Srbija je jedina zemlja bivše Jugoslavije koja se u Ujedinjenim nacijama (UN) 17. aprila nije pridružila osudi represije Rusije nad tamošnjim medijima i hapšenju novinara lista „Volstrit džurnala“ (Wall Street Journal).
Izjavi koju je inicirala američka predstavnica u UN pridružili su se predstavnici 46 država članica te međunarodne organizacije, među kojima su i Crna Gora, Severna Makedonija, Hrvatska, Slovenija, te Bosna i Hercegovina.
U Nezavisnom udruženju novinara Srbije i Nezavisnom društvu novinara Vojvodine kažu da nisu iznenađeni ovakvim stavom Srbije, ukazujući na pretnje i pritiske kojima su izloženi mediji koji kritikuju vlast i vladajuću Srpsku naprednu stranku (SNS).
„To je slika onoga što možemo očekivati u budućnosti kada su u pitanju napadi na novinare u Srbiji“, kaže programski direktor NDNV-a Dinko Gruhonjić.
Iz Vlade Srbije i Ministarstva spoljnih poslova nisu bili dostupni za hitan komentar.
Šta piše u izjavi?
U izjavi, upućenoj u susret predstojećem Međunarodnom danu slobode medija 3. maja, se izražava zabrinutost zbog toga što je režim u Rusiji uhapsio novinara američkog lista „Volstrit džurnal“ Evana Gerškoviča.
„Protestujemo zbog napora Rusije da ograniči i zastraši medije. Pozivamo vlasti Ruske Federacije da oslobode one koje drže na političkim osnovama i da prekinu drakonski udar na slobodu izražavanja, uključujući i predstavnike medija“, navodi se, između ostalog, u zajedničkoj izjavi.
Izjavu je inicirala predstavnica Sjedinjenih Država u Ujedinjenim nacijama Linda Tomas Grinfild (Thomas-Greenfield). Ona je u saopštenju navela da potpisnici izjave traže od Kremlja da „okonča represiju nad slobodom medija“.
Dodala je da je Rusija „nezakonito uhapsila“ ne samo Evana Gerškoviča, već i druge, poput bivšeg američkog marinca Pola Vilana (Paul Whelan).
Zbog čega je Gerškovič uhapšen?
Evan Gerškovič je uhapšen u martu u uralskom gradu Jekaterinburgu, pod optužbom da je prikupljao državne tajne o ruskom vojno-industrijskom kompleksu.
Ruska Služba sigurnosti FSB tvrdi da je „uhvaćen na mestu događaja“, ali nije objavljen nijedan dokaz koji bi podržao tu tvrdnju.
Sud u Moskvi mu je 30. marta odredio dvomesečni pritvor.
Do sada je u postsovjetskoj Rusiji bilo slučajeva da nisu obnovljene akreditacije pojedinim zapadnim novinarima, a nekolicina njih je proterana iz te zemlje.
Međutim, ovo je prvi put da je novinar jedne zapadne zemlje suočen sa krivičnim gonjenjem režima ruskog predsednika Vladimira Putina.
Šta kažu novinarska udruženja u Srbiji?
Sem iz Vlade Srbije i Ministarstva spoljnih poslova, izostao je i odgovor iz Ministarstva informisanja Srbije na pitanje da prokomentarišu uzdržanost Srbije u UN po ovom pitanju.
Tamara Filipović Stevanović, generalna sekretarka Nezvisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da nije iznenađena odlukom Srbije da se uzdrži od kritike ruskog režima.
„Nisam iznenađena zato što mislim da se oni u pojedinim situacijama čak i ugledaju na represivni sistem u Rusiji i njihov odnos prema civilnom društvu i slobodnim i nezavisnim novinarima“, kaže Tamara Filipović Stevanović.
Prema njenim rečima, ovo je logičan nastavak politike zvaničnog Beograda prema Kremlju.
„Čini mi se da Vlada Srbije sve vreme pokušava da se drži podalje od bilo kakve osude nečega što čini režim u Rusiji.
Srbija je u Ujedinjenim nacijama osudila rusku invaziju na Ukrajinu, ali ne želi da se pridruži zapadnim sankcijama protiv Ruske Federacije. Time je, uz Tursku, jedina zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji koja nije uskladila svoju spoljnu politiku sa zajednicom država čijem članstvu teži.
Tamara Filipović Stevanović kaže da baza podataka NUNS-a o napadima na novinare pokazuje da se trećina pritisaka na novinare može pripisati nosiocima najviših državnih funkcija u Srbiji. U tom kontekstu ona razume i uzdržanost Srbije prema načinu na koji se ruski režim ophodi prema novinarima.
„Time se šalje poruka da nezavisno i profesionalno novinarstvo nije dobrodošlo i da vlast u Srbiji ne podržava taj vid slobodne reči, slobodne misli i slobodnog novinarstva“, kaže Tamara Filipović Stevanović.
