Evropska komisija planira da početkom sledeće godine predstavi nove zakone koji ciljaju na strane aktere i uticaj u evropskom medijskom prostoru, a u sklopu pokušaja da se poveća transparentnost, nagovestili su zvaničnici.
To će biti još jedan dodatak Akcionom planu za evropsku demokratiju koji je Evropska komisija usvojila 2020. i kojim se traži uspostavljanje okvira za zaštitu slobode medija i pluralizma.
Danijel Braun, zamenik šefa kabineta potpredsednice Evropske komisije Vere Jurove, na nedavnom skupu u organizaciji portala EURACTIV nagovestio je da će nova pravila pratiti izmene Akcionog plana za evropsku demokratiju do leta 2023.
On je opisao Akcioni plan kao „reakciju na demokratsko nazadovanje i trendove koje je pojačao kovid“, poput dezinformacija i stranog mešanja.
„U veoma smo opasnoj situaciji. Ljudi manje veruju da demokratija radi za njih. Rusija je toga svesna“, rekao je Braun.
Cilj novih pravila biće povećanje transparentnosti stranih organizacija koje rade u medijskom prostoru EU.
Kornelija Katerer iz kompanije Majkrosoft opisala je Zakon o slobodi medija (EU) kao „dragulj u kruni“ demokratskog akcionog plana „zato što se odnosi na ključnu potrebu za zaštitiom medijskog pluralizma“.
U Evropi i šire, sve je više napada na demokratske institucije i osnovna prava a tokom pandemije i sada napada Rusije na Ukrajinu primetno je širenje dezinformacija na društvenim mrežama i u drugim vrstama medija.
Komisija je u oktobru predstavila evropski Zakon o slobodi medija, novi set pravila za zaštitu medijskog pluralizma i nezavisnosti u EU, pri čemu je u obzir uzela i digitalnu transformaciju medijskog prostora.
Takođe je Komsija predložila uspostavljanje nove, nezavisne Evropske uprave za medijske usluge.
„Nećemo regulisati sadržaj nego obezbediti da akteri u informacionom prostoru mogu da ublaže rizike“, rekao je Braun. „To nije pitanje slobode govora nego pitanje distribucije“, dodao je.
Rekao je i da je „otpornost dugoročni cilj“ i da zakonodavstvo EU koje se tiče medija ne bi trebalo tretirati kao druge ekonomske sektore.
Zvaničnik Komisije je dodao da je Zakon o slobodi medija nastao zbog povećanog nivoa nadzora nad novinarima u nekim članicama, upitnih integracija i akvizicija, kao i potrebe da se pooštre pravila o transparentnosti medijskog vlasništva i pravednoj distribuciji državnog oglašavanja.
„Želimo situaciju u kojoj ljudi mogu da formiraju svoje mišljenje bez manipulacija“, istakao je Braun.
Generalna sekretarka Evropskog građanskog foruma Aleksandrina Najmovič rekla je na skupu da su „ljudi koji gube poverenje najveća pretnja demokratiji“ i dodala da su „dezinformacije posledica gubitka poverenja“.
„Neki su podložniji dezinformacijama. Prema istraživanjima, to su oni koji su ostavljeni, na ivici društva“, rekla je ona i istakla potrebu da se kreatori politike fokusiraju na to da te zajednice ne budu ostavljene po strani.
Izvor: Dnevni evropski servis