Prema Ustavu Republike Srbije i Zakonu o uređenju sudova raspravljanje pred sudom je javno, ali postoje slučajevi kada javnost može da se isključi u delu ili tokom čitavog postupka koji se vodi. Novinarska akreditacija nije potrebna ukoliko novinar samo izveštava sa suđenja, ali je dozvola neophodna za snimanje i fotografisanje, a „sudija je gospodar sudnice“ i određuje kako će se javnost ponašati unutar nje.
Kada je novinar Nezavisnog udruženja novinara Srbije nedavno otišao u Prvi osnovni sud u Beogradu da isprati suđenje koje je otvoreno za javnost, bio je iznenađen neobičnom odlukom sutkinje. Naime, ona mu je dozvolila da prisustvuje raspravi, ali ne i da izveštava, jer se nije ranije akreditovao. Budući da se naš novinar prvi put našao u takvoj situaciji, odlučili smo da proverimo šta piše u regulativi, a pitali smo i tri suda u Beogradu kakva je njihova praksa.
Na sajtu Apelacionog suda u Beogradu piše da su suđenja javna, „te akreditacija nije potrebna ukoliko se samo prisustvuje javnim sednicama, glavnim pretresima ili raspravama“. Isto piše u informatoru o radu Prvog osnovnog suda u Beogradu, kao i na sajtu Višeg suda u Beogradu.
Kako iz navedene formulacije nije sasvim jasno da li novinar sme da izveštava bez prethodnog akreditovanja, proverili smo kakva je praksa u vezi sa tim.
„Saglasno članu 59 Sudskog poslovnika, akreditovanje je neophodno samo kada se traži fotografisanje, audio i video snimanje u zgradi suda, dok za samo izveštavanje takva akreditacija nije potrebna ukoliko je suđenje javno. Pri tome napominjem da sudskim postupkom upravlja veće koje ima na raspolaganju mogućnost da na zapisniku konstatuje sva prisutna lica ukoliko smatra da je to neophodno radi pravilnog upravljanja postupkom“, glasio je odgovor koordinatorke za medije Apelacionog suda u Beogradu Mirjane Piljić.
Da akreditacija nije potrebna ukoliko novinar samo izveštava sa suđenja, potvrdila je i koordinatorka za medije u Višem sudu u Beogradu Milica Veličković.
„Svaki građanin može da prati suđenje koje je javno. Sudija neće da diskriminiše nekog zato što je novinar. Jedini deo gde se uprava meša je unošenje opreme u zgradu“, kaže Milica Veličković za NUNS.
Ipak, unutar sudnice odluka je, kako kaže, na samom sudiji.
„Sudija je gospodar sudnice. On govori kako će se javnost ponašati tokom suđenja. Kod nas, u Višem sudu, mogu da garantujem da svi smeju da hvataju beleške, s tim što na ulazu u sudnicu uzimamo telefone; i svedocima i porodici okrivljenog, jer nije dozvoljeno da se snima“, dodala je Veličković.
Ona je napomenula da u Specijalnom sudu postoji medija centar odakle novinari mogu da šalju izveštaje direktno u svoje redakcije.
Portparolka Prvog osnovnog suda sutkinja Bojana Jokić u odgovoru za NUNS, takođe je navela da suđenjima u ovom sudu mogu da prisustvuju svi punoletni građani ukoliko javnost nije isključena.
“U tom smislu novinar može da prisustvuje suđenju i da sačini izveštaj o toku suđenja i isti objavi u medijima”, stoji u odgvoru sutkinje Bojane Jokić.
Za audio i video snimanje i fotografisanje je potrebna dozvola
„Fotografisanje, audio i video snimanje na ročištima u cilju javnog prikazivanja snimka obavlja se po odobrenju predsednika, uz prethodno pribavljenu saglasnost predsednika veća, sudije i pisanog pristanka stranaka i učesnika snimljene radnje“, piše u Sudskom poslovniku.
Sutkinja Bojana Jokić pojasnila je kako to funkcioniše u praksi.
“Prilikom davanja odobrenja za fotografisanje i snimanje vodi se računa o interesovanju javnosti, interesu postupka, privatnosti i bezbednosti učesnika u postupku. Nakon pribavljenog odobrenja, fotografisanje i snimanje obavlja se pod nadzorom sudije, na način koji obezbedjuje nesmetan tok sudjenja i red u sudnici. U svim drugim slučajevima, strankama i drugim učesnicima u postupku nije dozvoljeno fotografisanje, audio i video snimanje”, navela je ona.
Na sajtu svakog suda može se pronaći obrazac koji treba popuniti za dobijanje akreditacije, kao i informacija kome ga treba dostaviti, uz napomenu da zainteresovani to učine najkasnije dan pre održavanja ročišta.
Kada se javnost isključuje?
Zakon o parničnom postupku kaže da je glavna rasprava javna, ali javnost može da se isključi „radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom društvu, kao i radi zaštite interesa maloletnika ili privatnosti učesnika u postupku. Sud može da isključi javnost i ako merama za održavanje reda propisanim u zakonu ne može da se obezbedi nesmetano održavanje rasprave“.
U Zakonu o krivičnom postupku piše da se pripremno ročište održava pred predsednikom veća, bez prisustva javnosti, ali da je glavni pretres javan.
Kao i u parničnom postupku, javnost se može isključiti za ceo glavni pretres ili za jedan njegov deo, ako je to potrebno radi zaštite: interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala, interesa maloletnika i privatnosti učesnika u postupku.
Odluka o isključenju javnosti mora biti obrazložena i javno objavljena, piše u pomenutim zakonima.
Što se tiče konkretne situacije u kojoj se našao novinar NUNS-a, naknadno smo dobili odgovor iz Prvog osnovnog suda. Portparolka i sutkinja Bojana Jokić odgovorila je da postupajuća sutkinja u slučaju koji je naš kolega pratio nije zabranila izveštavanje, već je konstatovala da se on „izjasnio da prisustvuje u svojstvu javnosti i da u sredstvima javnog informisanja neće objaviti tekst u vezi sa ročištem za glavnu raspravu koje je održano u naznačenom predmetu“.
- U tekstu je izmenjena rečenica: „Što se tiče konkretne situacije u kojoj se našao novinar NUNS-a, nismo dobili pojašnjenje do objavljivanja ovog teksta“, tako što je dodato: „…naknadno smo dobili odgovor iz Prvog osnovnog suda. Portparolka i sutkinja Bojana Jokić odgovorila je da postupajuća sutkinja u slučaju koji je naš kolega pratio nije zabranila izveštavanje, već je konstatovala da se on „izjasnio da prisustvuje u svojstvu javnosti i da u sredstvima javnog informisanja neće objaviti tekst u vezi sa ročištem za glavnu raspravu koje je održano u naznačenom predmetu“.
Ovaj tekst je deo regionalnog projekta „Jačanje medijskih sloboda u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Srbiji“, koji finansira Kraljevina Holandija, a sprovode holandski Helsinški komitet i Free Press Unlimited u partnerstvu sa Nezavisnim udruženjem novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci autora izneti u ovom tekstu ne odražavaju nužno stavove Kraljevine Holandije, niti stavove organizacija koje sprovode projekat ili stavove njihovog lokalnog partnera.