Dinko Gruhonjić, programski direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) ocenjuje za RSE da je ovo „iskren odgovor“ vlasti u Srbiji, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem.
„Bilo bi licemerno da Vučićeva vlast, koja ulazi u sve jaču represiju nad profesionalnim novinarima koji još drže do etičkog kodeksa, stane u zaštitu novinara“, smatra Gruhonjić.
Sam Gruhonjić je godinama izložen pretnjama posredstvom društvenih mreža, ali i u „offline“ prostoru, pošto su nepoznate osobe pre nekoliko godina ispisale grafite preteće sadržine na zgradi u kojoj živi.
Gruhonjić odbijanje predstavnika Srbije da osudi odnos Ruske Federacije prema medijima, vidi kao jasnu poruku i ovdašnjim novinarima.
„To je slika onoga što možemo očekivati u budućnosti kada su u pitanju napadi na novinare u Srbiji. Možemo očekivati blažu reprizu onoga što Putin radi našim kolegama u Rusiji“, smatra Gruhonjić.
‘Noćna mora’ za nezavisne ruske medije
A kroz šta prolaze mediji koji nisu pod kontrolom režima ruskog predsednika Vladimira Putina slikovito govori podatak da je od 2000. do danas ubijeno šest novinara i saradnika nezavisnog lista „Novaja gazeta“.
Urednik tog lista Dmitrij Muratov rekao je u decembru 2021. da je ta godina bila „prava noćna mora“ za nezavisne medije u Rusiji.
„Ljudima se otimaju njihovi mediji“, rekao je Muratov u intervjuu za Current Time, komentarišući to što su ruske vlasti označile na desetine organizacija i medijskih kuća kao „strane agente“ podvrgavajući ih restrikcijama i mogućim krivičnim gonjenjem.
A kako je u Srbiji?
Srbija se našla među evropskim zemljama u kojima je tokom 2021. i početkom 2022. zabeležen najveći broj slučajeva maltretiranja i zastrašivanja novinara, navodi se u izveštaju Saveta Evrope iz aprila 2022. godine.
U tekstu Izveštaja se navodi da su u Srbiji „strateške tužbe protiv učešća javnosti“ (kraće: SLAPP) uobičajena taktika pritiska na nezavisne medije. Ove tužbe podnose uglavnom moćne kompanije ili pojedinci sa ciljem da otežaju rad i oduzmu vreme medijskim kućama.
Prema podacima iz baze Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), u prva tri meseca 2023. godine to udruženje je registrovalo 31 napad na novinare. Najviše je onih koji se vode kao pritisci (20), zatim slede verbalne pretnje (osam). Zabeležena su i tri fizička napada.
U prethodnoj godini NUNS je zabeležio ukupno 134 napada na novinare, a od toga je bilo devet fizičkih napada i četiri napada na imovinu.
Samo u prvom kvartalu ove godine pretnje su posredstvom društvenih mreža dobijali novinari Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK), lokalnog Radija 021 iz Novog Sada, kao i autori internet podkasta „Dobar, loš, zao“ Marko Vidojković i Nenad Kulačin.
U najnovijem monitoringu medijske scene u Srbiji Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), objavljenom 10. marta, navedeno je da pritisci na medije stižu i od samog državnog vrha.
Jedan od najbrutalnijih napada dogodio se krajem 2018. godine, kada je zapaljena kuća Milana Jovanovića, novinara lokalnog portala „Žig.info“.
Za ovaj zločin prvostepeno je u matu 2023. na pet godina osuđen bivši predsednik Opštine Grocka Dragoljub Simonović kao podstrekivač, dok su kao izvršioci osuđene tri osobe na kazne zatvora u rasponu od tri i po do četiri godine zatvora.
Ova presuda još uvek nije pravosnažna.
Na kritike medija koji nisu pod kontrolom vlasti, premijerka Srbije Ana Brnabić optužila je nekoliko privatnih medijskih kuća da su „mediji u vlasništvu tajkuna“, negirajući da je to targetiranje medija.
U Srbiji je u poslednjih četvrt veka ubijeno troje novinara, a krivci nisu procesuirani.
Za ubistvo Slavka Ćuruvije, vlasnika lista „Dnevni telegraf“ i nedeljnika „Evropljanin“, još uvek se čeka izricanje pravosnažne presude Apelacionog suda.
Ćuruvija je ubijen aprila 1999. godine, a Specijalni sud u Beogradu je u ponovljenom postupku 2021. godine proglasio krivim četvoricu nekadašnjih pripadnika Državne bezbednosti, dok je neposredni izvršilac nepoznat.
Sa druge strane, nikada nisu pokrenuti sudski postupci za ubistvo novinara „Večernjih novosti“ Milana Pantića koje se dogodilo 2001. godine i još uvek nerazjašnjenu smrt novinarke magazina „Duga“ Dade Vujasinović 1994. godine.