Medijske slobode u državama Zapadnog Balkana su zabrinjavajuće, ocenila je 13. novembra Aleksandra Karpi, iz organizacije Fridom Haus (Freedom House).
„U Srbiji imamo nove medijske zakone koji će uticati na konsolidaciju na medijskom tržištu i doprineti tome da jedan narativ bude dominantnan“, rekla je Karpi u izjavi novinarima nakon predstavljanja izveštaja te nevladine organizacije o stanju demokratije iz maja na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Skupština Srbije usvojila je 26. oktobra Zakon o javnom informisanju i medijima i Zakon o elektronskim medijima. Strukovna udruženja i deo opozicije protivili su se usvajanju Zakona o elektronskim medijima zbog toga što dozvoljava da vlasnik medija može biti privredno društvo koje je osnovala država.
Kada je reč o medijskim slobodama, Karpi je istakla da je slična situacija i u Bosni i Hercegovini, sa nacrtom Zakona o stranim agentima koji je u proceduri usvajanja u bh. entitetu Republika Srpska.
Reč je o nacrtu zakona napravljenom po uzoru na onaj u Rusiji, kojim se predviđa poseban nadzor za nevladine organizacije koje se finansiraju iz inostranstva, zabranu političkih aktivnosti, potreba za dodatnom registracijom i slanje finansijskih izveštaja.
Karpi je koautorka izveštaja „Nacije u tranzitu“, koji se bavi stanjem demokratije u 29 zemalja od Centralne Evrope do Centralne Azije, uključujući i države Zapadnog Balkana. U Beogradu je boravila kako bi predstavila rezultate tog izveštaja studentima Fakulteta političkih nauka.
Prema tom izveštaju, u 2022. Albanija, Kosovo i Severna Makedonija ostvarile su izvestan napredak, u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini zabeležen je pad nivoa demokratije, dok je pozicija Srbije ostala nepromenjena u odnosu na prethodni izveštajni period.
Prilikom izrade izveštaja uzima se u obzir sedam indikatora: demokratsko upravljanje na nacionalnom nivou, izborni proces, civilno društvo, nezavisnost medija, demokratsko upravljanje na lokalnom nivou, pravosudni okvir i nezavisnost pravosuđa i korupcija.
O izborima u Srbiji
Često održavanje prevremenih izbora u Srbiji potkopava upravljanje državom, jer je fokus na kampanji, a ne na dobroj vladavini, ocenila je Karpi u izjavi novinarima.
„Zanimljivo je sada biti u Srbiji jer je kampanja počela, ali zapravo aktuelna vlada je u kampanji duže od decenije. (Česti izbori) mogu da odvrate pažnju od pozivanja vlade na odgovornost i sprovođenja osnovnih dugoročnih reformi koje su potrebne u hibridrim režimima kao što je Srbija“, rekla je Karpi.
Dodala je da je osećaj političke nestabilnosti problem u celom regionu.
„Ali, takođe i sa društvenog aspekta osećaj polarizacije koji utiče na sposobnost sprovođenja stabilne, predvidljive i na kraju demokratske vladavine“, ocenila je Karpi.
U Srbiji su za 17. decembar zakazani vanredni parlamentarni izbori i izbori u 65 gradova i opština.
Od 2012. godine kada je Srpska napredna stranka došla na vlast, to će biti četvrti vanredni parlamentarni izbori.
Kada je reč o poziciji Srbije da ne uvodi sankcije Rusiji zbog njene invazije na Ukrajinu, Karpi je navela da bi usklađivanje sa politikom Evropske unije (EU), uključujući spoljnu politiku, bilo „ključno za kreiranje jake osnove za demokratiju u Srbiji“.
Srbija, iako kandidat za članstvo u EU, nije uvela sankcije Rusiji, dok zvanični Beograd i dalje održava bliske odnose sa Moskvom.
Zvaničnici u Srbiji taj stav pravdaju podrškom Rusije po pitanju Kosova, čiju nezavisnost Srbija ne priznaje.