Komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović objavila je izveštaj nakon posete Srbiji u martu 2023. godine
Komesarka Saveta Evrope za ljudska prava Dunja Mijatović objavila je izveštaj nakon posete Srbiji u martu 2023. godine, sa preporukama koje se fokusiraju na tranzicionu pravdu i suočavanje sa prošlošću, slobodu izražavanja i okupljanja i prava žena i rodnu ravnopravnost.
Poverenik poziva srpske vlasti da pojačaju procesuiranje ratnih zločina; otklanjanje stalnih nedostataka u sistemu zaštite svedoka; poboljšati međunarodnu i regionalnu pravosudnu saradnju u ovom kontekstu; i omogućiti svim žrtvama ratnih zločina pristup brzoj, adekvatnoj i efektivnoj reparaciji u skladu sa utvrđenim međunarodnim standardima.
Zabrinut zbog sporog ritma rešavanja oko 9800 nerešenih slučajeva nestalih lica u regionu, komesar apeluje na Srbiju da preduzme sve neophodne korake kako bi omogućila efikasnu i stalnu potragu za nestalim licima, uključujući otvaranje vojnih arhiva i unapređenje saradnje -operacija sa susednim zemljama.
Poverenik poziva Srbiju da se suprotstavi široko rasprostranjenom javnom veličanju ratnih zločinaca, negiranju i relativizaciji ratnih zločina i genocida i da prestane da daje javnu platformu ratnim zločincima i osumnjičenima za ratne zločine da šire narativ poricanja. Ona ističe da pristup Srbije memorijalizaciji prošlosti treba da bude inkluzivan i kritički, dok nastava istorije treba da odražava više perspektiva, osuđuje sve zločine i promoviše toleranciju i otvorenost.
Bezbednost novinara ostaje ozbiljna briga za ljudska prava u Srbiji. „Sve zločine počinjene nad novinarima treba brzo i efikasno istražiti, a počinioce adekvatno kazniti, dok se javni funkcioneri Srbije moraju uzdržati od govora koji podstiče napade, klevetanja ili klevetanja novinara i ohrabruje počinioce“, naglašava Poverenica.
Poverenik poziva vlasti da neguju bezbedno i povoljno okruženje za rad organizacija civilnog društva i zaštitnika ljudskih prava i da se suprotstave širokoj upotrebi strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP) protiv novinara, branitelja ljudskih prava i aktivista. Ona takođe poziva vlasti da se uzdrže od daljeg ograničavanja prava na slobodu mirnog okupljanja i da umesto toga u potpunosti usklade zakonski okvir i praksu Srbije sa relevantnim međunarodnim standardima ljudskih prava. Pozivaju se i nadležni da se uzdrže od uvođenja biometrijskog nadzora javnih prostora i obrade biometrijskih podataka i da s tim u vezi izmene Predlog zakona o unutrašnjim poslovima.
Pozdravljajući jačanje zakonodavnog i političkog okvira za rodnu ravnopravnost u poslednjih nekoliko godina, Komesar poziva na udvostručenje napora na njegovoj primeni i na borbi protiv upornih diskriminatorskih rodnih stereotipa koji doprinose održavanju rodno zasnovanog nasilja.
Ozbiljno zabrinuta zbog rasprostranjenosti svih oblika nasilja nad ženama u Srbiji, Poverenica apeluje na nadležne organe da se pozabave ovom pojavom tako što će postojeće zakonodavstvo u potpunosti uskladiti sa relevantnim standardima i ubrzati njegovu primenu, nadovezujući se na preporuke koje su dali GREVIO i Komitet potpisnica Istanbulske konvencije u tom pogledu. Komesar takođe poziva vlasti da preduzmu odlučnu akciju u rešavanju digitalnog nasilja nad ženama i devojčicama. Na kraju, pohvaljujući krucijalan rad organizacija civilnog društva u ovoj oblasti, Poverenik poziva nadležne da obezbede stabilno finansiranje ovim organizacijama, kao i da sarađuju i bolje koriste njihove usluge podrške.