Stavom da ne prepoznaje optežene Miroslava Kuraka i Ratka Romića kao ubice Slavka Ćuruvije, kao i tvrdnjom bivšeg šefa Službe državne bezbednosti Radeta Markovića da suđenje predstavlja pokušaj suđenja bivšem sistemu, počeo je drugostepeni postupak koji se pred Apelacionim sudom vodi zbog ubistva novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina Slavka Ćuruvije.
Za ubistvo Ćuruvije prvostepeno su osuđeni bivši načelnik RDB-a Radomir Mrković, nekadašnji načelnik Beogradskog centra RDB-a Milan Radonjić, kao i pripadnik službe Ratko Romić. U odsustvu je osuđen i Miroslav Kurak, koji je u bekstvu.
Branka Prpa, Ćuruvijina supruga, koja je jedina videla ubicu, navela je da je godinu i devet meseci nakon ubistva niko nije zvao da kaže šta je videla i da da iskaz, da se istraga nije vodila, niti je nekoga zanimala.
Ona je potvrdila raniji iskaz da su dve osobe bile na mestu ubistva a da je ona u padu, “u maglovenju”, videla osobu koja ne odgovara fizičkom opisu Miroslava Kuraka, koga tužilaštvo tereti kao neposrednog izvršioca, ali ni Ratka Romića.
Prema njenim rečima, najsličniji opisu je lice čiju je osmrtnicu videla 2000. godine i da smatra, sa 60 odsto sigurnosti, da je to lice ubilo Slavka Ćuruviju.
Prpa je rekla da je nju tada jedna osoba udarila u glavu i da je ona videla drugu osobu, ubicu, koji je prišao i pucao Ćuruviji u glavu.
“ To je bila osoba amorfne fizionomije, bez izrazitih crta lica. Bio je izrazito bled i imao crnu kapu. Bio je jako smiren i kao da se malo premišljao da li i mene da ubije. Ja sam tada imala 46 godina, sada imam 70. Sećanje može da bledi, ali mi je ta slika utisnuta u svest”, kazala je Prpa.
Ona je naglasila da je ubistvo Slavka Ćuruvije epilog višegodišnjeg progona Slavka Ćuruvije od strane tadašnje vlasti.
Njeno svedočenje je najznačajniji argument odbrane, a u nastavku pretresa koje će biti održano u sredu, biće saslušan i nekadašnji komandant JSO Milorad Ulemek.
Nekadašnji načelnik Resora državne bezbednosti (RDB) Radomir Marković rekao je da ostaje pri navodima svoje ranije odbrane i da tužilaštvo za ključne svedoke ima Milorada Ulemeka Legiju i braću Miloša i Aleksandra Simovića, koji su rekli da nemaju neposredna saznanja.
Marković je rekao i da je i sam Ulemek, koga je tužilaštvo proglasilo za ključnog svedoka, u dosadašnjim suđenjima izjavljivao da nema nikakva neposredna saznanja o ubistvu, nego samo „ulična ogovaranja“, a da su iskazi braće Simović kontradiktorni, i to je sud prihvatio.
Marković je ukazao da Ćurivija nije bio na merama Službe i praćen zbog pisanja kritičkih tekstova jer se “nijedna vlast ne ruši medijima”. Prema njegovim rečima, Ćuruvija je praćen jer je imao kontakte sa stranim službama i to u vreme ratnog stanja.
“Cilj optužnice je, kada ne može da se sudi Slobodanu Miloševiću, da se ubistvo pripiše prethodnoj vlasti. Da se presudom aboliraju ratovi milosrdnog anđela”, naveo je Marković dodajući da suđenje predstavlja pečat jednom vremenu, a da ne vidi da se insistira na istini.
Na pitanje postupajućeg tužioca o odnosu sa Ulemekom, Marković je odgovorio da sa njim nije imao nikakav lični sukob, nego samo primedbe na njegov rad, jer je u Jedinici za specijalne operacije primenjivao „disciplinovanje“ koje je naučio u Legiji stranaca, što mu nije dozvolio. Marković je istakao da je hteo da smeni Ulemeka, pošto je hteo tu jedinicu da pretvori u Specijalnu antiterorističku jedinicu ali da su došle petooktobarske promene.
Optuženi Milan Radonjić i Ratko Romić ostali su pri svom stavu da nisu krivi za ovo krivično delo.
Tužilac i advokati odbrane izneli su predloge i žalbe o kojima će se sutra razmatrati na sednici zatvorenoj za javnost.
Otvoreni deo suđenja se nastavlja u sredu svedočenjem Milorada Lukovića Legije i braće Simović, na čijem svedočenju, o umešanosti Službe u ubistvo, je bazirana optužnica.