Kamil Petit: Strahujemo da ANTI-SLAPP direktiva EU završi kao propuštena prilika

Izvor: VOICE
Kamil Petit: Strahujemo da ANTI-SLAPP direktiva EU završi kao propuštena prilika
slika: SafeJournalists

„Članice EU nisu posebno voljne da menjaju sopstvene pravne sisteme“

Evropska federacija novinara (EFJ) pozvala je nedavno Savet Evrope i Evropski parlament, da uz podršku Evropske komisije od takozvane Anti-SLAPP Direktive „naprave snažan instrument koji ispunjava svoju svrhu, a ne samo formalnost“. U suprotnom, upozoravaju iz EFJ, Evropska unija će „propustiti ključnu priliku“ da pokaže da je na strani onih koji drže odgovornim one na pozicijama moći.

Na ovaj način Evropska federacija novinara, inače najveća novinarska organizacija u Evropi koja predstavlja više od 320.000 novinara u 70 novinarskih organizacija širom 44 evropske države, želela je da upozori nadležne da je neophodno napraviti ozbiljan alat koji bi pomogao da se pravni sistemi država članica na dostojan način suprostave ovom rastućem problemu u EU.

„Nećemo podržati razvodnjavanje Direktive koja neće pružiti značajnu zaštitu novinarima, medijskim kućama, aktivistima i organizacijama civilnog društva u Evropi, umesto da služi kao model za ambiciozno zakonodavstvo protiv SLAPP-ova širom Evrope i šire“, stoji između ostalog u otvorenom pismu EFJ, koje je potpisalo 74 organizacije širom Evrope.

 

Borba za jasna i ujednačena pravila

Novinarsko udruženje upozorava na to da je u poslednjoj verziji dokumenta nekoliko problematičnih rešenja, između ostalog i ono koje se tiče mehanizma ranog odbacivanja za sve SLAPP postupke, bez kojeg zapravo nema napretka u borbi sa ovom zloupotrebom prava.

Sporna je i definicija takozvanih „prekograničnih“ slučajeva SLAPP – novinari traže njeno brisanje jer u slučaju da ostane u predloženom obliku, Direktiva bi bila primenjiva u svega nekoliko slučajeva dok bi hiljade stvarnih i potencijalnih meta SLAPP postupaka ostale bez zaštitnih mera predviđenih njome.

Takođe, sporna je i odredba o nadoknadi štete koja, prema mišljenju EFJ, ne sme u potpunosti ostati prepuštena diskreciji članica i sudova, jer bi to vodilo neujednačenim mehanizmima nadoknade u različitim zemljama.

„Izostavljanje minimalnog standarda za nadoknadu bio bi sraman potez s obzirom da je potpuna nadoknada štete ključna u svakom zakonodavstvu protiv SLAPP-a vrednom tog imena. Ne možemo zanemariti restaurativnu funkciju za žrtve SLAPP-a i njen odvraćajući efekat na moćne aktere koji razmišljaju o pokretanju sličnih zloupotrebnih postupaka“, poručili su iz EFJ.

Na Direktivi se radi još od aprila 2022. godine, a između ostalog, ona podrazumeva uvođenje klauzule o minimalnoj harmonizaciji i proširenje definicija zloupotrebnih sudskih postupaka i javnog učešća.

Pored toga, predlogom je predviđeno da bi osobe koje se bave javnim interesom imale pravo na informacije, pravnu pomoć, finansijsku podršku i psihološku podršku.

Takođe, plan je da se uspostave nacionalni registri odluka suda protiv SLAPP postupaka, zajedno sa registrom na nivou Unije koji vodi Komisija.

 

SLAPP postupci predstavljaju zabrinjavajuću pretnju demokratiji širom Evrope

Šta god da bude epilog i u kakvom god obliku da bude usvojena pomenuta direktiva, zemljama koje su tek na putu članstva u Evropskoj uniji Anti-SLAPP Direktiva neće od samog početka biti od koristi, već tek tokom usaglašavanja zakonodavstava sa standardima EU, objašnjava za Autonomiju Kamil Petit (Camille Petit ) iz  EFJ

Kada je u pitanju pomenuta direktiva, ona kaže da su u procesu njene izrade novinarska udruženja i sindikati uglavnom bili uključeni preko EFJ-a, neki aktivni članovi sa pravnim iskustvom pažljivo su pratili rasprave na nivou EU, dok su drugi bili aktivniji na nacionalnom nivou.

Dodaje i da u toku izrade pomenute direktive nije bilo posebnih pritisaka na njihove predstavnike.

 

U otvorenom pismu EFJ navodi se da bi Direktiva mogla postati propuštena prilika. Zbog čega?

Bez navedenih ključnih odredbi – na koje dodajem odredbe o nadoknadi štete – direktiva neće biti snažan instrument za efikasno suočavanje sa SLAPP postupcima. Neće uspeti da zaštiti većinu ciljeva SLAPP-a, s obzirom na njen vrlo restriktivan opseg.

Bilo je mesta za mnogo ambiciozniji tekst, zbog čega strahujemo da će biti propuštena prilika.

 

Možete li pojasniti mehanizam Direktive, na koji način bi trebalo da se koristi u pravnom sistemu i kako bi trebalo da štiti one koji su meta postupaka SLAPP?

Ova direktiva ima za cilj da stvori nove propise u nacionalnim pravnim sistemima radi bolje zaštite novinara, medija, aktivista i nevladinih organizacija od ovih tužbi kojima se zloupotrebljava pravo.

Takođe je objavljena Preporuka koja detaljno opisuje vansudska rešenja za primenu na nacionalnom nivou radi borbe protiv SLAPP-a.

