Simbolične kazne zbog drastičnih gaženja svih novinarskih i moralnih normi

Gotovo četiri godine nakon što je pančevački novinar Nenad Živković podneo četiri tužbe zbog povrede ugleda i časti protiv firme Open View d.o.o. iz Vršca, izdavača portala epancevo.rs, i njegovog glavnog urednika Aleksandra Čupića, kao i protiv Radio-televizije Pančevo i bivšeg urednika tog medija Miroslava Milakova, suđenja su završena i sve presude su donete u Živkovićevu korist.

Višem sudu u Beogradu 2019. godine su podnete po dve tužbe za svaki pomenuti medij zbog tekstova u kojima je nazivan najpogrdnijim imenima („smradom”, „promoterom nasilja”, „lažnim borcem za mir”, „profesionalnim opozicionarom”…).

 

Odluka apelacije se u tri postupka i dalje čeka

Za sada je jedna presuda pravosnažna – u postupku protiv Open View, nakon što je Apelacioni sud potvrdio presudu Višeg suda u Beogradu od 19. maja prošle godine, kojom je preduzeću Open View i Čupiću određeno da isplate Živkoviću 100.000 dinara (i 70.300 za sudske troškove).

O preostale tri tužbe Apelacioni sud i dalje odlučuje, nakon što su obe strane uložile žalbe na prvostepene presude.

Prva presuda doneta je još septembra 2021. godine u postupku protiv RTV Pančevo zbog serije uvredljivih priloga o Živkoviću.

Živković je tražio odštetu od 300.000 dinara, ali je prvostepeno odlučeno da mu se isplati 80.000 zbog pretrpljenog duševnog bola i povrede časti i ugleda.

U martu 2022. godine izdavač Epančeva i urednik Čupić kažnjeni su sa 100.000 dinara zbog serije tekstova iz februara 2019. I ovde se čeka odluka apelacije.

Zatim je u maju 2022. Viši sud u drugom postupku izdavača Epančeva i Čupića kaznio još jednom sa 100.000 dinara. Pet meseci kasnije, Apelacioni sud je potvrdio presudu.

Poslednja presuda u postupku protiv RTV Pančevo doneta je krajem decembra prošle godine – kazna je ovoga puta iznosila 130.000 dinara. I ovde se čeka odluka apelacije.

Često odlagana ročišta

Tokom sva četiri suđenja ročišta su vrlo često odlagana, najčešće zato što se tuženi nisu pojavili, da bi naredna bila zakazivana tek posle nekoliko meseci.

U svim slučajevima radilo se o „drastičnom slučaju gaženja svih profesionalnih i etičkih normi” i ugrožavanju bezbednosti Nenada Živkovića, kako je saopštio Savet za štampu. Ovo samoregulatorno telo je devet puta opomenulo sajt Epančevo zbog tekstova tokom 2019. godine.

Zbog priloga na RTV Pančevu, koji su bili gotovo isti kao tekstovi na portalu Epančevo, Regulatorno telo za elektronske medije je izreklo tri mere upozorenja pančevačkoj televiziji, a tadašnji urednik Miroslav Milakov je smenjen.

Advokat Nenada Živkovića, stručnjak za medijsko pravo i direktor za pravne poslove Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Veljko Milić, kaže za Cenzolovku da je dinamika suđenja u navedenim postupcima bila uobičajena – na dugo trajanje suđenja uticala je i situacija s kovidom i česti izostanci tužene strane.

Milić je zadovoljan presudama zato što je u svim postupcima utvrđeno da su spornim objavama Nenadu Živkoviću povređeni ugled i čast, ali nije zadovoljan naknadama štete.

Sudovi, prema njemu, nisu uzeli u obzir da se u svakom konkretnom slučaju radilo o nekoliko spornih objava kojima su Živkoviću povređeni ugled i čast, pa su dosuđivali naknadu štete u visini koja se dosuđuje za jedan prilog ili tekst.

I rokovi odlučivanja Apelacionog suda su uobičajeni za ovu vrstu postupaka, smatra Živkovićev advokat, i dodaje:

“Radi se o tome da Viši sud u Beogradu ima isključivu nadležnost u sporovima koji se vode po Zakonu o javnom informisanju i medijima, ali i po nekim drugim zakonima, pa svi predmeti po žalbi odlaze u Apelacioni sud u Beogradu. On je opterećen velikim brojem predmeta, pa se zbog toga čeka malo duže. U svakom slučaju, nadamo se da će drugostepeni sud usvojiti žalbe tužioca.”

Živković: Sud oštećene ne ohrabruje da potraže pravdu

Nenad Živković za Cenzolovku kaže da je bio iznenađen što je u medijima uopšte moguće da se pojave takvi „najblaže rečeno neprimereni medijski sadržaji“, te da je tužbe podneo s namerom da doprinese tome da se javna komunikacija upristoji i da izdejstvuje sankcionisanje govora mržnje.

I on smatra da su novčane kazne male u odnosu na broj i težinu uvreda – 410.000 dinara za dvadesetak tekstova i priloga.

„To znači da za oko 20.000 dinara možete u medijima da kažete bilo šta o bilo kome – čime sud šalje dve sporne poruke: oštećene ne ohrabruje da potraže pravdu ako će se nekoliko godina povlačiti po sudnicama za više nego skromnu materijalnu satisfakciju, a predatore ne obeshrabruje da objavljivanjem besmislica pokušavaju da diskredituju profesionalne novinare i slobodno i kritički misleće građane, pošto presuđene iznose režimski mediji mogu više nego lako da plate pošto uživaju zdušnu finansijsku pomoć iz budžeta lokalnih samouprava”, napominje Živković.

Advokat Milić misli da je dobro što se donose ovakve presude i da postoje novinari koji žele da svoja prava zaštite, bez obzira na to što parnični postupci dugo traju i naknade su po pravilu simbolične.

„Na taj način se jasno stavlja do znanja da takva ponašanja nisu dopuštena. S druge strane, simbolični iznosi naknade štete nemaju odvraćajući efekat na medije koji svesno krše sve etičke i zakonske norme”, kaže Milić.

Advokat koji je zastupao tužene tokom sva četiri suđenja Saša Levnajić kratko je odgovorio da nema komentar u vezi s ovim presudama, te da će „biti kako sud presudi”.