Dejan Nikolić Kantar je produkt zemlje u kojoj živimo. On je istovremeno i dijagnoza stanja u Srbiji, odnosno bolesti koja nije neizlečiva ali je veoma zapuštena i realno predstavlja smrtnu opanost za pacijenta to jest za Srbiju.
Višestruko osuđivan za krivična dela, uspevao je da se izvuče od ozbiljnijih kazni i sankcija.
Za organizovanje ilegalnog kockanja, dobio je četiri meseca zatvora, ali u sopstvenoj kući i to bez ograničenja kretanja. Drugim rečima, bio je slobodniji od osoba koje su istovremeno bile pod policijskom zaštitom zbog njegovih pretnji i nasilja.
Osuđen je zbog ilegalnog bavljenja igrama na sreću, a istovremeno je dobio licencu za zvanično organizovanje igara na sreću, iako je kao kažnjavano lice mora da bude isključeno iz ovog biznisa.
Ovih dana, njegovi advokati koji okupiraju nacionalne televizije, ne pominju da se bavi kockanjem, već govore o uglednom poslovnom čoveku koji ima oko 80 „radnji“, preko 300 zaposlenih i koji putem poreza uplaćuje u budžet 3 miliona.
Zašto se krije njegov osnovni biznis i zašto se krije da je osuđen zbog nelegalnog bavljenja kockanjem?
Uprava za igre na sreću Ministarstva finansija mu je suspendovala licencu, koji je Upravni sud naknadno vratio. Sud je tako postao saučesnik u enormnom bogaćenju čoveka koje je umnoženo ilegalnim kockanjem. Istovremeno, on još uvek nije izdržao kaznu zatvora za to delo, jer je, gle čuda, počinio novo krivično delo: nasilničko ponašanje prema vlasnici, novinarima i samom OK radiju u Vranju. Dobio je 14 meseci zatvora po osnovu prvostepene presude.
Juče je veće Višeg suda odlučivalo po žalbi Nikolićeve odbrane. A novi advokat odbrane, koji je prvo nastupio u Pinkovom prestižnom programu kod Jovane Jeremić, doneo je dokument za koji nije mogao da objasni odakle mu… Za tako pribavljena dokumenta kojima se prikriva poreklo, obično se kaže da su „ispala iz kamiona“. U tok dokumentu, Policijska uprava Vranje, navodno, potvrđuje da je Nikolić samo jednom krivično kažnjavan ali ne i četiri ili šest puta, kako se kaže u optužnom predlogu i presudi, od kojih kojih dva puta za nasilničko ponašanje, što je dodatna otežavajuća okolnost.
Tužilaštvo je odmah pariralo dokumentom sa jedino relevantnog mesta – iz baze Pravosudnog informacionog sistema koji beleži sve kazne, i to sa jučerašnjim datumom. Advokat iz Niša i sa Pinka nije mogao da objasni zašto ovaj dokument nije korišćen pred osnovnim sudom… Kaže da ga je dobio pre pet dana. Verujem da će ovo biti jednostavno za veće koje odlučuje po žalbi, ali više nego dovoljno govori o prirodi optuženog Dejana Nikolića, ambijentu i sistemu koji gradi oko sebe, kao i o rezultatima svog kriminogenog ponašanja. Postoji velika verovatnoća da je neko iz Policijske uprave izdao potvrdu da imaju u evidenciji samo jednu presudu… ali da ne spekulišem dalje. I ovo je dovoljno.
Pored napada na jednu medijsku kuću, vlasnicu i zaposlene, Nikolić je napao i načelnika Policijske uprave Vranje, Igora Živkovića, upućujući mu pretnje. Posle toga je pobegao u Makedoniju, gde je uhapšen, smešten u ekstradicioni pritvor i vraćen u Vranje, gde je pušten na slobodu i gde još uvek traje sudski proces za ovaj napad.
Na današnje ročište, na kojem je trebalo da se završi pretres i izrekne presuda, Nikolić je doveden iz Centralnog zatvora u Beogradu. Novi advokat, onaj sa Pinka i sa jučerašnje sednice veća Višeg suda, tražio je odlaganje, da se upozna sa predmetom, što je sudija odbio, zatim je traženo izuzeće sudije, što je takođe odbijeno, a onda se dogodilo nešto što smo već videli tokom suđenja za napad na OK radio, Nikolić počinje da zapomaže da mu je loše, da se zove hitna pomoć, ali istovremeno traži i da se vidi sa porodicom… Tako je završen današnji pokušaj da se presudi nasilniku za napad na prvog policajca Vranja.
Dakle, posle krivičnog dela koje bi trebalo da ga isključi iz bavljenja igrama na sreću, uleteo je u pretnje novinarima i policiji…
Dejan Nikolić Kantar frontalno napada sve ključne činioce koji regulišu našu svakodnevicu ali se tu ne zaustavlja. Jasno je da se time ovaj nasilinik ne zadovoljava.
Za mesec dana, uslediće još jedan pokušaj suđenja za pretnje i nasilničko ponašanje prema bivšoj devojci. (Pogađate, taj veliki hrišćanin, kako se predstavlja u sudnici, koji se poziva na Boga, često gleda prema nebu, ima porodicu… a i osobu koja tvrdi da je bila sa njim u vezi i od njega doživela pretnje i nasilje…). Očekuje se nastavak opstrukcija u svim daljim sudskim pokušajima da se zlu stane na kraj. To bi morali da se desi.
