Glavni pretres po krivičnoj tužbi sutkinje Dušanke Đorđević i njenog supruga advokata Aleksandra Đorđevića protiv novnara KRIK-a, zbog objavljivanja podataka o njima u bazi „Prosudi ko sudi“, počeo je juče. Nakon što su obe strane iznele uvodne reči i dokaze, sutkinja Bojana Stanković zakazala je nastavak pretresa za 12. novembar. Tada će iskaz dati okrivljeni, glavni urednik KRIK-a Stevan Dojčinović i novinarka Bojana Pavlović.
Na početku ročišta okrivljeni novinari Stevan Dojčinović i Bojana Pavlović izjavili su da ne priznaju izvršenje krivičnog dela opisanog u tužbi.
Tužioci tvrde da su novinari prekršili zakon i da ne postoji interes javnosti da zna o imovini sutkinje i njenog supruga
Glavni pretres počeo je uvodnim izlaganjem punomoćnika sutkinje Đorđević Miodraga Stojankića. On je rekao da su optuženi nezakonito koristili podatke i da zakon zabranjuje da se o sudiji objavljuju lični podaci. Takođe, naveo je da je Agencija za sprečavanje korupcije jedina ovlašćenja da prikuplja i obrađuje te podatke.
„U konkretnom slučaju ukazujemo da je došlo do neovlašćenog pribavljanja, saopštavanja i upotrebe ličnih podataka u svrhu za koju nisu namenjeni. Preduzetim radnjama okrivljni su prekršili Krivični zakonik i Ustav koji jemče zaštitu podataka o ličnosti“, rekao je Stojankić.
On je rekao da su novinari najpre neovlašćeno prikupili podatke, a potom ih obradili u uneli u bazu koju su sami napravili i time učinili podatke dostupne drugim licima suprotno zakonu.
„Kada je u pitanju prikupljanje i obrada podataka koji se tiču imovinske karte sudija, ona je regulisana Zakonom o sprečavanju korupcije koji na detaljan način reguliše prikupljanje podataka o imovini javnih funkcionera, ali i mogućnost pokretanja postupka u slučaju sumnje na korupciju“, naveo je advokat.
Što se tiče same baze KRIK-a, kako je rekao, „svrha je bila da se ona poveže sa kriminalom i korupcijom iz čega proizilazi da podaci koju su neovlašćeno pribavljeni su ujedno upotrebljeni u svrsi za koju nisu namenjeni“.
Dodao je i da će se preko dokaza utvrditi postojenje umišljaja, pre svega iz činjenice da baza na portalu KRIK-a i dalje postoji i ažurira se, što potrđuje da su okrivljeni bili svesni svojih radnji.
On je predložio da se pored dokaza koji su izneti u privatnoj krivičnoj tužbi saslušaju okrivljeni i tužioci, da sud pribavi izvod iz kaznene evidencije novinara i da se izvrši uvid u komentare koji su objavljeni na medijskim portalima ispod tekstova o KRIK-ovim nalazima, “jer se u mnogim komentarima poziva na linč privatne tužilje”.
Takođe, kazao je da je Stevan Dojčinović opasna ličnost što uzorkuje opravdani strah kod tužiteljke, a kao dokaz je predložio da sud izvrši uvid u dva teksta od kojih je jedan objavljen sa sajtu Informera, a drugi na blogu Ištvana Kaića.
Nakon uvodnih reči advokata Stojankića, sudu se obratila punomoćnica Aleksandra Đorđevića Valentina Đurđević.
Ona je podržala izlaganje kolege i napomenula da Aleksandar Đorđević nije nosilac javne funkcije, te da ne postoji interes javnosti da zna o njegovoj imovini, radu i drugim ličnim podacima.
„Osim toga on nema obavezu prijavljivanja imovine, već je to dužna da čini njegova supruga“, rekla je Đurđević.
“Ukazujem na odredbu Zakona o sprečavanju korupcije, kojim je zabranjeno činjenje dostupnim i objavljivanje podataka o imovini sudija i drugog osoblja koji postupaju u predmetima organizovanog kriminala, a što se odnosi i na članove njihovih porodica, dokle god oni postupaju u ovim odeljenjima i dve godine nakon prestanka. U konkretnom slučaju, okrivljeni su nezakonito prikupljali podatke o ličnosti privatnih tužilaca u ovom predmetu, objavili ih u svojoj bazi i učinili to u svrhu za koju nisu namenjeni”, dodala je ona.
Đurđević je istakla i da se na taj način stvara prezumpcija da je navodno pozamašna imovina sutkinje i njenog supruga stečena kriminalom i korupcijom.
Takođe, kazala je i da je sutkinja upozorila novinare kada su je kontaktirali da je prikupljanje i obrada podataka na taj način krivično delo.
Ona je prdložila i da se posredstvom tehničkih sredstava i pristupa bazi katastra utvrdi da se na jednostavan način može doći do adresa prebivališta tužilaca.
