Sudija Višeg suda u Beogradu Slobodan Keranović osudio je novinare KRIK-a zbog teksta u kome su objavili da je protiv redakcije podneto više SLAPP tužbi, uključujući i onu koju su podneli rukovodioci policijske Jedinice za zaštitu svedoka.
KRIK podseća da je pre godinu i po dana, suočen sa lavinom tužbi, objavio tekst u kojem je nabrojao ko je sve tužio redakciju, navodeći da su ove takozvane SLAPP tužbe uglavnom podneli ljudi bliski režimu u Srbiji i da im je cilj da ućutkaju novinare.
U tom tekstu je, između ostalog, pomenuto da su KRIK tužili i policijski komandant Goran Živković i dvojica njegovih saradnika iz policijske Jedinice za zaštitu svedoka. Zatim su sva trojica ponovo tužila KRIK zbog teksta u kojem je objavljeno da su tužili redakciju.
Postupak je dodeljen Slobodanu Keranoviću koji je u javnosti već bio poznat kao sudija koji donosi stroge presude protiv nezavisnih medija, piše KRIK. Brzinski je, kako se podseća, samo nakon mesec dana, osudio NIN po tužbi bivšeg ministra policije Nebojše Stefanovića.
Na Keranovićevu presudu su se žalili i iz vojvođanskog portala „021” kada im je izrekao veliku novčanu kaznu u predmetu gde su tuženi zbog objavljivanja fotografije. Protiv ovog sudije je i portal „Pištaljka” podneo disciplinsku prijavu Visokom savetu sudstva tvrdeći da je odugovlačio sa odlukom da zaštiti jednog uzbunjivača.
KRIK podseća i da se se ranije već suočio sa, kako se navodi, spornom odlukom sudije Keranovića kada je, u postupku koji se protiv redakcije vodio po tužbi bivšeg ministra Nenada Popovića, prihvatio zahtev ministra da se ovaj postupak „zamrzne“ – iako, kako navodi KRIK, nije bilo zakonskog osnova za to.
Keranović je ovog puta osudio novinare KRIK-a, slično kao i NIN, brzo i posle samo jednog održanog ročišta.
Presudio je da novinari moraju da plate policajcima iznos od 374.200 dinara (gotovo 3.200 evra) na ime nadoknade za duševne bolove i troškova, ali je naložio i da se sa sajta KRIK-a obriše deo teksta u kome je pomenuta tužba policajaca.
Da bi obrazložio osuđujuću presudu, Keranović je u njoj navodio stvari koje se u tekstu KRIK-a ni ne nalaze.
Tako sudija tvrdi da je KRIK policajce predstavio kao „marionete“ režima koji postupaju u skladu sa neetičnim naredbama, kao i da su na rukovodećim pozicijama samo zato što su u navodnoj vezi sa „režimom“ – što se, kako ističe KRIK, u njihovom tekstu nigde ni ne navodi.
„Označavanje tužilaca kao ljudi bliskih režimu ima negativnu konotaciju, tužioci se označavaju kao pristalice određene političke opcije koja je na vlasti, a time se građanima koji se ne slažu ili protive ’režimu’ sugeriše da zbog svog političkog opredeljenja ne bi trebalo da imaju poverenja u tužioce kao pripadnike policije koji treba da budu u službi svih građana“, piše Keranović u presudi. „Time je stvorena potencijalna mogućnost da u slučaju promene vlasti tužioci budu okarakterisani kao pripadnici bivše vlasti i da zbog toga snose posledice.“
Sudija je istakao i da su novinari KRIK-a povredili čast i ugled policajaca jer su ih predstavili kao cenzore koji su tužbu podneli da bi finansijski i vremenski iscrpeli i „ućutkali“ redakciju.
Keranović pored svega i negira postojanje SLAPP tužbi, odnosno tužbi koje se namerno podnose da bi se izvršio pritisak na medije, tvrdeći u presudi da „svako može da tuži“.
Ova presuda je prvostepena i KRIK se na nju žalio Apelacionom sudu u Beogradu.
Dojčinović: Sudija jače branio policajce od njihovih advokata
„Čak i sa Keranovićem kao sudijom, neverovatno je da smo izgubili ovaj postupak. Nije bilo nikakvog osnova da nas policajci tuže. Naravno da imamo pravo da se u javnosti požalimo da smo tuženi, kao i da tu tužbu nazovemo SLAPP-om jer je ona stvarno izvršila pritisak na redakciju. Keranović je svojom presudom upravo potvrdio da je u pitanju takav postupak“, objašnjava urednik KRIK-a Stevan Dojčinović.
„SLAPP tužbe, ali i sudije poput Keranovića, u ovom trenutku najveća su pretnja slobodi medija u Srbiji. On je u svojoj presudi jače branio policajace koju su nas tužili nego što je to tokom postupka radio njihov advokat. Učitavao je stvari koje se u našem tekstu, a čak ni u tužbi, ne nalaze, samo kako bi nas osudio.”