Najnoviji Izveštaj Evropske komisije kritikuje nedovoljni napredak Srbije u ključnim pitanjima koja se odnose na demokratiju, vladavinu prava i usklađivanje sa spoljnom politikom Evropske unije, prenose mediji.
Ograničena primena zakona, nedovoljna zaštita novinara, netransparentnost vlasništva nad medijima i (su)finansiranje medija ključni su problemi koje je Komisija izdvojila u Izveštaju u delu o slobodi izražavanja. Ranije ove godine Komisija je objavila Izveštaj o vladavini prava u kom su konstatovani isti problemi, a na koje je i NUNS ukazao u svom Izveštaju iz senke.
U delu o slobodi izražavanja u Izveštaju Evropske komisije konstatuje se da Srbija nije postigla napredak u preporukama iz prošle godine, koje iz tog razloga ostaju na snazi, prenosi RSE.
U novom izveštaju traži se da Srbija primeni nove medijske zakone, poštujući njihovo slovo i duh, uključujući nezavisnost regulatornog tela za elektronske medije (REM), izbor novih članova Saveta REM-a i izmene zakona kako bi se rešila preostala pitanja u usklađivanju sa evropskim standardima.
Od zemlje se takođe traži da ojača zaštitu i sigurnost novinara.
Posebno se traži da se visoki zvaničnici uzdrže od etiketiranja ili verbalnih napada na novinare, te da se sve pretnje i slučajevi fizičkog i verbalnog nasilja brzo reše, prema potrebi, javno osude, istraže ili krivično gone.
Takođe se traži osiguranje transparentnog i pravičnog sufinansiranja medijskih sadržaja koji služe javnom interesu, te puna transparentnost u vlasništvu i oglašavanju medija.
U izveštaju se ističe da i dalje postoje slučajevi pretnji, zastrašivanja, govora mržnje i nasilja nad novinarima, uključujući novinarke.
„Stalne izjave visokih zvaničnika o svakodnevnom i istraživačkom radu novinara imaju zastrašujući efekat na slobodu izražavanja“, upozorava se putem tog dokumenta.
Potvrđuje se da su novinarska udruženja zabeležila porast pritiska i fizičkih napada na novinare.
Konstatuje se da napadi na dva lokalna novinara iz Novog Sada, koji dolaze i od poslanika vladajuće stranke, nisu naišli na odgovarajuću javnu osudu nadležnih organa.
„Nakon neobjašnjivo odloženog objavljivanja u februaru 2024. oslobađajuće presude drugostepenog suda, ubistvo Slavka Ćuruvije ostaje nekažnjeno nakon 25 godina. Nije postignut napredak u druga dva slučaja ubistva, od kojih je jedan sada isključen iz dalje istrage zbog apsolutne zastare“, navodi se.
Izveštaj o napretku se objavljuje jednom godišnje i igra važnu ulogu u praćenju napredovanja zemalja kandidata na njihovom putu prema EU.
Izveštaj Evropske komisije o vladavini prava
Rezultati Srbije u oblasti slobode medija nisu iznenađujući, budući da se isti problemi provlače godinama unazad, a ove godine istaknuti su i u Izveštaju o vladavini prava koji je Evropska komisija objavila u julu.
Komisija je odlučila da ove godine u Izveštaj o vladavini prava za 2024. godinu prvi put uključi zemlje kandidate za članstvo u EU, kako bi podržala njihove reformske procese. Posebno poglavlje u tom izveštaju posvećeno je slobodi i pluralizmu medija.
U Izveštaju je navedeno da se zemlje kandidati suočavaju sa izazovima u obezbeđivanju nezavisnosti medijskih regulatora.
„U Srbiji, medijski regulator ne uspeva u potpunosti da iskoristi svoj mandat da zaštiti medijski pluralizam i profesionalne standarde i postoji ozbiljna zabrinutost oko njegove nezavisnosti“, piše u izveštaju.
Takođe, navedeno je da je transparentnost vlasništva nad medijima nedovoljna, a politički i ekonomski uticaj na medije i dalje izaziva zabrinutost.
Komisija ističe da je potrebno zaštititi medije od političkog pritiska i rešiti pitanja uređivačke autonomije i pluralizma javnih servisa.
Pravo na pristup informacijama od javnog značaja je zakonski zagarantovano, piše u Izveštaju, ali je mogućnost novinara da ostvare ovo pravo često značajno ograničena u praksi. Novinari se suočavaju sa čestim odbijanjem javnih organa da objave informacije.
NUNS-ov izveštaj iz senke o vladavini prava i slobodi medija
Nezavisno udruženje novinara Srbije u saradnji sa OBC Transeuropa objavilo je u julu ove godine izveštaj iz senke o vladavini prava i slobodi medija u Srbiji, u kom je ukazano na gotovo identične probleme.
Regulatorno telo za elektronske medije
U NUNS-ovom izveštaju istaknuto je da Regulatorno telo za elektronske medije (REM) i dalje odbija da dodeli petu dozvolu za emitovanje televijzijskog programa sa nacionlanom pokrivenošću, iako je davno prošao zakonski rok.
