Evropska federacija novinara (EFJ) oštro osuđuje zahtev sedam vlada da se legalizuje špijuniranje novinara kroz Zakon EU o slobodi medija. EFJ poziva Evropski parlament i Evropsku komisiju da odbace ovaj neliberalni i represivni zahtev.
Pregovori o Evropskom zakonu o slobodi medija (EMFA) privode se kraju. U petak, 15. decembra, poslednji trijalog će se baviti samo članom 4 EMFA i primenom špijunskog softvera protiv novinara. U međuvremenu, Investigate Europe, Disclose and Follov The Monei otkrio je dokumente koji pokazuju da neke vlade (Francuska, Italija, Malta, Grčka, Kipar, Švedska i Finska) žele da legalizuju špijuniranje novinara u slučaju pretnje po nacionalnu bezbednost.
Kao što pokazuju neke beleške sa sastanka Saveta stalnih predstavnika EU u novembru 2023, koje je objavio konzorcijum Investigate Europe, Francuska, Italija, Malta, Grčka, Kipar, Švedska i Finska žele da legitimišu špijuniranje novinara. I uradite to koristeći zakon koji štiti novinarstvo, Evropski zakon o slobodi medija. Priča datira iz juna 2023. godine, kada je Evropski savet uveo novi izuzetak od opšte zabrane primene špijunskog softvera protiv novinara. U njemu se navodi da odredbe o efikasnoj zaštiti novinarskih izvora „ne dovode u pitanje odgovornost država članica za očuvanje nacionalne bezbednosti“. Takav izuzetak, koji bi prvobitno dogovorenu zaštitu pretvorio u prazne školjke, Evropski parlament je u stvari odbacio. Kako su u oktobru glasale članice Evropskog parlamenta, o primeni špijunskog softvera može odlučivati samo nezavisni sudija od slučaja do slučaja.
Najmanje sedam država članica EU sada ponovo traži izuzeće za „nacionalnu bezbednost“, što bi ih zapravo legitimisalo da špijuniraju novinare. Kao što je napisano u napomenama, za Italiju izuzeće predstavlja „crvenu liniju“. Ako ne bi bilo dozvoljeno da špijunira novinare, krajnje desničarska vlada Giorgia Meloni bi najverovatnije zabranila EMFA.
Kako navodi Investigate Europe, Nemačka je u poslednjem trenutku uložila napor da spase zakon, izbegavajući eksplicitno pominjanje „nacionalne bezbednosti“. Međutim, u petak smo mogli biti svedoci tri scenarija: ako ovi razgovori ne postignu dogovor, zakon bi mogao da propadne, ostavljajući medijske slobode širom Evrope ranjivim. Ako se postigne srednji put, zakon bi mogao da uspostavi ključne osnovne mere za slobodu štampe. Ali ako „izuzeće od nacionalne bezbednosti” prođe, zakon bi sakrio opasan jaz.
„Duboko smo šokirani zahtevima ovih sedam vlada, koje krše evropske pravne standarde slobode štampe, kao što je utvrđeno sudskom praksom Evropskog suda za ljudska prava“, rekla je Maja Sever, predsednica EFJ. „Ubacivanje takvog izuzetka u tekst koji tvrdi da promoviše slobodu medija u Evropi je čista provokacija. Pozivamo Evropski parlament i Evropsku komisiju da odlučno odbace ovu neliberalnu odredbu, koja ugrožava ne samo zaštitu novinarskih izvora, već i demokratiju.