Uloga Saveta za štampu, oslobađanje od odgovornosti medija koji ne prihvataju nadležnost ovog samoregulatornog tela i mogući upliv države u vlasništvo medija pitanja su o kojima su predstavnici medijskih udruženja, novinari i medijski profesionalci najviše diskutovali na Javnoj raspravi o Nacrtu zakona o javnom informisanju i medijima, koja je održana danas u Privrednoj komori Srbije.
Ministar informisanja i telekomunikacija Mihajlo Jovanović rekao je da je Nacrt zakona izrađen u skladu sa Medijskom strategijom, ali i Ustavom Republike Srbije.
„Mi smo podelili odluku sa novinarskim udruženjima i rekli im šta nije po Ustavu Republike Srbije. Vidim da je tema Saveta za štampu očigledno najinteresantnija za sve. Medijska strategija je rekla i da ko ne priznaje nadležnost Saveta za štampu ne sme da se prijavi na konkurse za projektno sufinansiranje. To je očigledno bilo u suprotnosti sa Ustavom jer bismo forsirali nekoga da prizna neko samoregulatorno telo“, rekao je Jovanović.
Sa odlukom da i oni koji ne priznaju nadležnost Saveta za štampu je, kako kaže, bila saglasna i generalna sekretarka ovog samoregulatornog tela Gordana Novaković.
Međutim, zakonski predlog kojim se propisuje da će prilikom odlučivanja o raspodeli javnog novca na konkurisma za projektno sufinansiranje medija biti uzeti u obzir samo prekršaji Kodeksa novinara Srbije onih medija koji prihvataju nadležnost Saveta za štampu generalna sekretarka ovog samoregulatornog Gordana Novaković ocenjuje kao katastrofalan, protivustavan i diskriminatoran.
U pitanju je, ističe ona, član iza kojeg ne stoji Radna grupa za izradu Nacrta zakona o javnom informisanju i medijima.
Ovom odredbom su, kako kaže Novaković, a kako je navelo i Udruženje novinara Srbije (UNS) u saopštenju, privilegovani mediji koji ne poštuju Kodeks.
Advokatkinja UNS-a Gordana Konstanstinović saopštila je da ovo Udruženje ne stoji iza članova 22 i 24, koji se odnose na sufinansiranje medijskih projekata, članova 39, 41, 52, 54, 156 i 157, koji se odnose na to ko može biti izdavač, a ko proizvođač medijskog sadržaja.
„Da li je uloga Saveta za štampu koja je predviđena sadašnjim Nacrtom zakonka korak unazad? Jeste. Da li će na taj način biti kažnjeni mediji koji prihvataju njegovu ulogu? Apsolutno. Da li je iko osporio nadležnost Saveta za štampu koji postoji dugi niz godina? Nije“, navela je Konstantinović.
Kada je u pitanju ustavnost Saveta za štampu, Konstantinović je napravila paralelu sa organizacijom OFPS koja je našla svoje mesto u Zakonu o autorskom i srodnim pravima, a Ustavni sud je potvrdio da nije sporno da bude prihvaćena Zakonom.
„Stav Ustavnog suda je bio da je to potpuno ustavno i da je u redu da postoji samo jedna organizacija preko koje će se ostvarivati kolektivna prava. Taj argument može i ovde da se primeni. Ocenu o ustavnosti daje Ustavni sud. Moram sa žaljenjem da konstatujem da je i sadašnja i pređašnja Radna grupa za izradu Nacrta Zakona, proveru položaja Saveta za štampu od strane nadležnih tela i ministarstava čekala skoro dva meseca. Kada je data saglasnost da odredbe o Savetu za štampu budu stavljene na glasanje, mi smo o tome glasali“, rekla je Konstantinović.
Zbog toga što Nacrt sadrži odredbe kojih nije bilo u verziji koju je izglasala Radna grupa, predstavnici Koalicije za slobodu medija, iako prisutni u sali, nisu želeli da sede na mestima predviđenim za članove Radne grupe koja je učestvovala u izradi Nacrta zakona.
Fondacija Slavko Ćuruvija je radila istraživanje tužbi po Zakonu o javnom informisanju i medijima, koje dokazuje da su ishodi u skladu sa odlukama Komisije za žalbe, rekla je predsednica ove Fondacije Ivana Stefanović.