REM je usvojio 15 podzakonskih akata. U tom procesu smanjena je kontrola kvaliteta novih uslova i kriterijuma za izdavanje dozvola za pružanje medijskih usluga. Ranije je bilo propisano da mediji imaju minimum 20 procenata programa posvećenog dokumentarnom, naučno-obrazovnom, kulturnoumetničkom i dečijem programu, a sada je ova odredba izostavljena.
Savet REM-a je 6. juna doneo odluku o pokretanju inicijative za ocenu ustavnosti člana 126. Zakona o elektronskim medijima, u kojem se navodi da novi članovi Saveta REM-a treba da budu izabrani najkasnije godinu dana nakon usvajanja novog zakona koji je usvojen početkom novembra te godine.
Prema saznanjima NUNS-a, Skupštinski odbor za kulturu i javno informisanje neće pokrenuti proceduru za smenu članova Saveta REM-a dok ne bude okončan proces za ocenu ustavnosti.
U NUNS-ovom izveštaju naglašeno je da glavna pitanja u vezi sa postupcima REM-a ne proističu iz nedostataka u zakonima već iz propuštanja da sprovode zakonom date nadležnosti.
Transparentnost vlasništva nad medijima
Zakon o javnom informisanju i medijima propisuje da svi mediji moraju objaviti informacije o svojim izdavačima i da su dužni da registruju podatke o svojoj vlasničkoj strukturi, kao i glavne urednike u Registru medija u Agenciji za privredne registre Srbije. Međutim, i dalje je teško otkriti krajnje vlasništvo, jer je dosta vlasnika upisano kroz povezana društva.
Radio televizija Srbije (RTS) i Radio televizija Vojvodine (RTV) su nacionalni odnosno pokrajinski javni medijski servisi, u potpunosti u vlasništvu države Srbije. Upravni odbor RTS-a i RTV-a imenuje REM. Nezavisnost javnih medijskih servisa je upitna uzimajući u obzir već uočene probleme u nezavisnosti samog regulatornog tela.
Novo zakonodavstvo dozvoljava kompanijama u državnom vlasništvu koje obavljaju delatnost elektronskih komunikacija da osnivaju medijske kompanije i posluju u okviru njih.
Transparentna dodela državnih sredstava za oglašavanje
NUNS ističe da ne postoje kriterijumi koji su javno dostupni po kojima kompanije i tela u državnom vlasništvu mogu da troše novac za oglašavanje. Prema ovim faktorima dozvoljeno je da se državni fondovi distribuiraju provladinim medijima, sa svim pridruženim uticajima na uredničke stavove i slobodu izveštavanja.
Okvir za zaštitu novinara
Na osnovu krivičnog zakona u Srbiji, novinari imaju isti privilegovani zakonski status kao i javni funkcioneri. Međutim, Institucije nikako ne uspevaju da krivično gone i kazne one koji su počinili napade na novinare.
Policijske snage i sudstvo su saučesnici jer dozvoljavaju počiniocima da deluju uz „politiku nekažnjivosti” zahvaljujući tome što oni ne umeju ili ne žele da intervenišu kad dođe do pretnji ili stvarnog nasilja nad novinarima, piše u izveštaju NUNS-a.
NUNS je u svojoj bazi zabeležio 75 incidenata samo u prvoj polovini 2024. godine. U bazi Safejournalists zabeležena su 43 ozbiljna incidenta, uključujući 31 ozbiljnu pretnju, 8 fizičkih napada i 4 druge pretnje.
Pristup informacijama i javnim dokumentima
NUNS naglašava da Srbija ima jake zakone o slobodnom pristupu informacijama, međutim, primena postojećih zakona ostaje nepovezana, jer vlasti jednostavno odbijaju da dostave informacije i usvajaju praksu neodgovaranja na upite.
Problem i dalje predstavljaju dugi rokovi za postupanje, kao i trend odlaganja odgovora do zakonskih 40 dana.
Gotovo svakom drugom novinaru/ki je uskraćen pristup infomracijama na ovaj način.
Tužbe protiv novinara
U Srbiji postoje minimalne zaštitne mere za novinare od SLAPP tužbi, konstatuje se u NUNS-ovom izveštaju. Kako u Srbiji medijski zakon i Zakon o obligacionim odnosima dozvoljavaju zakonsku odbranu u slučajevima povrede ugleda i časti, često se dozvoljava da se to tumači kao otklon od kritike od strane sudskog sistema čija nezavisnost je upitna.
Korišćenje SLAPP-a, navođenje ovih zakona protiv uvreda ali i njihovo fleksibilno tumačenje, predstavlja deo kampanje „pravnog rata” u kojoj državni funkcioneri, pripadnici organizovanih kriminalnih grupa i ostali koriste zakonodavstvo kao oružje da bi ućutkali istraživačke i kritičke glasove, zaključuje se u izveštaju iz senke.