Reporteri bez granica: Sloboda medija u svim zemljama Zapadnog Balkana pogoršana – posebno u Srbiji i Albaniji

Izvor: FoNet/N1
Reporteri bez granica: Sloboda medija u svim zemljama Zapadnog Balkana pogoršana – posebno u Srbiji i Albaniji
Photo: pixabay.com

Reporteri bez granica (RSF) pozvali su danas Evropsku uniju (EU) i njene članice, povodom samita EU i Zapadnog Balkana u Briselu, da zatraže od zemalja kandidata da unaprede zakonodavstvo i podstaknu slobodan, nezavisan i pluralistički medijski pejzaž, s obzirom da je sloboda medija u svih šest zemalja pogoršana, posebno u Srbiji i Albaniji.

Samit EU-Zapadni Balkan 18. decembra biće prvi sastanak balkanskih zemalja i novih članova Evropske komisije na visokom nivou, što je važna prilika za stvaranje novog političkog trenutka i postavljanje ambicioznih ciljeva u vezi sa medijskim slobodama, naveo je šef odseka RSF za Evropu i Balkan Pavol Salaj u saopštenju.

Pominjući podatke Svetskog indeksa slobode medija RSF za 2024. godinu, prema kojima je sloboda medija pogoršana u svim zemljama Zapadnog Balkana, Salaj je izneo u saopštenju pet tačaka koje bi pomogle poboljšanju situacije.

Navodeći da Albanija i Srbija imaju najgore rezultate u regionu, te da je sloboda medija i dalje krhka i u drugim zemljama Zapadnog Balkana, Salaj je ukazao da su u većini tih zemalja novinari na meti interesnih grupa.

„Nedavni događaji ilustruju kako novinari u regionu i dalje strahuju za svoju bezbednost. U Srbiji, gde je RSF ranije pozivao javne vlasti da suzbiju rusku propagandu, novinari istraživačkog medija KRIK gotovo svakodnevno se suočavaju sa nemilosrdnim napadima”, naveo je Salaj.

I u Bosni i Hercegovini (BiH) i u Albaniji, prema njegovim rečima, najmanje dva istraživačka novinara bila su na meti pokušaja atentata zbog rada na temi organizovanog kriminala.

U Makedoniji je nedavno na nacionalnoj televiziji emitovan snimak susreta novinarke Miroslave Simonovske sa izvorom u pokušaju da se ona zastraši i diskredituje, dok je na Kosovu novinar Vehbi Katjazi pronašao uređaj za praćenje ispod svog automobila tokom rutinskog pregleda.

„Nedostatak bezbednog okruženja za novinare je glavna briga za RSF i lokalne organizacije koje ih predstavljaju. Ozbiljne pretnje koje smo primetili u poslednjih nekoliko nedelja trebalo bi da posluže kao poziv za buđenje vladama u regionu i da ih podstaknu da ubrzaju reforme neophodne za poboljšanje stanja slobode štampe”, naglasio je Salaj i dodao da EU, koja želi da očuva stabilnost na Zapadnom Balkanu, takođe treba da učini da bezbednost novinara bude kriterijum o kojem se ne može pregovarati radi pristupanja EU.

U skladu sa Izjavom i preporukama koje je izradila Etička novinarska mreža (EJN), RSF poziva sve relevantne aktere u regionu Zapadnog Balkana, uključujući vlade, da pojačaju svoje napore u podršci pluralističkom, nezavisnom i održivom medijskom okruženju.

Najvažnije je, kako navodi RSF, da pregovore o pristupanju EU treba posmatrati kao priliku da se istaknu prioriteti – da mediji u region moraju biti podstaknuti da održavaju transparentnost, etičke standarde i kredibilnu samoregulaciju, te da bi podrška međunarodnih tela, donatora i vlasti za javne i privatne medije trebalo da bude uslovljena sistemima procene i sertifikacije koji proveravaju kvalitet, transparentnost i standarde njihovog novinarstva .

Prema preporuci RSF, kompanije koje stoje iza društvenih medija i drugih digitalnih platformi trebalo bi da budu obavezane da daju važnost medijima koji se samoregulišu, odnosno da im daju preferencijalni tretman u algoritmima koji pokreću njihove pretraživače.

“Digitalne platforme i tehnološke kompanije treba da se u dobroj nameri angažuju sa medijima koji pokazuju usklađenost sa zahtevima široko priznatih samoregulatornih programa, kao što je Inicijativa za novinarstvo, kako bi izbegli zloupotrebe ili neopravdana ograničenja njihovog sadržaja”, navodi RSF.

RSF smatra i da nekoliko novinskih organizacija na zapadnom Balkanu prednjači u etičkom novinarstvu i dobrom uređivačkom menadžmentu kroz svoje JTI sertifikate, kao što su Centar za istraživačko novinarstvo (CIN) i Valterportal.ba u Bosni i Hercegovini, Faktograf.hr u Hrvatskoj i Istinomer u Srbiji.

Izvor: N1