Sve češće tužbe istraživačkim medijima postaju trend i predstavljaju pokušaj da se sloboda govora i izražavanja ućutka, smatra Rade Đurić iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije.
Đurić se osvrnuo na vest da je bivši načelnik beogradskog centra Resora državne bezbednosti Milan Radonjić, jedan od četvorice optuženih za ubistvo Slavka Ćuruvije, tužio Fondaciju Slavko Ćuruvija, rekavši da je to pokušaj ućutkivanja.
„To je jedan pokušaj ućutkivanja, jer iznad njih stoji presuda da oni neće moći da budu više procesuirani. To je tužba protiv fondacije, koja je osnovana i postoji na liku i delu novinara koji je ubijen. Nije njih optužila fondacija, nego tužilaštvo, postupak je vodila Republika Srbija, ja sam siguran da će oni, gde god mogu, pokazivati priliku da nadoknade bilo kakvu štetu, jer smatraju da im se povređuju ugled i čast. Ali moram da kažem da je fondacija jako vodila račuma o tome kako se odnosi prema samom postupku, da je poštovala prezumpciju nevinosti“, navodi Rade Đurić.
Tu je i presuda KRIK-u kojeg je tužio Predrag Koluvija. Naime, Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je prvostepenu presudu kojom je KRIK osuđen za kršenje pretpostavke nevinosti Koluviji, kome se sudi po optužbi da je organizator kriminalne grupe koja je proizvela više od tonu i po marihuane.
„To je poruka da je izveštavanje nepoželjno, i pokušaj da se i sloboda govora i izražavanja ućutkaju. Mislim da to postaje trend“, kaže Đurić.
Dve nedelje bez razjašnjenja napada na Vuka Cvijića
Novinara nedeljnika Radar pre dve nedelje napao je direktor Srpskog telegrafa Milan Lađević. Već dve nedelje ne dostavljaju se snimci napada koji se dogodio u centru Beograda, u Kosovskoj ulici.
„Jako je loše što već dve nedelje nemamo razjašnjenje, odnosno objavljivanje dokaza o tome što se čini da je potpuno jasno, a to je da je Lađević udario novinara Vuka Cvijića. Nama kao nekome ko je na određeni način, preko stalne grupe za bezbednost uključen u slučaj, i dalje nije jasno ko je tu protiv koga podneo prijavu. Došlo je do potpune konfuzije. Prijava Cvijića je kasnila, i to ozbiljno stavljamo na teret MUP-u i nadležnom javnom tužilaštvu. Mislim da se bez ikakve potrebe slučaj komplikuje. Dolazite do situacije da ne možete da utvrdite ko je tu koga zapravo napao“, navodi Đurić.
Navodi da postoji bojazan da ti snimci mogu da nestanu, kao dva minuta snimka sa naplatne rampe Doljevac.
„Mislim da je sasvim dovoljno vremena prošlo da se utvrdi postoji li nešto ili ne, da se to dostavi javnom tužilaštvu. Pitanje je po kom kom osnovu tužilaštvo uopšte razgovara sa Vukom i Lađevićem. Kupuje se vreme da se razmotri i odluči šta da se radi. Mislim da iza toga može da stoji to da se na policiju i tužilaštvo vrši ogroman pritisak. Imamo sjajne tužioce i policajce, ali na njih se vrši ogroman pritisak“, ističe naš sagovornik.
Poruka je novinarima, dodaje Đurić, nažalost ono što ne želimo da kažemo, a to je da se nekad ne isplati uhvatiti se u koštac sa institucijama koje treba da vas štite.
Trend ćutanja na pitanja novinara
Danas su navršene 23 godine od ubistva novinara Milana Pantića, a ministar informisanja Dejan Ristić odbio je da odgovori na pitanje novinara N1, uz obrazloženje da nije vreme da se odgovara na njih tokom komemoracije.
„Nažalost, to postaje uobičajeno, da je to trend koji je uspostavljen. Prvo smo imali period potpuno nejasnih odgovora i postavljanja pitanja umesto odgovaranja na pitanja novinara, a sada je taj trend – ćutanje. Obaveza je javnog funkcionera da odgovori na pitanje, posebno ukoliko se ono odnosi na temu samog skupa“, ističe Rade Đurić.
Izvor: N1