Širom Evrope sve više se koriste Strateške tužbe protiv učešća javnosti (SLAPP) kako bi se ućutkali novinari, aktivisti i javnost, uglavnom oko pitanja korupcije i zaštite životne sredine, pokazao je novi godišnji izveštaj objavljen 9. decembra, na Međunarodni dan borbe protiv korupcije.
Prema izveštaju Koalicije protiv SLAPP u Evropi (CASE) i Fondacije Dafne Karuana Galicija, samo u 2023. pokrenuto je 166 SLAPP tužbi, pri čemu je Srbija jedna od zemalja u kojima je pokrenut značajan broj.
Od ovih 166, „znatan broj SLAPP-ova je mapiran u Italiji (26), Rumuniji (15), Srbiji (10) i Turskoj (10)“, navodi se u izveštaju
Ukupno je u periodu 2010-2023. predato 1.049 takvih tužbi, saopštio je CASE.
„Izveštaj CASE predstavlja najsveobuhvatnije istraživanje slučajeva SLAPP u Evropi… iako donosi loše vesti novinarima i aktivistima“, rekla je članica Upravnog odbora CASE Flutura Kusari.
Kako je dodala, izveštaj pokazuje kako se zakoni i procedure i dalje zloupotrebljavaju da bi se gušilo učešće javnosti. Ona je istakla potrebu da vlade i parlamenti širom Evrope preduzmu hitne mere da zaustave SLAPP tužbe.
Izveštaj je pokazao da je SLAPP problem širom Evrope ali i da je u 2023. značajan broj tih tužbi pokrenut u Italiji, Rumuniji, Srbiji i Turskoj.
Strateške tužbe protiv učešća javnosti uočene su i u zemljama u kojima ih pre nije bilo, uključujući Monako, Litvaniju, Azerbejdžan i Dansku.
CASE je identifikovao SLAPP u 41 zemlji širom Evrope.
U 2023. SLAPP tužbe su pokrivale širok spektar pitanja od javnog interesa pri čemu se 36% odnosilo na korupciju a 16% na zaštitu životne sredine.
Najčešća meta tih tužbi bili su, kao i ranije, novinari a slede mediji, urednici, aktivisti i nevladine organizacije.
Takođe, pokazao je izveštaj, SLAPP tužbe najčešće iniciraju bogati i moćni i u 2023. gotovo polovinu tužbi podnela su preduzeća i poslovni ljudi a više od trećine političari.
U saopštenju CASE dalje se navodi da je u 2024. zabeleženo i nešto pozitivno – EU je usvojila Anti-SLAPP direktivu a Savet Evrope Preporuke o borbi protiv SLAPP.
Istovremeno se ukazuje na neke nedostatke direktive EU.
Martina Urso iz Fondacije Dafne Karuana Galicija rekla je da SLAPP tužbe predstavljaju značajnu pretnju slobodi izražavanja u Evropi i istakla da je imperativ članica da izrade nacionalne zakone kako bi efikasno zaštitili novinare i aktiviste.
Prema njenim rečima, Dafne Karuana Galicija, istraživačka novinarka koja je optuživala vladu Malte za korupciju i koja je ubijena 2017, gotovo da uopšte ne bi bila zaštićena važećim zakonima Malte.
Ema Bergmans iz organizacije Fri pres anlimitid (Free Preš Unlimited), takođe članice CASE, rekla je da SLAPP tužbe ne štete samo njihovim metama, već i demokratiji tako što ugrožavaju pravo na pouzdane informacije.
„Evropske vlade moraju odmah da reaguju i uspostave zaštitne mere kako bi odvratile moćne aktere od podnošenja SLAPP tužbi“, istakla je Bergmans.
U izveštaju se kreatori politike, civilno drutvo i medijske orgranizacije pozivaju da se zalažu za snažnu primenu mera protiv SLAPP širom Evrope jer će bez snažnije zaštite od onih koji žele da ućutkaju neslaganje učešće javnosti i dalje biti narušeno.
Novi izveštaj CASE koalicije o SLAPP-u u Evropi možete videti na ovom linku.
Izvor: Dnevni evropski servis