Na Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima, koji je obeležen 2. novembra, Unesko je objavio podatke koji ukazuju na zabrinjavajući rast nasilja nad novinarima tokom izbornih perioda. S obzirom na brojne izbore 2024. širom sveta, Unesko je pozvao na bolju zaštitu novinara i njihovih prava, piše Dnevni evropski servis.
U prethodnom periodu, tokom 89 izbora u 70 zemalja od januara 2019. do juna 2022. Unesko je dokumentovao 759 pojedinačnih napada na novinare, uključujući pet ubistava.
U saopštenju Organizacije UN za obrazovanje, nauku i kulturu ističe se da novinarima ne sme da se preti, da budu mete napada ili da se onemogućavaju da slobodno izveštavaju.
Vlade širom sveta pozivaju se da preduzmu dodatne mere za zaštitu bezbednosti novinara i garantovanje prava slobode izražavanja i na pristup informacijama, uključujući tokom izbornih perioda.
Ističe se da su ta dva osnovna ljudska prava ključna za funkcionisanje demokratije.
Podaci su objavljeni u trenutku kada su opasnosti po novinare veće neko ikad, posebno na Bliskom istoku, i Unesko je nedavno osudio „najsmrtonosniju nedelju za novinare u bilo kom od nedavnih sukoba“.
Međutim, podaci pokazuju da značajan rizik novinarima ne preti samo u kriznim situacijama.
Naime, u 2024. na izbore će izaći 2,6 milijardi ljudi u svetu i zato će novinari imati ključnu ulogu da obezbede ljudima koji se spremaju da izađu na birališta pristup tačnim informacijama.
Prema Uneskovim podacima, 42% od 759 napada na novinare tokom izbornih perioda bilo je od strane bezbednosnih snaga, pri čemu su u napade svrstani proizvoljna hapšenja, prebijanja, gađanje gumenim mecima, pretnje, zastrašivanje i oduzimanje opreme.
Do napada je, navodi se, dolazilo u različitim situacijama – na skupovima ili demonstracijama, u redakcijama i kućama novinara i medijskih radnika.
Ostalih 58% napada bili su fizički i verbalni a počinili su ih demonstranti i građani koji su prisustvovali protestima.
Navodi se i da su 29% napadnutih novinara, odnosno 218, bile žene.
Izveštaj Uneska pokazuje da tokom izbora i demonstracija mnoge vlade blokiraju javnosti pravo na pristup infromacijama prekidom internet veza, cenzurisanjem medija i kritičkih glasova, digitalnim nadzorom novinara, s obrazloženjem da je to u ime javnog reda i nacionalne bezbednosti.
Ističe se da tokom protesta i izbornih perioda policija i snage bezbednosti moraju da štite demokratska prava i obezbede sigurno i uređeno okruženje.
Dalje se navodi da su od 2013. Unesko i njegovi partneri obučili 11.500 policajaca u 150 zemalja. Obuke su bile uspešne jer su se policajci obučavali zajedno sa novinarima i pri tome su „igrali uloge“ kako bi bolje razumeli funkcije i odgovornosti onih drugih.