Napomenula je i da se na ovaj način urušava sudska vlast i da se stvara i podstiče nepoverenje građana u sudove, čime se narušava i vladavina prava.
Odbrana: Podaci koje su novinari koristili su javno dostupni
Nakon uvodnih reči punomoćnika tužilaca, izlaganje je imala i advokatica Kruna Savović, koja zastupa novinare.
Ona je rekla da okrivljeni nisu izvršili krivično delo objavljivanjem podataka o imovini sutkinje i njenog supruga jer su ti podaci javno dostupni i da su radili u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima, Kodeksom novinara Srbije i standardima i praksom Evropskog suda za ljudska prava.
Napomenula i da odredbe Zakona o sprečavaju korupcije i Agencije za sprečavanje korupcije, o kojima su govorili punomoćnici tužilaca, ne obavezuju medije u njihovom postupanju i radu.
„Osim toga član 88 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti jasno kaže da se ključne odredbe ovog zakona ne primenjuju kada se radi o novinarskom izveštavanju. Da nije tako novinari ne bi mogli da se bave istraživačkim novinarstvom“, kazala je advokatica.
Ona je istakla i da se dokazi koje su predložili tužioci u uvodnom izlaganju ne odnose na bazu „Prosudi ko sudi“ koja je prdmet privatne krivične tužbe, te da se odbrana protivi tim dokazima.
Takođe, rekla je da komentari na tekstove povodom tužbe protiv KRIK-a pokazuju koliki je interes javnosti u vezi ove teme.
Što se tiče teksta o Dojčinoviću koji je objavljen u Informeru, Savović je ukazala sudu da je isti bio predmet postupka koji je pravosnažno okončan i da je utvrđena povreda prava na privatnost okrivljenog, kao i da su izneti podaci neistiniti, a tekst na blogu Ištvana Kaića se poziva upravo na podatke Informera.
Kada je u pitanju interes javnosti da bude informisana o nosiocima sudijske funkcije i njihovim imovinskim kartama, Advokatica je ukazala na praksu Evropskog suda za ljudska prava i presudu protiv Hrvatske.
Rekla je i da je sama baza imala svrhu ispitivanja jedne grane vlasti.
Punomoćnici sutkinje Đorđević i njenog supruga protivili su se da se u dokaznom postupku izvrši uvid u dokaze koje je dostavila odbrana jer činjenica da su neki podaci javno dostupni ne utiče na krivičnu odgovornost prema Krivičnom zakoniku i da su podaci koji su preuzeti upotrebljeni u svrhu za koju nisu namenjeni.
Sudija tužila KRIK, tražila zatvor za novinare i zabranu rada
Podsetimo, sutkinja Apelacionog suda u Beogradu Dušanka Đorđević i njen suprug podneli su dve tužbe protiv KRIK-a zbog baze podataka „Prosudi ko sudi“, navodeći da im je povređeno pravo na privatnost. Osim novčane odštete, ona traži i dvogodišnju zabranu rada novinarima, kao i po deset meseci zatvora.
Suđenje je počelo je u junu ove godine pokušajem mirenja, a sutkinja je tražila da se redakcija KRIK-a javno izvini i obriše sve podatke o njoj i njenom suprugu iz baze o sudijama „Prosudi ko sudi“ i sa sajta KRIK-a, što su novinari odbili da učine.
| Specijalna operacija Srpskog telegrafa – tvrde da istraživački novinari zloupotrebljavaju lične podatke
Nedavno je na sajtu Srpskog telegrafa, Republika, objavljen tekst u kojem su novinari KRIK-a optuženi za zloupotrebu matičnih brojeva. Kako je navedeno, novinari su na adrese mnogobrojnih institucija poslali zahteve koji sadrže lične podatke građana (JMBG), a pravo pitanje je kako su ih nabavili. Novinarka KRIK-a Milica Vojinović kaže za NUNS uvek postupaju u skladu sa zakonom i standardima i normama istraživačkog novinarstva „Mi nikada nismo objavljivali matične brojeve, adrese ili bilo šta što može da bude lični podatak i da ugrozi ljude o kojima pišemo. Tako da, sve ono što radimo je jedno klasično istraživačko novinarstvo, a to je da u samom istraživanju moramo koristiti lične podatke, dok objavljujemo samo informacije od javnog interesa, informacije koje ljudi treba da znaju, ali ne i nešto što može da ugrozi one o kojima pišemo“, objašnjava novinarka. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović izjavio je za republiku da je interesantno pitanje kako su novinari došli do matičnih brojeva i da treba da objasne na koji način su došli do njih. Vojinović kaže da nema ničeg problematičnog u KRIK-ovim istraživanjima. „Prvo vrlo je čudno da Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštutu podataka o ličnosti ne poznaje zakon, jer u zakonu jasno piše da su novinari izuzeti iz zabrane korišćenja takvih podataka. Dakle, u novinarske svrhe, u svrhe istraživanja apsolutno je dozvoljeno da se koriste takvi podaci, a način na koji smo došli do njih je vrlo uobičajen za istraživačko novinarstvo“, navodi ona. |