Kako je problem kompleksan, zahteva višedimenzionalni pristup, a zakonodavstvo je samo jedan deo toga.

Teškoća leži u tome što utiče na nacionalne pravne sisteme, a članice nisu posebno voljne da menjaju sopstvene.

 

Zašto je takva direktiva inicirana? Da li je situacija u EU u vezi sa SLAPP tužbama alarmantna?

Prema izveštaju CASE iz 2023. godine, SLAPP postupci sve više predstavljaju zabrinjavajuću pretnju demokratiji širom Evrope. Baza podataka CASE-a povećala se sa 570 slučajeva u 2022. na preko 820 slučajeva u 2023. godini (svi tipovi javnog učešća).

Naš nadzor u medijskom sektoru otkriva brojne slučajeve SLAPP-a u većini zemalja EU i, kao rezultat toga, ogroman negativan uticaj na novinarstvo, novinare i slobodu izražavanja.

 

EFJ-ovo pismo pominje da, ako bude usvojena u predloženom obliku, Direktiva protiv SLAPP-a neće efikasno rešiti taj problem u EU. Koje su sporne odredbe i kakve su posledice njihovog postojanja?

„U predloženom obliku“ nije sasavim tačno – bazirali smo svoje strahove na onome što smo čuli od Saveta, njegovog opšteg pristupa, razgovora koje smo imali sa nekim zemljama i najnovijih informacija sa pregovora, koje su suprotne našem stavu.

Tri sporne odredbe su slab mehanizam ranog odbacivanja, restriktivna ili možda obrisana definicija prekograničnih slučajeva i moguće brisanje nadoknade štete.

Potpuna naknada štete je ključna u zakonodavstvu protiv SLAPP-a iz dva glavna razloga: ima restaurativnu funkciju podržavajući žrtve SLAPP-ova i može odvratiti moćne aktere od pokretanja sličnih postupaka.

Komisija je predložila posebnu odredbu koja obezbeđuje potpunu naknadu štete, uključujući i materijalnu i nematerijalnu štetu, kao što su fizička i psihološka šteta, dok je Savet u potpunosti uklonio član o naknadi štete i ostavio to članicama i nacionalnim sudovima da odluče.

To može dovesti do nejednakih mehanizama nadoknade štete u celoj EU, sa nekim zemljama koje imaju dobre odredbe, a druge ni jednu.

 

Da li možete pojasniti kritike mehanizma ranog odbacivanja SLAPP tužbi, šta je predviđeno Direktivom i šta EFJ preporučuje?

Mehanizam ranog odbacivanja pruža sredstvo jednoj ili obema stranama u sudskom postupku da tužbu odbace pre nego što dođe do suđenja.

Često se naziva „mehanizmom filtera“ jer filtrira SLAPP-ove iz suda pre nego što mogu naneti štetu tuženom – na primer, povećavanjem troškova i prisiljavanjem tuženog da podnese dugačke sudske postupke.

Predlog Evropske komisije uspostavlja dihotomiju između postupaka koji su „očigledno neosnovani“ i postupaka koji su „zloupotreba“ usmerena prema javnom učešću, pri čemu je samo prvi podložan mehanizmu ranog odbacivanja.

Čak i ako se tužba prepozna kao zloupotreba – i stoga u principu zabranjena prema međunarodnom i EU pravu – nema načina da se takva tužba ukloni iz sudske procedure ako se utvrdi da nije „očigledno neosnovana“.

Savet je zatim uključio definiciju „očigledno neosnovano“ u paragraf 13(a) preambule, koja eksplicitno prikazuje izuzetno restriktivan opseg njegovog mehanizma ranog odbacivanja. To će drastično ograničiti njegovu primenu u bilo kojoj članici.

 

Definicija „prekograničnih“ slučajeva je takođe problematična. Možete li to pojasniti?

Prema istraživanju CASE o SLAPP slučajevima u Evropi, manje od 10 odsto identifikovanih i proverenih slučajeva su klasični prekogranični slučajevi – gde su dve strane stacionirane u različitim članicama. Imajući ovo u vidu, Evropska komisija je u svom predlogu uključila širok spektar slučajeva koji, iako je tužba pokrenuta od strane tužitelja protiv tuženih u istoj jurisdikciji, predstavljaju jasnu prekograničnu dimenziju zbog evropske/međunarodne relevantnosti osporenog članka, na primer, ili zbog značaja osnovne teme za javnost više od jedne članice.

Na primer, veliki broj SLAPP tužbi podnose kompanije koje posluju na regionalnom i internacionalnom nivou, čije operacije utiču na ljude u mnogim zemljama. Savet je izbrisao sve pokušaje da se pojam prekograničnih slučajeva prilagodi specifičnoj stvarnosti SLAPP-a. I, dok je Evropski parlament dalje pojasnio Komisijin predlog na pozitivan način, države članice jednostavno žele izbrisati tu definiciju.

Nezavisno od oblika u kojem se direktiva usvoji, da li će na bilo koji način biti primenjiva u zemljama koje nisu članice EU, poput Srbije, Bosne i Hercegovine, ili Crne Gore? Mogu li aktivisti, novinari i drugi koji se suočavaju sa SLAPP postupcima da se pozovu na nju pred domaćim sudovima? Može li im na bilo koji način pomoći da se zaštite?

Kada zemlja kandidat ispuni uslove za pristupanje mora implementirati EU propise u svim oblastima. Dakle, zemlje kandidati nisu obavezne da sada primene zakonodavstvo, ali će to morati kako se približavaju pridruživanju EU.

Izvor: VOICE