Duboka razmimoilaženja između države i struke pokazala je prva runda javne rasprave o nacrtima dva medijska zakona. Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima sadrže niz spornih rešenja, koja će, kako smatraju medijska udruženja, unazadatiti medijsku scenu u Srbiji. Na listi zamerki nalazi se to što se država zakonskim izmenama vraća u vlasništvo nad medijima.
Za ministra „završetak velikog posla“, a za stručnu javnost tek početak velikih problema. Izmenama dva medijska zakona nezadovoljna medijska udruženja, poručuju da je spisak kritika i primedbi dug. Sa tog spiska posebno zabrinjava činjenica da se država ponovo vraća u vlasništvo nad medijima.
To je u suprotnosti sa usvojenom Medijskom strategijom i svim do sada sprovedenim reformama, upozoravaju iz NUNS-a. Za N1 pojašnjavaju da država sama sebi omogućava da bude izdavač medija.
„U starom zakonu je nedvosmisleno stajalo da država ne može posredno ili neposredno da bude izdavač medija i postavljeni su određeni uslovi koji su bili alternativni. Sada više ti kriterijumi nisu postavljeni alternativno, već kumulativno. Država će sada moći da osnuje preduzeće, da osnuje DOO, koje će kasnije da osnuje medije i na taj način će država posredno da bude u vlasništvu medija“, kaže Marija Babić iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije.
Time „pada u vodu“ deset godina rada na reformi medijskog sektora, čija je jedna od glavnih okosnica bilo povlačenje države iz medija. Ipak, nova zakonska rešenja su odlična vest za Telekom Srbija. Njima se jasno legalizuje rad Telekomovih medija.
„To onda drastično utiče na jedno demokratsko-medijsko tržište što će onda ti mediji koji su u vlasništvu države ili u vlasništvu firmi koje su u vlasništvu države, zauzeti ogroman medijski prostor sa jedne strane, a to će biti i potpuno nelojalna konkurencija i onim medijima koji su privatni i komercijalni, a sa druge strane imaćemo ono što imamo i do sada da se preko njih u velikoj meri preliva uticaj države, politički uticaj što, naravno, nije dobro“, smatra profesor FPN-a u penziji Rade Veljanovski.
Kako će država da „brani“ ovakve zakone pred Evropskom unijom, koja godinama unazad u godišnjim izveštajima Evropske komisije Srbiju negativno ocenjuje kada je reč o slobodi i nezavisnosti medija? Iz Ministarstva informisanja nema odgovora na naša pitanja. Ali, zato već stiže upozorenje iz Evropskog parlamenta. Kažu – državi nije mesto u medijima.
„Evropski parlament ukazuje na sumnje oko poslovanja Telekoma i netransparentnost, tako da je tu jasno šta je potrebno da se radi – da se izbaci država iz medija, a u tom smislu mislim posredno i na Telekom i to je realnost“, poručuje poslanik Evropskog parlamenta Matjaž Nemec.
A u domaćoj realnosti, vlast kao argument navodi da država ima vlasništvo nad medijima i u, na primer, Nemačkoj, iako se izostavlja činjenica da je nemačka demokratija daleko razvijenija od srpske.