„Kada uporedite iznose koje su mediji koji su u najvećoj meri kršili Kodeks plaćali za sudske odštete sa novcem koji su dobijali iz budžeta, videćete da smo novcem poreskih obveznika kroz projektno sufinansiranje plaćali odštete ljudima koji su objavljivali laži ili targetirali“, istakla je ona.
Iako je ministar informisanja i telekomunikacija Mihajlo Jovanović na početku izlaganja izrazio zadovoljstvo što je Savet za štampu ipak ušao u Nacrt zakona, pominjanju Saveta za štampu kao jedinog samoregulatornog tela na javnoj raspravi su se protivili predstavnici udruženja koja nisu bila deo Radne grupe i nisu učestvovali u izradi nacrta. Oni su istakli da nisu saglasni sa radom ovog samoregulatornog tela.
Predsednica COMNET-a Emilija Marić i predstavnici Društva novinara Vojvodine su tražili da u Zakon bude uvršten i Savet za medije, kao i druge organizacije.
„U redu bi bilo da u Članu 45 stoji ‘Savet za štampu’ ili drugo samoregulatorno telo“, rekla je Marić.
Da je čudno što se sada dovodi u pitanje Kodeks novinara Srbije, iako kada je donet niko nije imao primedbi istakao je prof. dr Rade Veljanovski.
„Kada je donet Kodeks, ne sećam se da je iko imao problem sa njim. Sad se dovodi u pitanje Kodeks koji je zasnovan na međunarodnim dokumentima i kodeksima. Ta priča da će ako neko, ako se uvede u Zakon Savet za štampu, da osnuje svoje samoregulatorno telo, u demokrarskim zemljama ne funkcioniše“, rekao je on.
Tačno je, kaže Veljanovski, da je Savet za štampu samoregulatorno telo, a da samoregulacija funkcioniše na principu dobrovoljnosti i da svi mediji ne moraju da prihvataju njegove ingerencije. Međutim, istina je, kako dodaje, i da ako se državni novac daje za sufinansiranje medijskih projekata, taj novac ne sme da dobije niko ko krši Kodeks.
Trenutno smo, kako je rekao Veljanovski, u jednoj od faza transformacije našeg medijskog sistema, a da bi promene išle u pozitivnom smeru, neophodno je da se država nema uticaja na medije.
„To podrazumeva i izlazak države iz vlasništva u medijima. Vlasništvo države u medijima je karakteristično za javne servise, ali postoji niz zakona i odluka kojima se nalaže da oni imaju nezavisnost u uređivačkoj koncepciji“, istakao je Veljanovski.
Ipak, generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Tamara Filipović rekla je da je član 39, u kome se navodi da bilo koje privredno društvo može biti osnivač medija, neusklađen sa Medijskom strategijom i vraća državno vlasništvo na velika vrata.
Tu, kako su naveli pojedini učesnici javne rasprave, postoji opasnost da javna preduzeća budu vlasnici medija.
Pomoćnica ministra informisanja i telekomunikacija Katarina Tomašević rekla je da Medijska strategija nije u potpunosti bila u skladu sa Ustavom Srbije.
„Medijska strategija nije rađena u potpunosti u skladu sa Ustavom republike Srbije. Ustav propisuje da je svako slobodan da bez odobrenja na način propisan Zakonom osniva preduzeća. Kada pogledate medijsku regulativu, nigde nije zabranjeno da država učestvuje na medijskom tržištu, ali je bitno da nema dominantnog uticaja“, rekla je ona.
Da je na celokupnoj javnoj raspravi bilo reči o Savetu za štampu i uplivu države u vlasništvo medija, a da su radna prava novinara potpuno zanemarena, rekla je predsednica Sindikata novinara Srbije (SINOS) Dragana Čabarkapa. Ona je istakla da su plate novinara nerealno niske i da se o tome ne govori dovoljno.
„Mi smo predložili da se zna ko je novinar, da postoje regionalni i lokalni javni servisi i da se u Zakon uvede poseban odeljak o radnim pravima. Spremili smo manifest za poboljšanje položaja novinara koji ćemo poslati svim udruženjima“, rekla je Čabarkapa.
Ministar Jovanović je istakao da je Nacrtom zakona o javnom informisanju i medijima, između ostalog, potpunije je definisan javni interes u oblasti javnog informisanja i bliže je uređen rad izdavača medija čiji su osnivači saveti nacionalnih manjina, kao i detaljno uređen postupak projektnog sufinansiranja, ali da će razmotriti svaki predlog za koji se oceni da može da unapredi položaj novinara.