Evropska Komisija danas je objavila Izveštaj o Srbiji za 2023. godinu. U oblasti slobode izražavanja navedeno je da je ostvaren ograničen napredak. Novinari rade pod pritiskom i pretnjama za šta su odgovorni visoki zvaničnici koji komentarišu njihov rad. Nezavisnost REM-a će ojačati primenom novih medijskih zakona, a mere zaštite medijskog pluralizma i uređivačke nezavisnosti treba poboljšati.
Bezbednost novinara je i dalje ugrožena
U najnovijem Izveštaju o napretku Srbije Evropska komisija je pohvalila brzo reagovanje policije i tužilaštva, u saradnji sa stalnom radnom grupom za bezbednost novinara, u nekoliko slučajeva napada i pretnji novinarima. „Međutim, slučajevi pretnji, zastrašivanja, govora mržnje i nasilja nad novinarima i dalje izazivaju zabrinutost, kao i porast strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP), koje posebno pokreću članovi nacionalnih i lokalnih vlasti, što može izazvati zastrašujući efekat uključujući i samocenzuru. Učestale izjave visokih zvaničnika o svakodnevnom i istraživačkom radu novinara stvaraju izazovno okruženje za ostvarivanje slobode izražavanja. Mogućnost novinara da izveštavaju o krivičnim postupcima koji su u toku je previše ograničena u zakonskom okviru“, navodi se u zaključcima Izveštaja.
Marija Babić, pravnica iz NUNS-a se slaže da postoji napredak kada je u pitanju inicijalno postupanje nadležnih.
„Kada se slučaj prijavi zaista su brze reakcije u pojedinim slučajevima. Generalno, postojanje samog uspostavljenog mehanizma kontakt tačaka je dobro, ali to je daleko od toga da smo zadovoljni i da je napravljen napredak. I dalje smatramo da istrage moraju biti efikasnije, mora biti više osuđujućih presuda koje bi pored kazne za počinioca imale i preventivni karakter tj. odvraćajući efekat na buduće počinioce. I na takav način stvarati okruženje u kojem novinari mogu nesmetano da obavljaju svoj posao“, navela je Marija Babić komentarišući deo izveštaja u oblasti slobode izražavanja.
Kada su u pitanju izjave visokih zvaničnika i negativna retorika prema određenim medijima, to je nešto na šta sam NUNS ali i Evropska komisija upozoravaju već duži niz godina, kaže Babić.
„Tom negativnom retorikom oni stvaraju nepovoljno okruženje za rad novinara koji su kritički orijentisani prema vlasti i stvaraju takvu atmosferu u celom društvu gde je postalo normalno da novinari budu meta različitih vrsta napada, pretnji i uznemiravanja, što nikako ne sme da bude. NUNS je do sredine oktobra ove godine zabeležio veliki broj napada i pritisaka, a karakteristično za ovu godinu su upravo pritisci i različite vrste targetiranja od strane najviših javnih funkcionera, kako na konferencijama za medije i kroz gostovanja na drugim medijima, tako i putem društvenih mreža. Sve dok takva retorika postoji ne možemo da očekujemo da će pitanje bezbednosti novinara ostvariti bilo kakav napredak“, objasnila je pravnica NUNS-a.
Novi medijski zakon će ojačati nezavisnost REM-a
Srbija je nastavila da sprovodi akcioni plan medijske strategije, navodi se dalje u Izveštaju. Nakon većeg kašnjenja, a kasnije i javnih konsultacija, „konsultacija sa medijskim udruženjima i užurbanih konsultacija sa Evropskom komisijom, usvojeni su amandmani na zakone o javnom informisanju i medijima i o elektronskim medijima pre raspuštanja parlamenta u oktobru 2023. godine“.
Novi medijski zakoni bi trebalo da ojačaju nezavisnost regulatornog tela za elektronske medije (REM), stoji u Izveštaju.
Babić se slaže da su novim Zakonom o elektronskim medijima uvedena dobra rešenja kada je u pitanju Regulatorno telo za elektronske medije koja bi trebalo da doprinesu većoj nezavisnosti.
„Međutim, ima delova za koje smatramo da su trebali biti detaljnije regulisani, kao što su javnost rada REM-a, dostupnost pojedinih dokumenata, da se podnosiocima prijave protiv emitera zbog kršenja zakona i podzakonskih akata omogući da imaju svojstvo stranke u postupku, zatim deo koji se odnosi na praćenje predizborne kampanje od strane REM-a. Ono što je ključno i na čemu smo insistirali je „reset“ Saveta REM-a i izbor novih članava REM-a u roku od godinu dana od stupanja na snagu novog zakona kako je navedeno u novom zakonu. S obzirom na dosadašnji rad trenutnog Saveta, to je ključno da se uradi kako bi bilo izmene zakona imale smisla i dovela do poboljšanja. Takođe, veoma bitna stvar je i sprovođenje samih zakona, jer smo i do sada mogli da vidimo da se zakoni nisu u potpunosti primenjivali i a je to bila jedna od glavnih problema u našoj državi“, rekla je ona.
Zaštita medijskog pluralizma
„Zakonodavni proces nije završen u potpunosti u skladu sa pravnim tekovinama EU i evropskim standardima. Vlasništvo nad medijima od strane državnih preduzeća bilo je istaknuto u razmatranjima… Treba razjasniti da se antimonopolska pravila i pravila kontrole koncentracija primenjuju na medijski sektor, a mere zaštite medijskog pluralizma i uređivačke nezavisnosti dalje treba poboljšati. Sprovođenje takvih zaštitnih mera treba pažljivo pratiti u praksi“, navedeno je u Izveštaju.
„Jedan od najvećih problema je što je novim Zakonom o javnom informisanju i medijima omogućen povratak države u valsništvo medija i otvara se mogućnost legalizacije dosadašnjeg nezakonitog postupanja Telekoma i uticaja na medijsku scenu. Na taj način se otvara mogućnost neravnopravnih tržišnih uslova, neprimerenog uticaja na uređivačku politiku i potpune kontrole sadržaja od strane države u tim medijima“, pojasnila je Babić.
U Izveštaju Evropske komisije u delu o slobodi izražavanja pohvaljeno je još i usklađivanje kriterijuma sa pravnim tekovinama EU na ocenu državne pomoći.
Takođe, podseća se da je „REM u avgustu 2022. objavio poziv za dodelu pete licence za medijski servis sa nacionalnom frekvencijom, koja još uvek nije dodeljena, bez verodostojnog opravdanja.“
Zabrinutost izaziva i politički i ekonomski uticaj na medije, a posebna preporuka je na preduzimanje mera u suprotstavljanju anti-EU narativima koje propagiraju brojni mediji, kao i da se suprotstavljanje „stranim manipulacijama informacijama“ posebno u kontekstu rata Rusije protiv Ukrajine.