Jedna od tri žene zaposlene u medijima u Srbiji doživela je seksualno napastvovanje, a sedam od deset je bilo diskriminisano ili zbog godina ili zbog izgleda, jedan je od nalaza istraživanja „Žene u medijima“, koje je sprovela Inicijativa za mirne promene.
Istraživanje je sprovedeno u Srbiji i na Kosovu i pri tome su dobijeni slični rezultati – značajan broj ispitanica prijavio je da veruje da manje zarađuje od svojih muških kolega obavljajući isti posao, sličan procenat žena je iskusio diskriminaciju, bio prinuđen da žrtvuje privatni zarad profesionalnog života, ili imao iskustvo seksualnog uznemiravanja.
Osvrćući se na nalaze istraživanja u Srbiji Nenad Šebek, iz Inicijative za mirne promene, kazao je da je „apsolutno nedopustivo da se 2023. godine“ dobiju ovakvi rezultati.
– Stidim se toga i kao novinar, i kao muškarac, i kao građanin Srbije – rekao je Šebek danas u Medija centru.
Predstavljajući istraživanje, autorka Tamara Skorzza kazala je da je dobijeni podaci nisu iznenadili.
Ona je objasnila da su na uzorku od 401 žene zaposlene u medijima u Srbiji dobijeni podaci da 34,9 odsto smatra da za isti posao primaju manju platu od muških kolega, a da je preko 60 odsto prijavilo da su bile diskriminisane bilo zbog izgleda bilo zbog godina.
Pri tome diskriminaciju su u podjednakoj meri prijavljivale i mlađe i starije koleginice.
Uz to još 70 odsto žena ponekad ili često razmišlja o promeni posla, što, kako je Skrozza kazala, govori o velikom nezadovoljstvu i profesijom i poslom koju obavljaju.
Osvrćući se posebno na otvorena pitanja u anketi, Skrozza je kazala da odgovori pokazuju jednu „hronika propasti“. Ispitanice su između ostalog navodile da zbog posla nisu mogle da posete bliske članove porodice u bolnici, da su odlagale operacije, da su abortirale…
Na predstavljanju istraživanja govorila je i Zorana Antonijević, istraživačica, stručnjakinja za rodna pitanja i aktivistkinja, koja je takođe navela da je dobijeni podaci nisu iznenadili i da su oni slični ranijim istraživanjima koja su rađena i u Srbiji i u drugim državama.
– Ono po čemu se međutim Srbija i naš region razlikuju jesu posledice koje trpe žene žrtve i posledice koje ne trpe nasilnici – kazala je Antonijević.
Istraživanje je dalo i preporuke kako unaprediti položaj žena u medijima. Neke od njih su da je potrebno uspostaviti telefonske linije ili sistem pravne pomoći pri novinarskim udruženjima koji bi bio dostupan ženama u medijima, ali i razviti mehanizme koji bi omogućili da žene svoje iskustvo iznesu iz okvira redakcija u javnost.
Istraživanje se takođe delom bavilo i slikom žena u medijima, a preporuke u ovom delu su da je potrebno razviti širu mrežu sagovornica uz pomoć institucija i nevladinog sektora.
Istraživanje sprovedeno među ženama zaposlenim u medijima na Kosovu pokazalo je da polovina zarađuje manje od prosečne plate, da petina veruje da ima manju platu od muških kolega za isti posao, da 4o odsto navodi da radi prekovremeno bez odgovarajuće nadoknade. Takođe je dobijen i podatak da je četvrtina ispitanica prijavila seksualno uznemiravanje a među njima je bilo i prijava seksualnih napada. Komentarišući rezultate Valjmira Rašiti, aktivistkinja i stručnjakinja iz Mreža žena Kosova, kazala je da se moraju razviti odgovarajući uslovi za prijavljivanje nasilja, jer je trenutno okruženje takvo da demotiviše žene da prijave bilo kakav vid negativnih iskustava.