Delegacija EU i misija Organizacije za evropsku bezbednosti i saradnju (OEBS) najavile su danas u Beogradu da će nastaviti podršku medijskim reformama i stvaranju sigurnog okruženja za novinare u Srbiji.
Šef delegacije EU u Srbiji Emanuele Žofre je na skupu povodom Svetskog dana slobode medija kazao da EU ostaje opredeljena da podržava medijske reforme i slobodan i bezbedan rad novinara.
Žofre je podsetio na pretnje i napade na novinare i medije u Srbiji, ukjlučujući i na list Danas, novinara Foneta i Televiziju N1, te ukazao da je u bazi Nezavisnog udruženja novinare Srbije od počeka godine registrovano 37 napada.
On je ocenio da slučajevi procesuiranja napadača ukazuju da „koordinirani napori svih aktera“, u koje je ubrojao medijska udruženja, policiju, tužilaštvo i sudske oprgane, mogu da dovedu do ostvarivanja pravde i vladavine prava.
Žofre je odao priznanje za rad stalnoj Radnoj grupi za bezbednost novinara i istakao da je ponosan što EU finasira izgradnju sistema za prevenciju i hitno regovanje u slučaju pretnji i napada na novinare u Srbiji.
Šef misije OEBS u Srbiji Jan Bratu na skupu u prostorijama Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) kazao da će OEBS nastaviti saradnju s partnerima kako bi omogućili medijske reforme i nesmetan rad novinara.
Bratu je kazao da svaki slulčaj napada na novinare mora biti brzo i efikasno istražen, te naglasio i neophodnost da takve napada zvaničnici odmah javno osude.
„Ne sme postojati prostor za nekažnjivost (za napade na novinare i medijske kuće)“, rekao je on.
Bratu i Žofre su ukazali na nerešene slučajeve ubistva novinara, poput Slavka Ćuruvije, pre 24 godine, i izrazili očekivanje da će presuda biti konačno doneta.
Šef misije OEBS-a je podsetio da „optužnica nije ni na vidiku“ u slučajevima ubistva novinara Milana Pantića u Jagodini 2001. i novinarke Dade Vujasinović u Beogradu 1994.
Predsednik ANEM-a Veran Matić je naglasio značaj „političke volje“, odnosno, kako je kazao „političke nevolje“ za poboljšanje mediijske slike i bezbednost novinara u Srbiji.
On je ukazao da je Srbija na listi medijskih sloboda organizacija Reporteri bez granica (RSF) za 2023. pala za 12 mesta i ocenio da to u godišnjem izveštaju RSF za narednu godinu može biti promenjeno.
„Moguće je, lako, da imamo ozbiljan napredak ali je potreban politička volja da se krene u tom pravcu“, ocenio je Matić.
On je kazao da se „nažalost iz godine u godinu“, prilkom obeležavanja Svetskog dana slobde medije, i u Srbiji, dobija utisak kao da „negativna spirala utisaka“ ne prestaje.
Matić je ocenio da to „nije neočekivano“ s obzirom na to kako izgleda sloboda medija u Srbiji.
„Možemo se samo zapitati koliiko bi lošije bilo da nema delegacije EU koja široko i snažno pomaže medije i novinare i misije OEBS-a koja na stručan način podržava, ne samo medije i novinare nego i državu da bude mnogo bolja i obzirnija prema slobodama medijima“, kazao je on.
Prema njegovim rečima, podrška se odnosi i na donošenje medijskih zakona koji bi trebalo da budu prema svetskim standardima.
Srbija je zabeležila najveći pad u regionu EU i Balkana, za 12 poena, na listi medijskih sloboda koju je objavila organizacija RSF u godišnjem izveštaju za 2023.
U Srbiji, koja se nalazi na 91. mestu od ukupno 180 rangiranih zemalja, „provladini mediji šire rusku propagandu“, navodi se u izveštaju koji ističe da je sloboda štampe u Evropi u senci rata u Ukrajini.
U regionu su ispred Srbije Hrvatska (42), Severna Makedonija (38), Kosovo (56), Crna Gora (39), BiH (64).