razmatranje.“
Zorić: Novinari su poniženi i uplašeni
Evropska federacija novinara (EFJ) pružila je podršku Srbiji u okončanju nekažnjivosti zločina i targetiranja novinara u Srbiji.
U zajedničkoj izjavi novinarskih udruženja poziva se srpsko pravosuđe da sprovede brze, nepristrasne, temeljne i efikasne istrage u svim slučajevima ubistava, napada, uznemiravanja i zastrašivanja novinara.
Na konferenciji „Stop nekažnjivosti!“ novinarka Jelena Zorić ispričala je kako neaktivnost državnih organa u slučaju Pantićevog ubistva novinare čini – uplašenim i poniženim.
„Jezivo je saznanje da duže od dve decenije ne može da se reši ubistvo novinara Milana Pantića. To nas sve čini uplašenima, ali neaktivnost istražnih organa čini nas poniženima“, rekla je novinarka Vremena i Balkanske istraživačke mreže (BIRN).
Rasvetljavanje ubistava novinara na više je načina važno praktično bilo gde u svetu. U Srbiji pogotovo – kao zemlji koja ima dokumentovanu istoriju nasilja nad novinarima u čijoj organizaciji je učestvovao sam državni vrh.
Slučaj ubistva Slavko Ćuruvija iz 1999. Godine na putu je da konačno dobije sudski epilog. Posle 24 godine i dva ponovljena suđenja, predmet je pred Apelacionim sudom u Beogradu.
S druge strane, nismo se približili istini o smrti reporterke magazina Duga Dade Vujasinović. Ne znamo ni ko je postavio bombu na prozor novinara Vremena Dejana Anastasijevića…
Mnogo više tragova nego u slučaju Dade Vujasinović
U slučaju ubistva Milana Pantića bilo je mnogo više tragova nego, na primer, u slučaju Dade Vujasinović jer je, kako kaže Veran Matić, od samog dana ubistva „vođena kakva-takva istraga“.
„U slučaju Dade Vujasinović, posle uviđaja istog je dana konstatovano da je u pitanju samoubistvo. I onda je 13 godina proteklo bez ikakve istrage. Tužilaštvo nije preduzimalo nikakve ozbiljne istražne radnje. Kada je osnovana Komisija, mogli smo samo da prikupimo ono što je sačuvano i zatražimo super-veštačenje nezavisne evropske institucije“, objašnjava Matić.
Slučaj pokušaja ubistva Dejana Anastasijevića je otvoren, međutim, već dugo se ništa konkretno ne događa.
Matić traži formiranje posebnog odeljenja u MUP-u za nerešene slučajeve
„Nema nikakvih radnji, čak ni onih koje bi na profesionalan način ispitale sve činjenice i dokaze do kojih je samostalnom istragom Dejan došao i objavio u Vremenu“, kaže Matić.
„Mislim da je važno formiranje odeljenja u MUP-u koje bi nastavilo da se bavi nerešenim slučajevima i koje bi reagovalo na napade na novinare. To bi pomoglo da istrage i kažnjavanje budu efikasniji.“
„Da je ranije postojalo takvo odeljenje i da ga je vodio, na primer, policijski inspektor Dragan Kecman – ključni policajac u rasvetljavanju ubistva Slavka Ćuruvije – ne bi došlo da paljenja kuće novinara Milana Jovanovića“, smatra Matić. Po njegovom mišljenju, takvo odeljenje bi reagovalo zajedno s lokalnom policijom i mesec dana ranije kada je pretučen urednik portala Žig info Željko Matorčević.
„Taj slučaj nikada nije razrešen, jer je u napade na Žig info učestvovao vrh lokalne vlasti i predstavnik lokalne policije. Da smo u istrazi imali nekoga iz specijalizovanog odeljenja iz centrale policije, što je preduslov za rešavanje slučaja napada na Matorčevića, rešavanje tog slučaja bilo bi prevencija za dalje akcije, pa i za paljenje kuće Milana Jovanovića. Pošto nema te efikasnosti imamo i toliko razvučeno suđenje, sekundarne viktimizacije žrtava, permanetnu izloženost pretnjama… I još nemamo dostignutu pravdu“, zaključuje sagovornik Cenzolovke.