Na suđenja za napad na OK radio dolaze predstavnici svih novinarskih udruženja i Stalne radne grupe za bezbednost novinara. To na suđenje dovodi i lokalne novinare. Danas na suđenje za napad na načelnika Policijske uprave nije došao nijedan novinar ali istovremeno, nije došao nijedan predstavnik bilo kog policijskog sindikata. Niko nije došao da podrži predstavnika jedne od najvažnijih institucija kojeg je napao osuđivani za razna krivična dela.
Gde je solidarnost unutar policijske zajednice, gde je profesionalno izveštavanje o jednom u nizu napada, o jednom u seriji nasilničkih akata Dejana Nikolića, gde je građanska solidarnost?
Da, ovo je posao za sud, za tužioca, za institucije, ali svi znamo i vidimo po položaju u društvu nasilnika kao što je Dejan Nikolić u kakvom su položaju ljudi koji rade u tim institucijama. Isto kao što je napadnut načelnik PU, može svako da postane buduća meta. I u tom strahu žive svi u Vranju. A tim strahom se Kantar hrani.
Najbolji opis stanja u kojem se nalazi „zarobljeni grad“ Vranje, od strane Dejana Nikolića Kantara – je činjenica da je dotični izgradio nelegalni objekat kojim je zazidao deo prostorija OK radija. Institucije lokalne samouprave, na prijavu OK radija, zabranjuju radove, ali ne izlaze da to fizički i urade. Kada je objekat završen, donose rešenje da investitor – Nikolićeva firma, sruši nelegalni objekat. Pošto to investitor ne čini već i dalje adaptira i useljava taj prostor, donosi se odluka o rušenju, ali se firma koju je opština platila za te poslove naprasno povlači i od tog juna 2022. godine, opština ponavlja oglase za firmu koja bi rušila nelegalne objekte u Vranju, uključujući i ovaj, i niko se ne prijavljuje. Dakle, zbog nelegalnog objekta koji je izgradila firma Dejana Nikolića Kantara, celo Vranje i svi nelegalni objekti za koje postoji rešenje o rušenju, ne treba da brinu. Genijalno.
Ovakvim stavom grad Vranje svesno daje doprinos nelegalnom stanju i u ovoj oblasti, izazvanim nasilničkim ponašanjem Dejana Nikolića Kantara.
Isti je u neverovatnoj ofanzivi u građevinskoj oblasti. Izgradio je neki ogroman objekat nad cevovodom vodovoda kojima se Vranje snabdeva pitkom vodom. I pored upozorenja da bi to moglo da ugrozi grad, ništa nije učinjeno da se to spreči ili da se sprovedu mere koje će zaštititi stanovništvo.
Na pitanje šta dalje u vezi rušenja, Gradonačelnik jednostavno odgovara da će ponovo objaviti tender. Znamo koji će rezultat biti. A šta bi trebalo da se dogodi sa upravom grada koji ne može da obavlja elementarne poslove za koje su izabrani i plaćeni?
Ili će pronaći način da budu efikasni u tom poslu, ili treba da uslede ostavke nadležnih, ili smenjivanje istih.
Ministarstvo državnu upravu i lokalnu samoupravu bi moralo da pomogne lokalnoj upravi. Do sada nije bilo efikasnog odgovora na ovakvu situaciju kakva je trenutno u Vranju.
O svemu sam redovno izveštavao kabinet predsednice Vlade Srbije, davao moguća rešenja za preduzeće koje bi moglo da sruši nelegalni objekat, ali nije bilo pozitivnog odgovora.
Obaveštavam redovno nadležne organe da slučaj Dejana Nikolića Kantara moraju gledati „holistički“ – sveukupno, a ne samo po pojedinim krivičnim delima. Na žalost, nema pozitivnog pomaka, ne vidim čak ni akciju.
Vidim kako ljudi koji imaju časnu ulogu u ovom slučaju/slučajevima, više osećaju da su prepušteni sami sebi, rekao bih i izdani, od strane institucija kojima pripadaju. Vidim obeshrabrene u ličnim naporima da časno obavljaju svoj posao. Vidim i ono što oni verovatno vide: neposrednu budućnost u Kantarovom Vranju…
Poznavaoci prilika u Vranju govore o snažnoj povezanosti Dejana Nikolića Kantara sa Srpskom desnicom Miše Vacića, koji se uglavnom pojavljuje sa predstavnicima fašističkog pokreta širom Evrope.
Jedino u Vranju ovaj pokret je, zahvaljujući prvenstveno nekim moćnicima sa lokala, verovatno i Kantara, osvojio veliki deo lokalnog parlamenta, ali dobila je Stranka vojvođanskih Mađara, jer glasačima koji su kupljeni, nije objašnjeno da Srpska desnica na republičkoj listi nije pod istim brojem…
Kako je moguće da sve ovo prolazi?
Da li je ovakvo Vranje – budućnost Srbije?
Vranju je potrebna pomoć cele Srbije, a Srbiji je potrebna pomoć da se suoči i suprostavi trendovima koje možemo videti iz ovog primera.
Novinarstvu je potrebna solidarnost, ali je naša solidarnost potrebna i časnim i profesionalnim ljudima u policiji, tužilaštvima, u sudovima, u politici… Koliko god bilo teško da zamislimo postojanje takvih u sistemu, mi koji smo odlazili u proteklih šest meseci u Vranje, videli smo ih… I zabrinuti smo za to koliko će moći da izdrže, bez sistemske podrške institucija i vlasti u Srbiji.