Evropski parlament ponovo je podržao nezavisne novinare i medije. U debati koja je održana preskinoć, čule su se poruke da je ugroženo novinarstvo u EU i državama kandidatima za članstvo i da ga je potrebno zaštititi, kao jedan od ključnih stubova demokratije. Međutim, takve poruke stizale su iz grupacije vladajućih partija okupljenih oko Evropske narodne partije, Socijaldemokratske partije i Liberala iz grupe Obnovimo Evropu, kao i poslanika levice i zelenih.
Međutim, većina poslanika krajnje desnice, koja je znatno ojačala u ovom sazivu EU parlamenta, dovodila je u pitanje takve tvrdnje, ali i zakonske legislative EU u medijskoj sferi, a posebno one koje se odnose na regulaciju interneta i društvenih medija, nazivajući ih cenzurom. Pojedini poslanici su sa čak govornice širili netačne informacije ili teorije zavere.
O stanju u medijima u EU i regionu i promenama koje je doneo promenjen odnos snaga u parlamentarnim klupama, naš evropski dopisnik Nikola Radišić razgovarao je sa poslanicom EU parlamenta iz HDZ, koja je deo Evropske narodne partije, nekadašnjom novinarkom Sunčanom Glavak.
„U proteklih pet godina, sa obzirom da sam bila poslanica i u prošlom sazivu parlamenta, suočili smo se zapravo sa problemom i veštačke inteligencije, suočili smo se sa deepfake-om, suočili smo se sa dezinformacijama, posebno tokom kovida, i počeli smo posvećivati više pažnje nečemu što se događa u medijskom prostoru ili što se događa u našim životima“, kaže i dodaje da su juče tokom rasprave shvatili da je teško razlučiti što je istina u medijskom prostoru, na društvenim mrežama i šta je ono što je proizvedeno od brojnih aktera koji imaju sasvim različite, bilo političke, bilo ekonomske ili privredne ciljeve.
Kaže da su u EU doneli brojne akte, razgovarali sa velikim medijskim platformama.
„Tu pre svega se referiram na online svet, koji je vrlo raznolik i koji je vrlo zabrinjavajući. Međutim, ono što je ohrabrujuće, a vi dolazite iz medija, televizijskog medija, jeste da zapravo relevanta istraživanja pokazuju da preko 80% građana ipak veruje tradicionalnim medijima, pre svega televiziji. Međutim, iako su društvene mreže ovde vrlo nisko na lestvici takozvanog poverenja, moramo reći da se lažne vesti, ili loše vesti, ili vesti koje će izazvati pažnju, šire mnogo brže nego takozvane ozbiljne vesti. Tako ćete šest puta lakše doći do nekre lažne vesti koja je emitovana ili objavljena na društvenim mrežama“, navodi.
Dodaje da je Evropski parlament doneo i nove akte. „Relevantna istraživanja pokazuju dakle aktere koji se najviše upliću i koji proizvode najviše dezinformacija fejk njuza, iz različitih razloga, jesu Kina i Rusija i naravno uvek volim da kažem da se to zapravo događa“, dodaje.
Kako kaže mnogo više dezinformacija se odvija uoči izbora, tu su pre svega zainteresovane strane, ili Kina ili Rusija, i u takozvanim zemljama krhke demokratije. „Videli smo šta se događalo i uoči evropskih izbora, koliko je bilo uplitanja, koliko je zapravo bilo sajbernapada, koliko je bilo napada i na javne institucije, dakle na njihove servise, koliko su se rušile stranice. A uostalom, nedavno je napadnuta stranica Evropskog parlamenta, kada je predsednica Roberta Mecola izgovorila „Slava Ukrajini“. Dakle, bilo je jasno da je reč o ruskim akterima koji su na nekoliko minuta srušili stranice Evropskog parlamenta“, navodi.
Kako dodaje, na nama je svima kao društvu da budemo odgovorni i mislim da zapravo obrazovni sistem u svakoj državi članici može napraviti iskorak u tom smeru.
„Ne možemo slepo verovati nekome ko je nešto objavio na društvenim mrežama i naravno puno se nade položilo u javne servise. Da bismo došli do toga, a sada možemo to preseliti na neke zemlje regije, dakle i Srbiju i Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, javni servisi moraju imati nezavisnost. Jednako tako, da bismo imali pluralizam u medijskom smislu, moramo medijima omogućiti da dobiju informacije. Ono što ćemo videti i sutra, pre svega u preporukama Komisije, odnosi se recimo na Srbiju, je jedna od zamerki da je tu slab odgovor vlasti, pre svega na zahteve novinara, nezavisnih medijskih kuća koje nisu RTS ili RTV. Na primer o nekim korupcijskim aferama. Jednako tako, tu su velike kritike upućene na zastrašivanje novinara, na diskvalifikaciju i difamaciju novinara, tako da moramo sagledati sve to u jednom širem kontekstu“, navodi ona.
Ono što je još problem je tzv. koncentracija vlasništva ili nepoznavanje zapravo ko je vlasnik kojeg medija, što je jako bitno, navodi.
„U Hrvatskoj smo postigli ogroman napredak, imamo i nezavisne regulatore koji zaista tako deluju i nema zabranjenih pitanja, nema zabranjenih tema. Dostupni su politički akteri, vama novinarima za sva pitanja. Tako da ne, problem nećemo nikada rešiti, ali problemom se moramo sistemski baviti. Bavili smo se time i u okviru posebnog odbora za uplitanje u demokratske procese. Informacije nisu bile dobre, na kraju izveštaja se pokazalo koliko smo krhki u onoj odbrani demokratskih sloboda i demokratskih standarda. I tako da pred nama je još jako puno posla. To smo još rekli i poverenici Jurovoj“, rekla je.
Izvor: N1