Poznati beloruski novinar i javna ličnost Pavel Mažejka uhapšen je 30. avgusta 2022. kidnapovan je na ulici u blizini svoje kuće. Snage bezbednosti su ga veoma brutalno pritvorile: stavili su mu kesu na glavu i tukli. Ne zato što je opasan terorista koji predstavlja pretnju čak i sa rukama iza leđa u lisicama. Ali zato što je novinar, a nasilje snaga bezbednosti i mučenje u zatvoru danas su u Belorusiji postali uobičajeni.
Sada je Pavel iza rešetaka u istražnom zatvoru u zatvoru u Hrodnu. Blokirana mu je prepiska sa ljudima, pisma u zatvoru se predaju samo od rodbine, i to ne svih. Za šta je tačno optužen je nepoznato, slučaj se drži u tajnosti, advokat je pod ugovorom o tajnosti. Ali može se reći da je glavni razlog to što je pošten i profesionalan novinar. Aktivisti za ljudska prava priznali su Pavela kao političkog zatvorenika, njegovo hapšenje je politički motivisano.
Danas, u vreme pisanja ovog teksta, 34 predstavnika medija nalaze se u zatvoru u Belorusiji: najbolji medijski menadžeri, urednici i novinari nezavisnih medija u zemlji. Zbog toga što su svoj posao obavljali profesionalno, optuženi su za ekstremističke aktivnosti, terorizam, pa čak i za izdaju države. Na primer, medijski menadžer Andrej Aliaksandrau i istraživački novinar Dzianis Ivashin osuđeni su na 14 godina zatvora. Novinari Andrej Pačobut i Katarina Andreeva osuđeni su na 8 godina zatvora. Veliki nezavisni mediji u Belorusiji su prepoznati kao ekstremističke formacije, neki novinari su uvršteni na spiskove terorista zajedno sa međunarodnim teroristima.
Belorusi dobijaju prave zatvorske kazne za komentar, intervju sa nezavisnim medijima, čak i za lajk na društvenim mrežama ispod linka na članak. U Belorusiji je praktično nemoguće raditi kao novinar, mnogi beloruski novinari su bili primorani da napuste svoje domove. Oni novinari koji se nalaze u zatvorima su podvrgnuti torturi i pritiscima.
Pozivamo naše evropske kolege da pokažu solidarnost, izraze podršku beloruskim novinarima u zatvorima i još jednom podsetimo da novinarstvo nije zločin.
Mi, beloruski nezavisni novinari, tražimo od naših evropskih kolega da odštampaju i iseku lik Pavla, a zatim da je fotografišu na prepoznatljivim mestima u vašim gradovima. Što se više gradova uključi u akciju solidarnosti, to bolje.
Ko je Pavel Mazheika?
Pavel je rođen u Hrodni, ima 44 godine, otac je dvoje male dece. On je poznati novinar i priznati medijski profesionalac. Tokom 14 godina bio je autor i voditelj niza publicističkih i istorijskih emisija na nezavisnoj televiziji: na primer, „Dva za dva“, „Intermarium“, specijalnih projekata političkih debata i dr. Bio je novinar jednog od prvih nezavisnih listova Pahonia, urednik lista Dan, sarađivao sa novinskom agencijom BelaPAN TVP (Poljska), izlazio u poljskim i američkim publikacijama. Počasni član spisateljske zajednice beloruskog i britanskog PEN centra.
Pavel je jedan od prvih političkih zatvorenika u Belorusiji: 2002. godine osuđen je na dve godine „hemije” zbog „klevete” predsednika u članku u „Pahoniji”. Pavel je kaznu služio u Žlobinu u otvorenoj koloniji – radio je u pilani.
Pored novinarstva, Pavel se bavio izdavanjem naučnih knjiga o istoriji, bavio se promocijom kulture. Pavel je poznati kulturni menadžer, kreator kulturnog prostora „Centar urbanog života“ u Hrodni, koji je imao važnu ulogu u kulturnom i društvenom životu grada. Ovaj prostor je okupio kreativne, aktivne, preduzimljive ljude. Centar je bio domaćin stotinama kulturnih događaja, naučnih konferencija, desetina izložbi, predstavljanja knjiga, koncerata i edukativnih događaja.
„Centar urbanog života“ je 2020. godine obezbedio svoju platformu za rad volontera koji su pomagali lekarima iz Grodne u borbi protiv pandemije korona virusa. Ovde su transportovana zaštitna odela i druge stvari potrebne lekarima, ovde su se okupljali volonteri i sami sklapali hiljade zaštitnih paravana. Dok su beloruske vlasti negirale postojanje korona virusa i nudile Belorusima da se leče kupkom i votkom.
Pavel je podržao mnoge javne inicijative, sa uverenjem da stvarajući svoju, belorusku, i sami možemo da izgradimo zemlju o kojoj sanjamo. Mogao je već da napusti Belorusiju posle 2020. godine i talasa represije koji do sada nisu jenjavali u zemlji. Međutim, ostao je kod kuće.